foto Co MerzBarbara Hanigan nije samo internacionalno cenjena sopranistkinja, već je ova šarmantna Kanađanka aktivna i kao dirigent. Još kao dete je bila oduševljena pevanjem i sviranjem klavira, te je u sedamnaestoj godini napustila rodni grad u Novoj Škotskoj da bi se u Torontu sasvim posvetila studiranju muzike.
Godine 1993. je stekla zvanje Bachelor of Music, a pet godina docnije i Master. Jednu godinu je provela na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu, nakon koga je usledio internacionalni debi na Salcburškom festivalu 2004. sa Ligetijevim ”Rekvijemom”.
Njen ugled renomirane sopranistkinje savremene muzike je izgrađivan kroz dugogodišnju saradnju sa vrhunskim orkestrima, među kojima su Berliner Philharmoniker, London Symphony Orchestra ili Symphonieorchester des Bayerischen Rundfunks. Težište njenog repertoara je muzika 20. i 21. veka. Ona danas živi u Amsterdamu.
Minhenska publika je imala priliku da se uveri u višestranost talenta Barabare Hanigan u petak na koncertu u Izar-filharmoniji.
U prvom delu programa Hanigan je dirigovala Štrausovim ”Metamorfozama”, koje su varijacija Betovenovog ”posmrtnog marša” iz simfonije „Eroica“. Ovo Štrausovo delo je studija za 23 solista koje je nastalo 1945. godine pod utiskom razaranja Štrausovog Minhena u Drugom svetskom ratu, koji je ležao u prahu i pepelu.
U drugom delu programa Hanigan je pevala Fransis Pulankovu kompoziciju za glas i orkestar iz 1958. „La Voix humaine“ (”Ljudski glas”) na tekst monodrame Žana Koktoa.
Ovde je reč o prvoj sceni telefoniranja u istoriji muzike. Dijaloškog partnera na telefonu, ”na drugoj strani žice”, mi ne čujemo. On se, izgleda, od žene razdvojio, zbog čega je ona nesrećna. Da li je ona spremna na suicid ili ga psihološki stavlja pod pritisak? Povremeno se može posumnjati da on uopšte i postoji.
Kako je to izvedeno?
Jedan ogroman video screen je frontalno projektovao uživo snimak solistkinje i dirigentkinje, povremeno udvostručavajući njen portret sa fokusiranjem na njena usta.
Njene ruke su mimo dirigentskog takta i udara, vajale imaginarnim gestovima i fantastičnim figurama unutrašnju dramu protagonistkinje u ovoj monodrami ili fiktivnom dijalogu sa imaginarnim „ex“.
Rezultat je bio fascinirajući: ovo je bila magijska numera u kojoj Hanigan prevodi dramu telefonskog razgovora u video-telefonsku inscenaciju, danas bismo rekli Skype ili Zoom.
Burni aplauz, klicanje i stajaće ovacije oduševljene publike su bili ishod ove grandiozne večeri u znaku harizmatične sopranistkinje i dirigentkinje Barbare Hanigan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
