Kanje Vest: Ekscentrični umetnik, bolestan čovek, antisemita, ili sve od ponuđenog

Kanje Vest je rođen 1977. godine u Atlanti, ali je odrastao u Čikagu, dva centra afro-američke muzike poslednje tri decenije. Slavljen je već godinama kao jedan od najuticajnijih hip hopera svih vremena, s obzirom da je u startu prepoznao da ovaj žanr muzike nudi veliki potencijal u krosoverima raznih stilova. Tako da je na regularne hip hop matrice i ritmove dodao i sintisajzere, uticaje francuske disko i haus škole, soul i r’n’b, ali je i dao legitimitet autotjun vokalima, toliko omraženim produkcijskim zahvatom od starije publike i kritike.

Jedan je od najslušanijih autora današnjice, sa preko 160 miliona prodatih ploča i singlova, i osvojenih 24 Gremija. Muzička kritika, blogovi i hipsterski mediji su ga u startu prihvatili kao svojevrsnog mesiju i čoveka koji ima njuh za hit i rukav pun produkcijskih trikova. Rana, „školska“ trilogija albuma „The College Dropout“ (2004), „Late Registration“ (2005), „Graduation“ (2007) ga je stavila na tron reperskog sveta i mnogi će reći danas da nije otišao dalje od ovih visina. Ipak, upravo to šarenilo stilova koje je dobijalo sve više i više boja kako je vreme prolazilo, osvaja ostatak sveta kome rep nije najbliži žanr. Prvo kreće sa srceparujućim albumom o raskidu „808s & Heartbreak“ (2008), nakon čega dolazi ekstravaganca umetnika na visini inspiracije „My Beautiful Dark Twisted Fantasy“ (2010). „Yeezus“ (2013) je mračni eksperiment, da bi stigli do 2016. i albuma „The Life of Pablo“ na kojoj je proglasio sebe za Boga.

Bog postaje središnja stvar u njegovoj muzici nakon ovoga. Okreće se religiji i stvara albume, gde su centralne biblijske teme, obojene gospel horovima. Samim tim i popualrnost kreće da opada, a on postaje sve više predmet sprdnje i žute štampe. U braku je sa najpoznatijom Kardašijankom, Kim, sa kojom dobija decu. I pre razvoda od nje počinje sa kontraverznim izjavama koje niko u njegovom okruženju nije razumeo, ali sa konačnim razdvajenjem od Kardašijanove, gubi svaki kompas.

Pre priče o njegovim ispadima, moramo napomenuti da je 2016. dobio dijagnozu bipolarne osobe, kao i da je često u intervjuima pričao da ima depresivne epizode i suicidalne misle. Zbog svega toga, dugo sama javnost nije znala kako da se ponaša i da komunicira reperove ispade.

Nakon jačeg skretanja u religiju, rešio je da podrži Donalda Trampa, počeo je da nosi „Make America Great Again“ kačket, simbol desne, bele i prekriveno rasističke Amerike. I sam je najavljivao kandidaturu na izborima 2020. godine, a čak je i dobio nekolicinu glasova. Ljudima je zanimljiv bio put Vesta ka desnoj poziciji i podržavanju Trampa, jer je kao mladi umetnik, postao poznat mnogima koji nisu znali za njega do tad, upravo kad je u živom programu prikupljanja pomoći za stradale zbog uragana Katarina javno rekao kako Džordž Buš mrzi crnce.

Podržavanje Trampa je samo otvorilo vrata ponora iz kojeg se nikad nije vratio a i sam sebe je konstantno gurao sve dublje i dublje, što je kulminiralno poslednjim dešavanjima. Prvo je skandalizovao svet modnom linijom sa natpisisma „White lives matter“, da bi onda na tviteru krenuo sa antisemitskim napadima na Jevreje, sve protkano onim standardnim teorijama zavere u kojima svi rade protiv njega, od tajnih društava do njegove bivše tašte. Ističe se i intervju u kojem je izgovorio da je „ropstvo bilo stvar izbora“.

Najveći problem sa njegovim izjavama o afroameričkoj istoriji i zajednici je što je Kanje provokacijom, verovatno želeo da pokrene vrstu dijaloga o problemima koje se tiču njega i njegovog okruženja, sa stavovima na koje ima pravo, bezobzira koliko oni bili drugačiji od ostatka zajednice. Tu mislimo na desničarenje, a ne na fašizam. Ipak, samouveren i samozaljubljen, možda Kanje ipak nije bio intelektualni kapacitet za takvu vrstu razgovora i tim pokušajima se samo još više zakopavao u provokacije radi provokacije, a od dijaloga nije ostalo ništa.

Posledica ovih poslednjih ksenofibija je da čitav niz uticajnih kompanija je javno prekinulo veze s reperom u pokušaju da i sebe i brend distanciraju od njega. Mač kulture kenselovanja je odavno krenuo da ubada ovog umetnika, a teško da će ove poslednje momente njegova javna persona preživeti.

Zanimljiv je ipak ovde onaj koncept odvajanja umetnika i umetnosti. Istorija umetnsoti je i istorija sretanja sa ovom pojavom, još od raznih pisaca u srednjem veku, pa do ovih novijih iskustava sa glumcima i reditljima silovateljima. Ipak, čini se da mlađa milenijalska i gen z publika nije stigla do okusi kako je to kad ti je omiljeni pevač/glumac/reditelj loš čovek. Ipak, po raznim tvitovima i TikTokovima koj se pojavljuju u javnsoti, sve češće su izjave – „Ok, mrzimo Kanjea, ali moramo priznati da je „Graduation“ remek delo“.