Kanski festival žena

Uz to, čitava serija glavnih rola i izuzetnih glumačkih ostvarenja je učinila da će ova 2016. biti godina za pamćenje. I to sve zbog žena – počev od starijih heroina poput Sonje Brago u „Aquarijusu“ i Eme Suarez u Almodovarovoj „DŽulijeti“, pa do mlađih fascinantnih protagonistkinja kao što su: Kristin Stjuart u „Personal Shopperu“, Sandra Huker u „Toni Erdmanu“, Saša Lejn u „Američkom medu“, Adriana Ugarte u „DŽulijeti“, Rut Nega u „Lovingu“, Golsifti Farahani u „Patersonu“, Marion Kortijar u „Bolu od kamenja“. Koji praznik i koja sreća i zadovoljstvo videti ih! Velika, velika godina za dame!

E, a sada da vidimo i šta su nam servirali poslednji pretendenti na ovogodišnju Palmu. Veliki maestro rumunske i svetske kinematografije Kristijan Munđiju izgleda ne ume da napravi loš film. Nakon „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“ i „Iza brda“, teško je i zamisliti da se može dostići takav ili sličan kvalitet. Međutim, Munđiju je pokazao da može. NJegov poslednji film „Matura“ je pravi mali biser u inače izuzetno dobroj ovogodišnjoj selekciji. To je maestralno, psihološki i moralno kompleksno i iznijansirano delo. Izvanredne strukture i retke uverljivosti o disfunkcionalnom društvu i izgubljenim iluzijama u mogućnost promene. Romeo Aldea, glavni junak filma (igra ga izvanredni Adrian Titieni) sredovečni je ugledni hirurg u malom rumunskom gradu. NJegov brak je na staklenim nogama, njegova majka je stara i bolesna, a kćerka, koja je na maturi, sprema se da ode i započne svoj život. On se pita kako će izgledati svet kada njegova kćerka ode? Šta će on da radi? Da li je svakodnevna dosadna rutina i borba da se preživi pravi život? I šta može da učini za svoju kćerku, kako ona ne bi upala u istu bezizlaznu situaciju u njegovim godinama? „Matura“ je, kroz jednu kompleksnu priču i nepredvidljive životne izazove u kojima se zatiče glavni junak, zapravo priča o principima i kompromisima, o izboru i odlukama, o individualizmu i solidarnosti, ali u isto vreme i o porodici, starosti, obrazovanju. O istoriji jednog društva i njegovih institucija. Koja postavlja pitanje postoji li veza između kompromisa i korupcije, obrazovanja i siromaštva? Kao i treba li i možemo li decu da vaspitavamo drugačije od načina na koji smo sami vaspitavani? Munđiuov film je veoma inteligentan, kompleksan i mudar. Ozbiljan i potreban. Veliki film. A možda i nova Palma!

Nakon transilvanijskog realizma i sivila, danski reditelj Nikolas Vinding Refn nas je odveo u svet manekena, reflektora i neona, koji je postao bolestan zbog kulta lepote i perfekcije. U kome su rivalstvo i utakmica nemilosrdni, sve do bukvalnog istrebljenja. Do krvi. Može se reći da je njegov „The Neon Demon“ – jedna isprazna i pretenciozna egzibicija, u kome je pokazao malo interesovanje za narativ, a veliko za efekte radi efekta. I pored vizuelnog majstorstva i prelepe mlade i talentovane Ele Faning u glavnoj ulozi, to je razočaravajuće delo. Puno košmara i demona, čiji je jedini cilj bio da šokira.

Za poslednji film Šona Pena „The Last face“, sa čije projekcije sam upravo izašla, mogu vam reći da je jedan konfuzan, loše strukturiran i površan film o romansi dvoje humanitarnih radnika na ratištima u Africi. Ni prelepa Šarliz Teron, ni izvanredni Havijer Bardem, ne mogu da izvade ovo više nego prosečno delo.

Ukoliko u nedelju iranski reditelj Ašgar Farhadi ne napravi neko iznenađenje, za sada su glavni pretendenti za Palmu: Maren Ade sa „Toni Erdmanom“; rumunski reditelji Kristi Puiju sa „Sieranevadom“ i Kristijan Munđiju sa „Maturom“. Zatim, tu su i Gzavije Dolan sa „To je samo kraj sveta“, DŽim DŽarmuš sa „Patersonom“, kao i DŽef Nikols sa „Loving“. Ne treba isključiti ni Kena Louča i Almodovara, kao ni brazilskog reditelja Kleber Mendonca Filho sa „Aquariusom“. U nedelju uveče ćemo saznati za šta se opredelio žiri, kome doista predstoji veoma težak zadatak, budući da je ovogodišnja selekcija bila impresivna.

I to je Kan

– U „Patersonu“ DŽima DŽarmuša glavni junak u jednom dijalogu na temu prevođenja poezije kaže: „Prevedena pesma vam je isto što i tuširanje u mantilu!”

– U novom dokumentarcu Laure Poirtas, Žulije Asanž je rekao da ne veruje u mučenike, već u ljude koji su spremni da prihvate rizik za stvari u koje veruju. I izjavio: „Ne reagovati i ne biti aktivan postaje veoma riskantno za društvo.”

– Pravu pometnju na Kroazeti je juče izazvao Igi Pop, kao glavna zvezda DŽarmušovog dokumentarca „Gimme Danger“.

– Andrea Arnold, slavna britanska rediteljka, na konferenciji za štampu povodom svog filma „Američki med“, koji je 56 dana snimala diljem SAD-a, izjavila je: „Bila sam šokirana i uznemirena siromaštvom koje sam videla u Americi. Učinilo mi se sasvim drugačije nego u Britaniji. Tamo, ako ljudi nemaju para, ne mogu da imaju ni zdravstvenu zaštitu, pa čak ni da odu kod stomatologa. Te stvari su me doista porazile”.

– Francuska glumica Kloe Sevinji je, na jednoj tribini posvećenoj statusu i pravima žena u filmskoj industriji, izjavila da je u Holivudu tri puta bila izložena seksualnom zlostavljanju. Mnoge njene koleginice su je podržale i pozdravile njenu hrabrost da otvoreno o tome govori.

– Ne zna se kako, ali na neki čudan, volšeban način Bernar Anri Levi je uspeo da ubaci svoj dokumentarni film na festival. „Per“ će biti prikazan u okviru specijalne seanse. Mediji nisu pokazali neko interesovanje za njegovo delo, ali su zato, uz veoma ironične komentare, pisali kako BAL ne propušta priliku da bude viđen na svakom iole značajnijem i glamuroznijem mestu! Pa makar i na mišiće!

– Suzan Sarandon je izjavila da bi u svojim 80-im volela da napravi jedan porno film za žene, u kome bi naravno i sama igrala!

– Niko tako nije podigao moral damama u godinama kao 65-godišnja brazilska diva Sonja Braga – seksi i primamljiva i u poznom dobu!

– Veliko tenisko rivalstvo – između Mekinroa i Bjerna Borga uskoro će biti filmovano, pri čemu će Amerikanca igrati Šaja La Buf, a Šveđanina Sverir Gudnason.

– U Kanu je pre dva dana opljačkana jedna vila koja je bila iznajmljena. Ukraden je nakit u vrednosti od „samo” 35 miliona evra! Komentar policije, nakon uviđaja, bio je kratak i jasan – „Šta ćete, to je Kan!”