Kanski pobednik o stvarnom svetu

Društveno-angažovano ostvarenje u duhu prethodnih filmova Kena Louča, poznatog kao levičara i političkog aktiviste, govori o borbi malog čoveka sa sistemom. Stolar Danijel Blejk pokušava da dobije socijalnu pomoć nakon infarkta da bi došao u gotovo kafkijanski zapećak birokratske procedure. Film je publici predstavio glavni glumac Dejv Džons.

On je objasnio da je divno što u Velikoj Britaniji postoji sistem koji treba da pomaže bolesnima i nezaposlenima, ali da je taj sistem zapravo tako napravljen da svakome oteža da dođu do pomoći, ne bi li na kraju čak i odustali.

– Sistem je tako napravljen da vi nikako ne možete da uspete. Društvo treba da pomogne onima kojima treba pomoć, a ono to ne čini. Ne mora sve da bude stvar tržišta. Ne može zdravstveno osiguranje i slične stvari da budu stvar tržišta. Ovo je film o humanosti i nepravdi – kaže britanski komičar.

Prema njegovim rečima, film se bavi teškim društvenim temama i baš zbog toga je i trebalo da bude prikazano u glamuroznom Kanu.

– Nema svrhe propovedati onima koji su već promenili veru. Zašto biste sve ovo govorili levičarima u Britaniji. Pa oni su toga već svesni. Ovo nije levičarska propaganda, već jedna istinita priča, nastala na osnovu činjenica. Zato je treba prikazati bogatima u Kanu ili u Švajcarskoj i na sličnim mestima. Morate razgovarati sa onima koji se sa vama ne slažu a ne sa onima koji dele vaše mišljenje – ističe Džons.

On je napomenuo da je to jedan od razloga zašto je Britanija glasala za Bregzit, jer većinsko stanovništvo, koje živi izvan Londona, oseća da ih niko ne sluša i da ne žele da čuju za njihove probleme.

– Evropska unija je jedna divna ideja koja nije promišljena do kraja. Mislilo se o tome kako ćemo svi biti zajedno, ali niko nije rekao šta će biti posle toga – smatra Džons.

On je, inače, iz NJukasla kao i glavni junak filma, sa kojim deli i sličnu sudbinu, budući da je i sam deo života proveo kao radnik. Glumom je počeo da se bavi prvo kao komičar. Osnovao je klub za „stand up“ komičare, da bi zatim počeo i sam da nastupa. Zanimljivo je da njegova trupa producira i adaptacije filmova za pozorište, pa se tako širom Britanije danas na sceni igraju „12 gnevnih ljudi“ i „Bekstvo iz Šošenka“.

Do filma Kena Louča došao je sasvim slučajno, nakon što mu je prijatelj javio da slavni reditelj traži komičare za svoje novo ostvarenje. Kako kaže, tokom snimanja nije imao ceo scenario pred sobom, već je svaki dobijao po dve stranice.

– Ken Louč ne razgovara sa glumcima previše oko njihovih uloga. On samo želi da ti igraš kako se to dešava u tom trenutku. Nema šminke i seta. Sve je snimano u stvarnom svetu. Zato je sve autentično – objašnjava Džons. On dodaje da nije znao ni sam kraj filma do tog dana kada je snimljen, jer Louč želi da se glumci razvijaju zajedno sa likom. On je dodao da nema ni proba, te da se u nekim scenama dešava i da nisu svi glumci upućeni u to što će slediti, zbog čega je film uverljiviji.

Inače, Louč je jedan od začetnika žanra dokumentarne drame, nastale kombinovanjem italijanskog neorealizma i francuskog novog talasa.