Kao u renesansi na evropskim dvorovima

Proizvod je sinergije marketinške agencije Super Dot i organizacije Multikultivator i njihovih pojedinačnih ali i zajedničkih aktivnosti.

Priređena kao pop-up fiesta muzike i hedonizma, Super-kultivator predstavlja modernu viziju mecenstva i mogući model za sistematičnu podršku mladim umetnicima iz Srbije.

Organizatori poručuju da je vreme za kondenzovanu kulturološku imunizaciju – prvu dozu Super-kultivatora u bašti Super Dota danas od 20 časova.

Muzički tour de force ovog projekta je nastup Hokona Kornstada iz Norveške.

Hokon je već imao međunarodnu reputaciju kao džez saksofonista kada je otputovao u NJujork u potrazi za inspiracijom i svežim idejama. Tamo je otkrio operu i u njoj svoju novu strast.

U njegovom muzičkom svetu okruženi ste muzikalnošću koja pogađa sva čula a njegova kombinacija džeza i opere zvuči kao da je postojala oduvek. Hokonov projekat „Bitka tenora“ (Tenor Battle) kombinuje oba njegova talenta i predstavlja svetsku senzaciju.

Uvod u nesvakidašnji nastup Hokona Kornstada napraviće nova snaga na srpskoj i evropskoj muzičkoj sceni, saksofonista Rastko Obradović u duetu sa super-talentom na kontrabasu, još uvek studentom na akademiji u Gracu, Milošem Čolovićem.

Poseban akcenat stavljen je na povezivanje mladih umetnika iz Srbije sa internacionalno etabliranim gostima uz priliku za sticanje novih znanja. Hokon Kornstad drži master klas na temu lupinga i semplovanja.

Uoči prvog izdanja ovog jedinstvenog jednodnevnog festivala za Danas govore Hokon Kornstad, Vladimir Đorđević (Multikultivator) i Uglješa Vrcelj (Super Dot).

Muzika je danas proizvod koji treba brendirati i plasirati na tržište. Kako pronalazite ravnotežu između svog unutrašnjeg glasa i realnosti muzičke industrije?

H.K.: Razumem i poštujem to što mnogi muzičari misle o muzici kao o proizvodu koji treba brendirati. I ja sam uvek, u izvesnom smislu, bio svestan brendiranja svoje muzike na ovaj ili onaj način. S druge strane, uvek sam naglašavao koliko je važno u tome ne izgubiti sebe… Kada svirate ili pevate od srca, možda ćete moći da u potpunosti zaobiđete poslovne strategije – naći ćete put do srca drugih ljudi, a da pritom niste deo industrije ili brend. A onda je to odjednom umetnost.

Zašto je važan kritički pogled na sopstveni rad i kreativnost i zašto treba tražiti nove izraze?

H.K. Biti umetnik je na neki način slično što i biti ajkula – morate stalno da plivate da biste imali dovoljno kiseonika. Stalno se krećete, upoznajte nove ljude, dobijajte nove impulse. Mirovanje ponekad može biti dobro, a možda se neki umetnici isuviše plaše stagnacije. Ali, ipak, trebalo bi da se razvijate i gurate dalje, u suprotnom, mislim da ćete izgubiti interesovanje za ono što radite. A kada se to desi, vaše srce neće biti prisutno. A kad nema srca, ljudi će osetiti da su vas izgubili.

Šta je za stvaraoca najvažnije i zašto?

H.K.: Najvažnije je da budete u kontaktu sa svojim osećanjima. Jer tada i samo tada vas publika može upoznati.

Kako održati dobar odnos sa saradnicima i kolegama i ujedno slediti sopstveni put?

H.K.: Mislim da su, ako ste u mogućnosti da vidite svoje potrebe, velike šanse da možete videti i potrebe drugih ljudi. Dakle, uvek postoji ravnoteža, između toga da sledite svoj put i dopustite drugima da slede svoj.

Da li su profesionalni ciljevi, postignuća koja sebi postavljamo, smernice ili destinacije?

H.K.: Vidim ciljeve kao pravce ili kurseve koje treba slediti. Ali gledajući unazad, vidite šta ste postigli i gde ste bili, iako tada niste znali tačno. Neki umetnici misle „o ne, ne postoji crvena nit kroz sve moje izbore i pravce“. Mislim da je to nešto o čemu ne treba da brinemo – kad ostarimo i zavaljeni u stolice se osvrnemo unazad razmišljajući o svojim životima, spojićemo tačke i to će sve imati smisla. Naravno, morao sam da počnem da pevam operu nakon što sam naučio da sviram džez saksofon. Sve to ima smisla jer sam sledio svoje srce!

Multikultivator i dalje neumorno pronalazi ili stvara nove modele za podršku mladim muzičarima iz Srbije.

V.Đ.: Ono što je nama važno od prvog dana je relevantnost. Nikada nismo bili opterećeni količinom programa, ali je činjenica da je danas neophodno da kontinuirano šalješ neki impuls da te ne bi zaboravili. Tokom proteklih dvadeset godina menjale su se okolnosti u društvu, medijski prostor, celokupan profesionalni ambijent. Kako su se menjale okolnosti, tako se menjao i način našeg funkcionisanja. Jedino što se nije promenilo su kriterijumi i namera da kreiramo stabilan mehanizam sistemske podrške za razvoj mladih muzičara i njihovih internacionalnih karijera. Poput vode (ili Hanibala) – ili ćemo pronaći put, ili ćemo ga sami stvoriti.

Šta je Super-kultivator?

V.Đ.: Super-kultivator je mogućnost. Iako na prvi pogled ime predstavlja jednostavnu kovanicu izvedenu iz naziva organizacija od kojih potiče, ime je zapravo izvedeno iz zadatka – misije koju Super-kultivator nesebično i strastveno postavlja pred sebe, a to je kultivacija mecenstva kod ljudi od integriteta, ostvarenih u različitim oblastima i industrijama – poslovno uspešnih pojedinaca i stvaranje novog akceleratora umetnosti. Izrastao je iz PopUp restorana Super Dota koji je postao mesto okupljanja kritične mase umetnika, mecena i energije da se iz tih susreta kreiraju velike stvari, poput onoga što se u vreme renesanse događalo na evropskim dvorovima.

 Otkud marketinška agencija u jednom ovakvom projektu?

U.V.: Mislim da je prirodno da ljudi koji se bave kreativom, dizajnom… ljudi koji su na granici sa nekom umetnošću prosto mogu da aktivno učestvuju u ovakvim projektima i da naprave jedan akcelerator koji može da ubrza svojevrstan povratak kulturi, i da pritom ostavi mogućnost svakome da na ličnom planu učini onoliko koliko može.

Da li je ovo model koji će omogućiti donatorima da lakše identifikuju umetnike čije će umetničke projekte da podrže?

U.V.: Jeste, ovo je model. Jedan od modela. Kao ljudi koji se bave kreativnim stvarima mislimo da modela ima beskonačno. U svakom slučaju, model ne bi postojao bez akcije tako da mi u stvari pozivamo sve ljude da budu aktivni. Svaki model koji podrazumeva aktivno davanje podrške umetničkoj praksi uopšte i kulturi u Srbiji je neophodan. Ukoliko im se sviđa ovaj naš model, dobrodošli su da se priključe. Među onima koji su se već priključili u ulozi donatora, potencijalno budućih mecena naših mladih umetnika, su Ambasada kraljevine Norveške u Srbiji, vinoteka Baltazar i kompanije Schoenherr, McDonald’s i Uti.