Kapitalizam i sreća ne idu zajedno

Pitanje šta u stvari činimo da postignemo tok smisla, kako da ga postignemo, zašto ne izađe iz nas, zašto smo toliko dezorijentirani i zašto je ovo nebo iznad prazno i neobećavajuće. Dok je dole, tu gde jesmo, nepodnošljivo – to je povodom dramskog teksta Bertolta Brehta „Baal“ kazao Dijego De Brea, reditelj koji je postavio ovaj komad na scenu Beogradskog dramskog pozorišta, danas na konferenciji za novinare. Premijera predstave biće izvedena 15. aprila. Pored reditelja na konferenciji su govorili glumci: Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Vanja Nenadić, Dunja Stojanović.

De Brea je ukazao da predstava „Baal“ traži polazno mesto slobode, traži ono obrnuto od kapitalizma. Prema njegovim rečima, traži se sloboda. Međutim, kako pojašnjava, ljudi pristaju na sigurnost, a sigurnost je najosnovnija fiziološka potreba i najniži nivo čoveka.

– Da bi se to rušilo, ta regularnost kojom nismo zadovoljni, treba bit snažan, ić do ruba, do kraja, iako to znači potpunu destrukciju. Rub je ona opasna situacija koja dovede čoveka u adrenalinska stanja, gde je moguće da se otvori ono što je zatvoreno, a ono što je kod nas zatvoreno, to je ono najbolje u nama. Ne dozvoljavamo sebi više ni da zaplačemo, ni da kažemo kakvi jesmo… – istakao je reditelj.

On pojašnjava da se tim rušenjem s jedne strane uništava sve ispred sebe, dok se s druge strane leči, zato što otvara najveće rane koje kod nas postoje.

– Breht pravi protiviluzije, dok mi volimo iluziju jer nam ona sakriva ono što je istinito. Breht skida šminku, kako glumac ne bi bio zaštićen ni scenografijom, ni filterima, ni efektima, već iz sebe izbacuje sve ono što ga izuzetno muči i što mu predstavlja prepreku da bi se oslobodio – konstatovao je De Brea. On ističe da je u ovoj dezorijentisanosti, gde više nismo kreatori sopstvenog života, već dopuštamo da nas svet oko nas kreira, komad „Baal“ posebna figura.

– Izbeć iz ovoga nije ni moguće. U stvari, samo je smrt ono pravo, jedino rešenje koje treba da se tera sa tom destrukcijom do kraja – primetio je reditelj i objasno da u svakom trenutku sadašnjosti treba tražiti maksimu, a ne da govorimo o tome šta će u budućnosti biti ili se prisećati onoga što se već desilo, jer živeti od prošlosti ili budućnosti nije život. Prema njegovim rečima, „kapitalizam nas prognozira da svaku stvar radimo u kontekstu onoga što će biti kasnije, a to je ona sigurnost koja ubija kreativnost“.

Glumac Miloš Biković kazao je da je bio frapiran kada je pročitao komad, jer nije mogao da shvati sa koje strane treba da mu priđe, zato što je komad višeslojan i težak. Međutim, on je doživeo veliku radost kada je počeo da radi sa rediteljem, zato što je, kako kaže, i on „višeslojan“.

– Reditelj je ušao u meso, u suštinu komada, dekonstruisao ga i sveo na ono bazično ljudsko – konstatovao je Biković i dodao da mu je De Brea otvorio novi pogled na Brehta i pozorište.

Glumac Miodrag Radonjić ukazao je da je u pitanju klasik, a da je njemu izazov da radi klasike i dodao da su se svi prepustili ideji reditelja.