Karikaturista Vladimir Stevović Beluga: Prava karikatura „ne živi” samo jedan dan

Na retrospektivnoj postavci Stevovićevog rada izložena je 71 karikatura i 30 slova azbuke kojima je autor ilustrovao knjigu svog prijatelja, književnika Zorana Petrovića..

Svoju prvu karikaturu Vladimir Stevović Beluga (76) objavio je u tadašnjoj kragujevačkoj „Svetlosti”, 25. februara 1971. godine, uz pomoć kolege (našeg po peru, a njegovog po crtežu) Zorana Glišovića, koji se, takođe, bavio karikaturom.

Nacrtao ju je zbog opklade sa drugarom novinarom Dragićem Lazićem (da će i on moći da nacrta karikaturu kao u „Ježu”) i dobio ju je.

I tako je počelo. Kao anegdotu iz tih početnih dana Beluga prepričava kako nije znao tehniku štampe pa je mislio da format rada treba da bude veličine kao što je štampano u novinama. Dakle, u početku je radio samo mini – karikature.

Crtanjem je počeo da se bavi ranije, 1968. (istorijske za svet i za njega) tokom studija u Beogradu na Fakultetu političkih nauka družeći se sa Kornelom Trailovim, čuvenim kragujevačkim slikarem i potretistom, koji je prvi uočio njegov dar za crtež.

– On me je tako ponukao da crtam i tako, već 50 godina –  sumira Beluga.

Za ove decenije rada nije se bavio potretnom i političkom karikaturom. Radi, kako sam kaže životne – šarene kao život sam, a teme su mu životinje, sport, večiti šensko-muški odnosi.

– Ipak, postoji dodir sa politikom, jer je to neizbežno. Ne može čovek da nema komentar na neke pojave, ali sam se uvek klonio one dnevnopolitičke, gde karikatura „živi samo jedan dan”, trudeći se da ona bude i traje kao nezavisna slika – pojašnjava on, čiji je prvi objavljen rad i bio govornik u njivi, koji praznoslovi (to se tada zvalo verbalizam) u klip kukuruza umesto u mikrofon.

Karikature radi i crno bele i u boji, ali je ostao veran starom načinu rada, iscrtava tradicionalno – rapidografom i boji temperom i akvarelom. Ne priznaje moderne tehnologije.

Objavljivao je radove u „Svetlosti”, „Ekspres politici”, „Politici”, „Ninu”, „Ježu”. Slao je i bivao nagrađivan na međunarodnim konkursima u Poljskoj, Koreji. Nedavno je dobio nagradu i na Šabačkoj čivijadi.

U početnim danima uzori su mu bili kragujevački karikaturista Aleksandar Dimitrijević – Aca Krnja i češki umetnik Adolf Born, a godinama je drugovao i prijateljevao sa Borislavom Stankovićem Staborom, koga je upoznao na izložbi u Skoplju.

Pasionirani je pecaroš. Bio je i prvak grada i to samo ono – udica i plovak, ali nije imao ambicije da ganja takmičarsku karijeru. Više onako, zbog druženja. Ali je taj njegov hobi rezultirao sjajnim ciklusom karikatura o ribolovu koje je pre desetak godina izlagao u Klubu ribolovaca „Magma”.

I pesma je njegova velika ljubav i to meksička posebno. U kafani samo čekaju da odjeknje njegovo „kukurukuku paloma”.

– Na pitanje zašto baš meksičke, umeo sam u šali da odgovorim prijateljima „da mi je Meksiko, baš tu, ispod grudne kosti” – vazda je spreman na šalu Beluga.

U urbanoj čaršijskoj mitologiji Kragujevca (sve manjoj i sve tanjoj) Beluga će zauvek ostati zapamćen po anegdoti koju je u svojim „Nenaručenim pričama” ovekovečio Mića Miloradović.

Kada im je nastavnica dala temu za pismeni „Šta želim da budem kad porastem” Beluga je odmah predao vežbanku. Pedagoška poslanica ju je otvorila, a na stranici je stajala samo jedna reč – mangaš. Postao, bio i ostao – Beluga.

Knjiga karikatura u „Koracima”

 

 

Pet decenija rada na karikaturi Vladimir Stevović Beluga obeležiće, sem izložbom u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić”, i knjigom sa retrospektivom njegovih odabranih karikatura. Knjiga, u izdanju Ustanove kulture „Koraci” Kragujuevac, najavljena je za mart ove godine.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije