Kebra, Obojeni program za Danas: Ne znam da li je ovde ikad bilo dobro vreme za alternativnu scenu

Potpuno svoji i autentični, bend je već neko vreme na turneji, i u sklopu tog svog putašestvija stižu u Beograd 13. maja. U Domu Omladine, nakon 6 godina predstaviće se beogradskoj publici, ali ovog puta u novoj postavi. Uz Kebru, bend trenutno čine čine Ilija Vlaisavljević Bebec na bas gitari, bubnjar Vladimir Cinkoski Cina, a od nedavno i basista Miki Ristić (ex Darkwood Dub, Bella Technika, Sana Garić). Popričali smo Kebrom, pre koncerta, o svim novinama koje se dešavaju bendu, ali i prisetili se starijih vremena.

Za početak, kako ste i kako ide spremanje koncerta?

Hvala na pitanju, dobro. Mi smo već duže vremena na turneji i kako nam se prepliće koncert za koncertom, već smo u jednom ritmu. Beograd nam je u tom nizu jedna od bitnijih, ali mi genralno nemamo male i velike koncerte, s tim što ovakve svirke uvek imaju malo više tenzje i biće više ljudi.

Svirate u novom sastavu, ali čini nam se da se to redovno dešava kod vas na svakih 5 ili 6 godina. Da li možda možete da nam kažete šta dobijate tim promenam, ali i šta gubite?

Sa promenam u prvi mah gubimo, ali u nekom generalnom smislu dobijamo  neku vrstu osveženja sa novim članovima. Ali opet neko vreme smo živeli i družili se sa starim članovima i kad neko iz toga izađe, deluje kao da ostane neka praznina, ali bože moj, svi smo mi zamenljivi. Miki Risitć je stigla spontano u bend. Napustio nas je Ljuba, imali smo zakazane svirke, morali smo brzo da reagujemo. Trebao nam je neko ko zna dobro da svira, koji zna naš reperotar i da sluša barem sličnu muziku koju mi slušamo. Znamo se sa Mikijem dosta dugo, često je i ranije pevao sa nama prateće vokale. Tako od privremenog rešenja, stigli smo do stalnog. Kolko će to tako biti, niko ne zna. Mi smo alternativni bend, nismo komercijalno okrenuti i dosta je teško opstati, moraš verovati u to, i moraš se boriti.

Preko 40 godina ste na sceni. Iz vaše perspektive, da li je bio trenutka da ste bili zadovoljni uslovima za sviranje,publikom a na kraju i sobom?

Ti kad počneš da se baviš muzikom, imaš određene zahteve i šta ti sve treba. Što si duže u muzici ti dižeš nivoe svog bavljenja i zahteva. Želiš bolju opremu na bini i sa sobom. Kad si klinac bitno ti je samo da sviraš i da imaš binu. Ne znam da li je ovde ikad bilo baš dobro za alternativnu scenu. Ona je uvek bila na marginama cele situacije i mi kao deo nje, nemamo preveliku želju da odem u neki mainstrem, ali prija kad sviramo na boljem ozvučenju i boljim prostorima. Mi smo spremni kao kameleoni da se priviknemo danas na sve opcije. Mislim da ne postoji deo zemlje kao i regiona u kom nismo svirali. I u manjim i u većim prostorima, mi smo uvek Obojeni program, malo drugačiji od drugih.

Kad bi morali jedan vaš album da stavimo u vremensku kapsulu, koji bi vas najbolje reprezentovao, koji bi to bio?

Ne verujem da bi jedan album mogao to da predstavi , ali i svaki ponaosob bi to mogao. Četridest i tri godine postojimo i tu se svašta dešavalo. Svaki album i svaka postava je bila priča za sebe. Svaka postava i svaki period koji je trenutno uvek mislim da je najbolji i to je valjda normalno. Sada to zaista jako dobro zvuči, sa dve različite bas linije Bebeca i Mikija, i Cina na bubnjevi. Oni su sv sjajni muzičari i čini mi se da ti stalno ponavljam ali mi se čini da treba ponovo.

„Kad se neko nečem dobrom nada“ je pesma koja je ipak dokačila malo tog mainstreema, neki portali su je proglašavali i za najbolju pesmu 21. veka. Šta mislite da je toliko proradilo kod šire publike da zavoli tu pesmu, tekst, muzika, emocija…?

Pa verovatno sve pomalo, Ta pesma nije tipična za nas, ali je lepo što je u našem repertoaru. Ona jeste emotivna, ali mi se čini da imamo i emotivnije (smeh). Tu se desio sklad harmonije, mi tu pesmu inače zovemo „Pop“, i ona je u našem repertoaru najpopičnija.

Kako napreduje vaša likovna umetnost, da li vas nešto danas posebno inspiriše na tom polju?

Napravio sam veću pauzu sa tim. Ove godine više sviramo i sigurno se do jeseni neću vraćati crtanju, jer tad mi treba mir i koncentracija, što trenutno nemam. Ali kad budem se osećao da mi treba ta vrsta mira, onda ću se i vratiti crtanju.

Za kraj, šta možemo da očekujemo od vas na koncertu u Domu Omladine?

Stvarno drugačije zvučimo nego ikada do sad, i to je zaista dobar razlog da se vidimo u subotu.