Kič spomenik patrijarhu Pavlu je trijumf sveopšteg besmisla

Stručna javnost o kontroverznom spomen-obeležju pokojnom poglavaru Srpske pravoslavne crkve na Tašmajdanu

Ostavite komentar


    1. Upravo to je jedan od sagovornika i upozorio. Seriju Nemanjići nemoramo više da gledamo, verovatno i Čarape Kralja Petra nakon prikazivanja. Ali ovde je stvar zacementirana. Spomenik je postavljen takav kakav je. I sad će biti tu. Ali takođe su u pravu kad kažu da se ništa bolji nisu pokazali ni Tadić i drugari.

      1. Ostavite tog vajara na miru.To nije spomenik nekom vojskovođi ili državniku pa da bude na velikom postamentu ,masivan simboliše moć i snagu .On ne zauzima mnogo prostora ,nije potošeno mnogo materijala,kučići,mačke , golubovi i druge sitne životinje potražiće zaklon od kiše grada snega ispod njega.To je u skladu sa patrijarhovom ličnošću i nekako je i poetično.

    2. Skoro svaki spomenik je ruglo i nakarada, ali još se nije desilo da vajar krivično odgovara, rođače. Ovaj stvarno izgleda smešno, ali je svakako bolji i od Nikolaja i od Alijeva…

      1. Vajar koji je Diznijevog junaka Miki Miša prikazuje kako u stilu „Bojama duge“ nateže Paju Patka je najmanje pozvan da diskutuje o spomeniku patrijarhu Pavlu.
        Takođe i onaj koji patrijarha Pavla naziva „Tskozvanim“ namećući svoj ateizam.
        Mnogi su ovde govorili o spomeniku Alijevu zaboravljajući da je Alijev mlađi, potpuno i to za DŽ izgradio Tašmajdanski Park, sa sve muzičkom fontanom koja emituje muziku Hazara i plus monumentalnim spomenik Miloradu Paviću koji svojim „Hazarskim Rečnikom“ svedoči o Hazarskim poreklu Srba. Ipak, taj park i spomenici u njemu opstaju i sa ovim novogodišnji osvetljenjem prelepo izgleda, ali, zato, jedan drugi diktator je naredio izgradnju katoličke crkve i semeništa (bogoslovsku školu i internat) i koja je i ako potpuno završena do kraja drugog svetskog rata nikada nije predata katoličkim vernicima, drugoj po brojnosti vernika u Srbiji i Beogradu već generalskom sinu Ljubiši Luši Ristić i njegovom KPGT.
        Niko ne spomenu povampirenje najružniji biste ikada na Slaviji sa razlikom što se Beograđani više ne vrte oko groba i spomenika Tucovića već prolazi pored, ovog puta samo biste dok mu je grob tamo gde mu je mesto.
        I na kraju, Milivoje, pored spomenika svetog Nikolaja Romanova treba postaviti i spomenik Vudrou Vilsonu kojima smo zahvalni što su nas (valjda Srbe) pomogli da budemo pobednici u Velikom Ratu i stvorili nam onu veliku, najveću, čak i od Dušanove – Srbiju. Sada, što smo mi bili dobrodušni pa to što smo izvojevali, ugradivši preko 1.200.000 srpskih glava, podelili nezahvalnicima, niko nam nije kriv već mi sami.
        P. S. Ljubica Slavković nije u pravu kada poredi dva – tri spomenika sa „Skopljem 2014“ koji je prikazujući Skoplje kao Aleksandriju Aleksandra Makedonskog plus nekolicine srpskih careva i kraljeva duboko zagazio u kičeraj koji uopšte nije svojstven mojim dragim Makedoncima.

      2. Milivoje,naveo si retka dva
        normalna i pristojna spomenika u gradu…..o čemu pričaš,mili sinko??!!

  1. Veoma žalim što se opštoj hajci na umetnika priklonio i moj omiljeni dnevni list, makar i stručnom argumentacijom. Dali ste zamah gomili primitivnih komentara koji se zaklanjaju iza tobožnje brige za lik i delo patrijarha Pavla, komentara koji iskazuju želju da se umetniku presudi, čak i zatvorom. Nema mnogo sličnih primera u istoriji. Valjda bi vama, kao dokazanom demokratskom listu, trebalo da bude jasno šta je progon zbog drugačijeg, jer ste i sami česte žrtve takvih napada.
    Uvažavajući stručnost vaših komentatora, ipak zadržavam pravo da mislim da je ovaj spomenik patrijarhu Pavlu topla i lepa skulptura sa dubinom i raznim značenjima. Sa zadovoljstvom sam ga gledao i uživao u smirenju kojim isijava. Nadam se da niko neće osporiti da imam pravo na drugačiji stav.
    Zoran Maleš je čitavu svoju izložbu od pre nekoliko godina posvetio skulpturama i slikama sa likom patrijarha Pavla i time skrenuo pažnju na sebe onih koji su, verujem, imali dobru nameru. Skulptura je postavljena sa blagoslovom crkve.
    Autor je priznati vajar međunarodnog ugleda.

    1. Jа већ чујем, Вучковићу, како сутрашња београдска младеж говори „код чучавца“, исто као што смо ми за Михаилов споменик говорили „код коња“…

      1. Spomenik knezu Mihailu je lep, kao I ovaj patrijarhu Pavlu, a za „beogradsku omladinu“ ne brinite, daleko je bolja nego sto Vi mislite.

        1. O квалитету омладине, Вучковићу, ваља проговорити кад оматоре, и кад се буде видело шта су привредили. (Претпоставићу да ће то неће бити мање од наше генерације – то би било очајно.)

    2. Hajka na umetnika? Koja hajka na umetnika? Niko se ne zalaze ni da se umetnik uhapsi, niti da se otpusti iz drzavne sluzbe (ako je u njoj), cak ni da vrati pare koje je (valjda?) dobio. Medjutim, to ne znaci da neko nema pravo da kritikuje DELO.

  2. Jasno je svima da umetnici i vajari moraju od nečega da žive, ali u zadnje vreme je očigledno da se sa ,,umetnošću,, preteruje i manipuliše i mnoga drugorazredna rešenja dolaze u prvi plan bez ikakve realne i stručne selekcije , već po sistemu i odluci neke sive bespogovorne eminencije, koja nema ni elementarnog ukusa. Kako objasniti drugačije sve novokomponovane ukrase Beograda počev od neukusnog novogodišnjeg osvetljenja grada, novih estetski i funkcionalno promašenih betonskih trgova sa neuklopljenim spomenicima i fontanom na Slaviji i Cvetnom trgu .

  3. Eeeeeeee, gde je onaj Beograd iz osamdesetih godina. Bilo je to vreme kad niko nije hteo da ide u Evropu. Baš ko je morao da zaradi, išao je. Ovde su ostajali kreativni i pametni ljudi. Do devedesete, tad je propao projekat moderne srbije.

  4. Meni ova skulptura,predstavlja,bez uvrede, patrijarha Pavla kao da se našao na mestu gde „i car ide peške“,smiren,stigao na vreme,dremucka…Fale određeni elementi enterijera ali će,pretpostavljam,vremenom neki veselnik i to nadomestiti.Ovaj spomenik će ipak biti mesto okupljanja velikog broja građana Srbije i turista,ali ne zbog svoje umetničke vrednosti ili života i dela patrijarha Pavla,već zbog umetnikove interpretacije istih ! Možda je Maleš previše gledao „Matrix“ ili „Equilibrium“?

    1. Nasmejaste me od srca… Nek nam Bog oprosti što se ogrešismo o Duhovnika. Al znao je on to dobro: „Budimo ljudi, iako smo Srbi…“

  5. Patrijarh Pavle je istorijska licnost,covek koji je vec u ruskoj crkvi proglasen svecem i cije se ikone mogu kupiti u ruskom ikonopisu.Draga moja braco i sestre,po cemu ce ljudi u nekom buducem vremenu znati da je ovo bio srpski najcenjeniji patrijarh.Ni po liku,n po odezdi ne lici na naseg Pavla.Sve u ovoj zemlji je dovedeno do potpunog besmsla pa nazalost i najbolji koji je bio medju nama.Sramota za Srbe i Srbiju.

  6. Zapravo ovo predstavlja poetsku pravdu za ono što je taj čovek radio devedesetih: od blagosiljanja paravojski, ratnog huškanja, zataškavanja pedofilije u crkvi do huškanja po rasnoj i seksualnoj osnovi. Čučavac i da bulji u tanjire snobova iz fenserajskog Folićevog kafića prekoputa.

  7. Споменик је катастрофалан, не личи нинакога, јадан патријарх Павле, не верујем да би икада желео да добије било какав споменик. Ово је ругло а не споменик. Градоначелник жури да потпуно уништи урбани простор Београда. Срамота ме је докле смо пали у сваком погледу.

  8. Poštovano uredništvo jedne od novina koju redovno čitam, nadala sam se da ćete se izdići od sveopštih napada na postavljenu sklupturu Patrijarha Pavla koja, prema mom mišljenju, ako još uvek imamo pravo na slobodu izražavanja a da ne budemo izloženi uvredama, krasi prostor ispred Crkve svetog Marka. U današnjem vremenu kada smo sa svih strana bombardovani isfabrikovanim informacijama, neproverenim vestima i mišljenjima kvazi stručnjaka, očekivala sam da vaš list da objektivan osvrt na ovo umetničko delo akademskog vajara Zorana Maleša. Kao što rekoh, moje lično mišljenje je da je cenjeni Patrijarh Pavle predstavljen prema jednoj od najupečatljivijih slika iz njegovog života koju verujem svi pamtimo, a odnosi se na njegovu skromnost i čovečnost koju je pokazivao koristeći sredstva javnog prevoza kao što svakodnevno koristi i veliki deo građana Srbije. Dalje, način na koji je umetnik predstavio jednog od najvećih duhovnih otaca našeg naroda je njegov lični doživljaj Patrijarha i ne predstavlja udovoljavanje standardima različitih teoretičara i kritičara umetnosti, ali ni širokim narodnim masama. Kao i svaki veliki umetnik, na žalost rad i delo Zorana Maleša biće poštovan i vrednovan tek u vremenu kada će živeti naši potomci jer je izgleda to sudbina uzvišenih umova.

  9. Da to nije „osveta“ za njegovu izjavu 92.god.“Braćo,budimo ljudi,iako smo Srbi“,kada je bio izložen neviđenim kritikama,da bi posle posta svetac.Čudni smo mi,da od najnegativnih kritika,se prometnemo u sve najlepše,o istom čoveku.

  10. marina potpuno ste u pravu, da je bar popunjena nekako ova praznina jer mi nije jasno cemu sluzi. a iskreno ako je ovo umetnost onda svi mozemo biti umetnici

Ostavite komentar


Kultura

Naslovna strana

Naslovna strana za 18. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Slobodan Georgiev, novinar

Danas čitam od prvog broja. Kada se pojavio ’97. posle protesta izgledao je kao nešto što nam treba i ostao je tu sve ove godine.