Kimo Lahdevirta, ambasador Finske u Srbiji: „Bratislav Tošković je doneo novi način razmišljanja u finsku arhitekturu“

Prethodne večeri ova manifestacija započela je izložbom “Daljina koja spaja” posvećenoj Toškovićevom višedecenijskom radu u Finskoj.

Kimo Lahdevirta, ambasador Finske u Srbiji, povodom programa o Bratislavu Toškoviću je rekao da se stil ovog autora zasniva na najboljim načinima izražavanja i harmoniji drevnih vremena, u kombinaciji sa modernim razmišljanjem.

“Iskoristio je najbolje momente tradicionalne arhitekture, mešajući ih sa modernim rešenjima koja će ostati za buduće generacije. Tošković je doneo novi način razmišljanja u finsku arhitekturu. Njegova arhitektura je prevazišla nacionalne granice i prerasla u sopstveni međunarodni stil. Usvojivši finski mentalitet, Tošković je takođe stvorio finski identitet za budućnost. Svojim stilom ostavio je značajan trag u finskom gradskom pejzažu i infrastrukturi”.

Milenija Marušić, arhitekta, o Toškovićevom delu je rekla:

“U prozorski okvir 18. po redu ove godine uramila se Finska, ona ista Finska o kojoj je naša generacija, stojeći u stavu mirno, u prepunom amfiteatru Arhitektonskog fakulteta slušala Nikolu Dobrovića i njegov govor o velikom Fincu Alvaru Altu. Iz njega je u Altovskom duhu u ovaj prostor danas zakoračio Bratislav Bata Tošković donoseći sa finskog severa breme projekata, objekata, muzike, atmosfere složenih u izložbu kojom se otvara ovogodišnji Festival arhitekture. Naslov izložbe „Daljina koja spaja“ je više od simboličnog. Čini se kao da se blistavi luk iz električne stanice u Vanti, i pre nego što je bio izgrađen, protezao od Finske do Srbije. Po luku se u stalnom pokretu smenjuju Toškovićevi objekti, konkursna rešenja, projekti tako da su naša stručna sredina i javnost upoznati sa svakim njegovim novim projektom koji je nespornim kvalitetom zasluživao ovdašnja stručna priznanja“.

Vasilije Milunović, predsednik veća Velike nagrade arhitekture za životno delo, zahvalio se Bratislavu Toškoviću, laureatu ove nagrade za 2021. godinu.

“Ova izložba ima finu prezentaciju i konotaciju da bude uzor mlađim arhitektama. To je na neki način i geslo Veća Velike nagrade, da primamo one koji mogu da prihvate misiju u arhitekturi i da se bore za nju”, istakao je Milunović.
Arhitekta Bratislav Tošković se, pre razgovora, prisutnima obratio rečima:

“Moj način projektovanja ove izložbe je isti kao kada projektujem neku zgradu. Teme koje ovde vidite su izvučene iz tih zgrada i iskustva koja sam stekao s njima. U svemu tražim neku dodatnu vrednost, da zgrada ne zadovoljava samo neku funkciju, već i da ima neku priču i dušu u svemu tome. To sam pokušao da napravim ovom izložbom, tako da malo izvrnemo stereotip i način izlaganja arhitekture”.

Tarja Nurmi, arhitekta, između ostalog govorila je o svom iskustvu pisanja i radu na afirmaciji arhitekture, tokom kojeg se susrela i sa Toškovićevim delom.

“U Tampereu je postajala obična betonska hala bez velike istorijske vrednosti. Onda sam čula da je Bratislav Tošković dobio posao preuređivanja te zgrade u kancelarijski prostor. Tako smo se prvi put susreli. Kasnije sam bila izabrana za članicu žirija Bijenala Muzeja finske arhitekture, svojevrsnih čuvara arhitekture u Finskoj. Moj zadatak bio je promovišem ideju odavanja priznanja arhitektama koji se ne bave samo elegantnim vilama i privatnim kućama, već i nečim što pomera granice i od običnog stvara izuzetno. To je bilo prvi put da Bratislav otvori ta vrata finske arhitekture, pre 20 godina”.

Ovogodišnje, 18. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2023 održava se od 11. maja do 17. juna u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda, a obuhvata sedam izložbi, četiri šetnje, dva izleta, niz seminara, tribina i edukativnih programa za širu i stručnu javnost.