Kisinova hazarderska elektrika

Ne znamo šta je tačno prolazilo kroz glavu Jevgeniju Kisinu, kada ga je nakon regularnog dela aktuelnog nastupa na Kolarcu (Ciklus „Kolarac – Tvoj svet muzike“ Centra za muziku Kolarčeve zadužbine) cela Velika dvorana ovacijama pozvala na bis stojeći na nogama – ne jednom pri tom – ali bi to verovatno bilo nešto iz vokabulara koji je ustanovio Stiv-O, tipa: „Yeah Dude, I Rock!“.

I zaista je pokidao! Jevgenij Kisin, onaj nekadašnji predelikatni pijanista koji nas je ostavljao bez daha svojim bestelesnim muzičkim vizijama, sasvim poput mesmeričkog snevača iz kakve perfektne klasične muzičke kutije, odlučio je da se u ovoj sezoni Ludviga Vana sasvim razgoropadi i pokaže kako to izgleda kada nekadašnji Kisin reši da svira visokorizičnim klavirskim stilom.

Rezultat takvog opasnog postupanja sa svojom dosadašnjom besprekornom superstar aurom – neočekivan je: Kisina sada obožavamo još više nego ikad.

Izabravši da uoči 250-godišnjice Betovenovog rođenja u Beograd dođe sa tri čuvene Sonate (Sonata br. 8 ce-mol op. 13 „Patetična“, Sonata br. 17 de-mol op. 31 br. 2 „Oluja“, Sonata br. 21 Ce-dur op. 53 „Valdštajn“) ovog verovatno najvećeg kompozitora ikad, plus Varijacije i fuga Es-dur op. 35 „Eroika“ – Jevgenij Kisin naoko nije rizikovao nimalo.

Njegova već dobro znana majstorska ruka, suvereno vladanje stvarima pijanizma i pouzdanje kojim pleni od časa kada se usredsredi na određeni repertoar – svedočili su već unapred o jednoj specijalnoj klavirskoj večeri, koja bi tokom svog odvijanja uzimala maha već samom onom Kisinovom fokusiranom, a ipak raskošnom sviračkom prirodom, analitičnom premda filigranski finom, zagledanom u neka stara dobra vremena vrhunskih virtuoza što su se predavali muzici svim bićem, i tako dalje.

Sa jedne takve večeri otišli bismo i te kako zadovoljni – malo je reći – a dlanovi bi nam svejedno brideli od aplauza koji bi se prosipali neštedimice i to s punim pravom.

Ali, takav Kisin bio bi predvidljiv, zar ne, i ma koliko visok kvalitet još jednog takvog nastupa bio, on bi se neminovno slio u onih prethodnih nekoliko, dograđujući bajnu sliku sa još nekoliko novih perfektnih poteza do… nekog sledećeg susreta.

Nešto se na sreću sa Jevgenijem Kisinom u međuvremenu dogodilo od onog poslednjeg viđenja, pa je na scenu ovaj put stupio Jevgenij koji ne igra na sigurno – sasvim u onom betovenovski beskompromisnom, ispravnom duhu – te smo tako dobili jednog komunikativnijeg, otvorenijeg Kisina, neučaurenog u svom sopstvenom svetu, već naprotiv smelog, zrelog i koji ka nama odlučno kroči sa do sada neupoznatom sviračkom namerom.

Zanesen u „Patetičnoj“ poput kakvog mladog studenta što neizrecivo čedno kao da prvi put doživljava čudesa ove sonate, propuštajući ih kroz prste sa svežinom i nepatvorenom dramatičnom setom, on u Varijacijama i fugi Es-dur namah dozvoljava da gromko probije ona jedra betovenština, duhovita, žustro uzrujana, spremna na šalu, čak akrobatski odvažna, koja ne zahteva samo tek neku dodatnu ruku za sviranje, nego pre neko dodatno čulo i bar još jedno uho pride.

Ta rasplamsana, oduševljena, a opet tako ljudski ranjiva i na izvestan način nesavršena energija, toliko je plenila da se uzvici „bravo!“ na kraju prvog dela uopšte nisu činili preteranim, ako ste bili tamo.

Ali, svirajući „Oluju“ i „Valdštajn“ u onom drugom delu, Jevgenij Kisin pokazao je svoju istinsku hazardersku elektriku, koja dabome nije banalna i nalik tek nekom pukom srljanju u propast, bez zaostatka. No ne, baš naprotiv, po sredi je drugačiji stimulans i, konačno, sasvim drugačiji rezultat.

Ošinuvši svoju radljivost prstiju do mahnitih brzina povremeno, izvukavši iz sebe mušku neustrašivost i onu zadivljujuću vrlinu bacanja celog sebe u vatru, Kisin je nadvisio svoj dosadašnji renome.

Ovde nam se predstavio kao neko ko na naše oči rasklapa sve ove već dobro poznate Betovenove radove, uočavajući oštroumno nove slojeve, ali ih u isti mah i uobličavajući u posve nesvakidašnje supersonične letilice, koje menjaju našu percepciju u pogledu originalno upotrebljenih boja, dinamike, artikulacije.

Zaista, srčan i nepokolebljiv Betoven, bez šale. I vrhunski koncert sezone. Yeah Dude, You Really Rock!!!