– U Kanu se prvih dana festivala pričalo najviše o iranskom reditelju Džaferu Panahiju koji je trebalo da bude član žirija, ali je od marta u zatvoru. Sada je u žižu interesovanja došao Abas Kiarostami koji se predstavio filmom „Certified Copy“ jednim od 19 ostvarenja u trci za Zlatnu palmu.

Priča o engleskom piscu u Italiji, koga glumi operski pevač Vilijam Šimel i vlasnici umetničke galerije koju igra Žilijet Binoš, impresionirao je one koji su ga videli na projekciji za novinare i dobio je ogroman aplauz. Ovaj film je Kiarostami radio van Irana, tako da nije imao nikakvih problema sa vlastima u zemlji u kojoj i dalje živi. On je 1997. godine već dobio Palmu za „Ukus trešanja“, ali njegova dela Iranci nisu u prilici da gledaju već više od jedne decenije, pošto su zabranjena.

S druge strane kritičari su oduševljeni Alehandro Gonzalesom Injarituom i njegovim filmom „Biutiful“. Neki ga već sada ističu kao glavnog favorita za osvajanje Zlatne palme, iako su samo dan ranije takvo priznanje odavali Englezu Majku Liju. Doduše, čini se da su svi takmičari, sem dela „Outrage“ Takeši Kitana, imali svoje „jake momente“. U filmu „Biutiful“ Injaritu istražuje značenje očinstva za čoveka koji umire. Naravno, kao i mnogi veliki filmovi, ni ovaj Inarituov ne daje lake odgovore, a ponekad odgovora čak ni nema. Za kritičare ovo je film zbog kojeg se dolazi u Kan – to je mesto gde se otkrivaju nove stvari. A, za rolu glavnog junaka, Havijeru Bardemu „ne gine“ Zlatna palma – ocenjuju mnogi.

U zvaničnoj takmičarskoj konkurenciji, prikazan je Majk Lijev novi film „Another Year“, priča o porodičnim vezama i bolnom životu samca, koji je već sada ocenjen kao jedan od glavnih konkurenata za Zlatnu palmu, koja bi ovom reditelju bilo tree priznanje u Kanu (Palmu je dobio 1996. za „Tajne i laži“ a najbolji reditelj je bio tri godine ranije za „Gole“). Sama priča ne deluje izuzetno dramatično – godina dana u životu srećno oženjenog sredovečnog para i srednje klase (Džim Broadbent i Rut Šin), ali Li majstorski prikazuje tinjajuću dramu u njihovim životima. „Ljudi nisu dosadni – život je fascinantan“, rekao je Li posle projekcije filma, koji bi mogao da donese i nagradu Lesli Menvil, koja je maestralno odigrala rolu Meri, prijateljice Toma i Geri, glavnih protagonista dela „Another Year“. Što se tiče mogućnosti da dobije drugu Plamu, Li nije uveren u to. „Bilo bi fantastično osvojiti Palmu drugi put, naravno. Ali to se najverovatnije neće desiti“, kaže reditelj.

S druge strane na repertoaru u Kanu su bile i mračne strane virtuelnog sveta u selekciji „Izvestan pogled“, predstavljene u vidu tinejdžerske drame o samoubistvu koja pokazuje potencijalnu opasnost nestanka granice između stvarnosti i interneta. Reč je o filmu „Chatroom“, prvom od tri sajberspejs trilera na ovogodišnjem festivalu u kojem jedan mladić (britanski glumac Aron Džonson) opsesivno gleda japanske video snimke samoubistava u zaključanoj mračnoj sobi. Film je režirao japanski majstor horora Hideo Nakata. „Internet izuzetno pojačava negativne emocije, a sada je dokazano da to može dovesti do ekstremnih dela – samoubistva ili ubijanja drugih ljudi“, upozorava Nakata.

Nikad lakše do nuklearne bombe

Producenti čuvene „Neugodne istine“ Ala Gora snimili su dokumentarni film „Countdown to Zero“, koji je prikazan u Kanu, a u kome se pokazuje kako nikada nije bilo lakše doći do nuklearne bombe. Kroz seriju intervjua sa bivšim svetskim liderima, špijunima, krijumčarima i naučnicima, britanska sineastkinja Lusi Voker vodi priču o tome kako uranijum iz Rusije može da dođe u posed terorista koji bi ga iskoristili za uništenje gradova. Među intervjuisanima su bivši lideri Mihail Gorbačov, Toni Bler, Pervez Mušaraf, ali i Oleg Hincagov, Rus koji je zatvoren zbog pokušaja da proda obogaćeni uranijum Al Kaidi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari