Foto: Privatna arhivaUčio je slikarstvo od velikana među kojima su bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. Bavio se pedagoškim radom u gimnazijama u Knjaževcu, Požarevcu i Beogradu, bio je i sekretar ULUS-a, ali pre svega slikar. Branko Lale Stanković ( 1915-1989) zaveštao je Kladovu kolekciju svojih slika sa motivima iz Đerdapa nastalih pre izgradnje Hidroelektrane “Đerdap 1”a uslov je bio da dela budu izložena u prostoru koji mora imati karakter stalne galerije. Beše to sedamdesetih godina prošlog veka. Galerije – legata Branka Stankovića u Kladovu više nema, a nema ni slika ovog umetnika.
Pre nego su završeni radovi na prvog dunavskoj elektrani i formirana đerdapska akumulacija, Preduzeće Hidroelektrana Đerdap u izgradnji u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, angažovalo je sedmadesetoro slikara i vajara da svojim radovima prikažu predele i naselja koja će uskoro nestati pod vodom jezera, kao i gradnju najveće hidrotehničke građevine na Dunavu.
Slikari i vajari, među kojima su bili Frane Delale, Kosta Bradić, Petar Lubarda, Miha Maleš, iznedrili su nekoliko stotina slika, skulptura, crteža. Tadašnji Đerdap posebno je bio inspirativan za Branka Laleta Stankovića koji stvorio više od 60 slika sa motivima Đerdapa, boraveći često na ovim prostorima od 1966. godine.
Stanković je slikao Donji Milanovac, Tekiju, Sip i druge predele sa željom da ih na svojim platnima sačuva od zaborava. Umetnika se vrlo živo, pola veka kasnije seća Donjomilanovčanin Siniša Stojčić.
-Kao dečak upoznao sam velikog umetnika, Branka Stankovića, kada je u mojoj Partizanskoj ulici, u sada potopljenom starom Donjem Milanovcu, prilježno, za štafelajem slikao na platnu uljanim bojama motive iz ove ulice, ne obraćajući pažnju na interesovanje okupljene publike. Za jedan dan je iz Partizanske ulice oslikao dve slike, a mnogo više njih iz Donjeg Milanovca. Donjomilanovčani nisu videli ove slike, jer su one zajedno sa ostalim nastalim u tom periodu, izlagane jedino u Beogradu i Kladovu – kaže Stojčić, koji je prošle jeseni u jednom dnevnom listu javno pitao gde su nestale slike iz legata Branka Stankovića.
Naime, Stanković je čitavu svoju kolekciju sa motivima iz Đerdapa, poklonio Kladovu, a uslov je bio da bude izložena u prostoru koje moraju imati karakter stalne galerije. Odabrani galerijski prostor nalazio je u Dunavskoj ulici u Kladovu u zgradi koja je tada bila u društvenoj svojini.
Legat je svečano otvoren 15. maja 1972. godine, beleži u svom istoriografskom radu “Slike koje ne tamne: pola veka od osnivanja Galerije Branka Stankovića u Kladovu”za časopis Istorijskog arhiva u Zaječaru.
-Beogradska Ekspres politika objavila je 9. maja 1972. godine tekst “Galerija u Kladovu otvara se 15 maja – Đerdap okupio slikare”. Đerdap i Dunav imaće ovih dana dvostruko slavlje. Pored svečanog otvaranja brane, biće otvorena i likovna galerija u Kladovu… Galerija će imati dva dela. U prvom delu je zbirka od 60 slika Branka Stankovića, a u drugom delu biće 106 radova 69 umetnika iz cele zemlje – prenosi delove novinskog teksta u svom radu Jakovljević.
Prema navodima nekadašnjeg kustosa ove galerije, likovnog pedagoga i skulptora Zorana Nikolića, Galerija Branko Stanković zasigurno je postojala od 1972. do 1983. godine, a period nakon ovog datuma je nepoznanica. Jakovljević , pozivajući se na svedočenje kustosa, beleži i da se o galeriji starala Kulturno prosvetna zajednica, a od 1974. godine samoupravna interesna zajednica kulture.
-Saglasno navodima iz brošure Milutina Nikolića publikovane 1971. galeriju i tada čini zbirka od 53 slike i 14 crteža u tušu. Sigurno je da je na početku rada galerije Stankovićevih radova bilo 63, od toga 53 slike i deset crteža u tušu, kako je navedeno u reprezentativnom katalogu štampanom povodom otvaranja galerije. Sudbina zbirke slika Galerije Branko Stanković nije poznata. Već nekoliko decenija u nekadašnjem izložbenom prostoru koji je Preduzeće HE Đerdap razmenilo sa Medicinskim centrom Kladovo za pravo korišćenja “Vile Ruža” kao rezidencijalnog prostora najvišeg ranga, nema ni jedne slike legata – piše Jakovljević, dodajući: “JP EPS u dopisu upućenom autoru ovog teksta 12. januara 2022. godine poziva se na činjenicu da je “ugovorom od 26.03.1973. g. Opštinska zajednica kulture Kladovo preuzela u potpunosti obaveze Hidroelektrane Đerdap ranije utvrđene ugovorom sa Brankom Stankovićem.
Sudbina Stankovićevih slika zanimala je i Miloša Lukinovića, prijatelja pokojnog slikara, koji je ne samo postavljao pitanje gde su slike iz legata, nego i krenuo u potragu za njima. U razgovoru objavljenom juna prošle godine na portalu NovaS Likinović je između ostalog rekao:
– Počeo sam od direktora galerije, ali zalud. Potom sam okrenuo Turistički savez Kladova, jer već tada mi je bilo sumnjivo što galerija zvanično nikada nije otvorena, nije bilo manifestacija koje su bile predviđene, a direktorka mi je rekla da je naišla na zapisnik, u kome stoji da postoji samo jedna slika. Kao i da ne zna gde su ostale slike, mada je načula da su neke od njih u Negotinu… Kada sam sledeći put zvao smenjena je sa te pozicije – kazao je tada za portal NovaS Miloš Likinović.
Od više ljudi u Kladovu, upućenih u društveni i kulturni život, saznajemo da se i dalje ne zna gde su Stankovićeve slike koje su bile u galeriji. Dokumentacije i papira koji bi rasvetlili sudbinu ove kolekcije nema, pa su pokušaji da se sazna nešto više ostali bez rezultata, a nezvanična informacija koju niko ne može da potvrdi je da su Stankovićeve slike “završile” kod uglednog kladovskog lekara odnosno njegovih naslednika.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Ovaj tekst je nastao zahvaljujući vama, našim čitaocima.
Pozvali smo vas da nam šaljete priče i budete reporteri Danasa, hvala vam na poverenju i hvala vam što jeste.Ukoliko imate neku interesantnu vest, zanimljivu fotografiju, video klip ili želite da ukažete na komunalni problem u vašem gradu, javite nam se putem kontakt forme na portalu Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
