„Što se bore misli moje“ : Ko je bila Katarina, ljubav kneza Mihaila?

Ovaj uzbudljivi istorijsko politički triler u režiji Milorada Milinkovića koji je prvo predstavljen na festivalu u Nišu, a potom u Beču govori o ubistvu kneza Mihaila Obrenovića, kao i događajima koji su neposredno prethodili samom tragičnom činu koji se desio u Košutnjaku 1868. godine.

Glavna uloga kneza Mihaila Obrenovića poverena je Draganu Mićanoviću, koji je na premijeri u Kragujevcu govoreći o tome čime se rukovodio gradeći lik jednog od najznačajnijih srpskih vladara rekao da se kod takvih rola uvek valja konsultivati s istorijskom građom.

„Kad radite istorijske ličnosti i teme, jedino mesto gde možete da pronađete adekvatnu literuturu su muzeji. Dosta smo koristili literaturu. Išli dmo u Muzej grada Beograda, gde su nam pokazali njegove lične predmete. Tu smo ostali zapanjeni kada smo videli odelo u kom je ubijen. Kad vidite takve stvari to može da bude potresno. Meni lično je bilo. Ubijen je na surov način i to poprilično govori o vremenu koje smo trebali da prikažemo u filmu – objasnio je Mićanović. Upitan koliko je Srbija, odnosno u to vreme Jugoslavija razumela Kneza Mihaila kao vladara glumac smatra da to teško možemo da sagledamo, kao i šta bi bilo da je preživeo.

– Teško da to možemo realno da sagledamo. Sigurno da je imao svoje poklonike i ljude koji su ga voleli. Način na koji je ubijen i zaverenici je neverovatan. Ne možemo realno da sagledamo, bar ne ja, sa ove vremendke distance šta bi bilo da je preživeo – kaže Mićanović, dodajući da je Mihailo Obrenović imao izraziti senzibilitet za umetnost i kulturu, kao i da je i sam bio talentovan za poeziju.

„Bio je vrsan pesnik, vezan za kulturu i umetnost. Iz tog perioda imate njegove fotografije, što nije bio čest slučaj. To smo isto prikazali u filmu, kao interesantan detalj. Dao je 5000 dukata za pozorište. I to svojih 5000. Sagradio je prelepo pozorište. I danas kad uđete u Narodno pozorište osećate se kao da ulazite u hram kulture – konstatuje Mićanović.

Mićanović: „Imamo ljubavnu priču, koja je vezana za Katarinu. Možete misliti kakav je to skandal bio, em je bila mlađa, em mu je bila rod, ali on je uporno želeo da se oženi njome“

Ono što je na njega ostavilo najveći utisak tokom procesa rada na filmu je što u njemu postojii u izvesnoj meri mešavina žanrova

„Imamo ljubavnu priču, koja je vezana za Katarinu. Možete misliti kakav je to skandal bio, em je bila mlađa, em mu je bila rod, ali on je uporno želeo da se oženi njome. Sa druge strane imamo politički triler koji je zahtevna žanrovska forma. Pratimo njegovih poslednjih sedam dana. Nama je ta ideja bila interesantna, a nadam se da će biti i publici“,konstatuje Dragan Mićanović.

Njegova filmska partnerka Jana Ivanović osvojila je na ovogodišnjim Filmskim susretima u Nišu specijalno priznanje žirija za ulogu Katarine Konstantinović. Ona za Danas kaže da joj ovo priznanje ,mnogo znači.

– Filmski susreti u Nišu imaju dugu tradiciju, velika mi je čast što sam baš tamo dobila svoju prvu nagradu. Lep je osećaj kada je vaš rad, pogotovu kada ste na početku karijere, prepoznat. To vas ohrabruje da nastavite da stvarate i da ste na dobrom putu – kaže Jana.

Prema njenim rečima uloga Kararine joj je po sebi bila zanimljiva.

Jana Ivanović: „Katarina Konstantinović je bila fatalna žena 19.veka, iako, po fotografijama koje možemo videti, nije bila neka lepotica“

– Katarina Konstantinović je bila fatalna žena 19.veka, iako, po fotografijama koje možemo videti, nije bila neka lepotica, svojom unutrašnjom lepotom, inteligencijom i šarmom je osvojila srce kneza. Jako mi je bilo zanimljivo da odigram jedan tako jak ženski lik – zaključuje Jana Ivanović .

U filmu “Što se bore misli moje” ostale uloge istorijskih ličnosti igraju istaknuti glumci Miloš Timotijević, Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Aleksandar Srećković Kubura, Tamara Krcunović, Zoran Cvijanović, potom mladi glumci: Luka Grbić, Maja Čampar, Stojša Oljačić i drugi.

Reditelj filma Milorad Milinković, ranije, u intervjuu Danasu ispričao je da se kad je pročitao celu istprjsku priču u vezi s ubistvom kneza Mihaila odmah zainteresovao a kad je malo dublje ušao u to uopšte mu nije bilo jasno kako to neko već nije uradio do sada.

„Pošto je ta priča sama po sebi veoma zanimljiva. Kao u većini atentata znaju se izvršitelji ali se ne znaju nalogodavci i verovatno se nikad neće saznati, a ja sam ovde sebi dao za pravo da kažem šta ja mislim ko su nalogodavci i zbog čega se sve to tako desilo. Cela ta priča koja je u bazi političko trilerska ima i to intimno pričanje o privatnom životu o njegovoj ljubavi“, kazao je Milinković. Na pitanje koje bi reakcije voleo da vidi kod publike, rekao je da mu je stalo pre svega da publika film doživi emotivno.

“Jer u njemu ima raznih priča, likova, odnosa i šekspirovskih detalja. Film je veoma kompleksan tako da nije to samo jedna emocija koju treba izazvati kod gledalaca. Biće tu i suza i smeha i svega ali ono što bih voleo da kažem je da se kod nas već decenijama stalno priča o Obrenovićima, pa i o Karađorđevićima, o Obrenovićima pogotovo kao o svinjarskoj dinastiji i kako je taj naš dvor tada bio nešto bezveze i da smo mi gacali po nekom blatu što apslutno nije tačno nego je to posledica veoma duge propagande. Dvor Obrenovića je bio kao i svaki drugi dvor u to vreme jedne male vazalne kneževine. Po Evropi ih je tada bilo dosta. Tako da je to bio jedan normalan evropski dvor. Sam Knez Mihailo je govorio nekoliko jezika vrlo tečno. Zadnje reči su mu bile na francuskom, svirao je klavir, pisao pesme. Njegova sestra od strica je na primer svirala gitaru. Oni su bili veoma obrazovani ljudi ne samo za sebe, nego i za evropske standarde. Sama činjenica da je knez Mihailo govorio više jezika, vrlo tečno, ne samo francuski nego i ruski, nemački, ta vrsta širokog obrazovanja činila je od njega ličnost za primer “ istakao je Milorad Milinković.