Knjiga „1001 rock biser – lude, smešne i bizarne priče“ Josipa Dujmovića

Objavljena je u izdanju Multimedia Books iz Beograda i sadrži sve ono što ste želeli da znate a niste znali koga da pitate u vezi svetske i ex-Yu muzičke scene.

Pored svih fascinatnih priča, knjiga sadrži oko 30 originalnih karikatura u boji svetskih i domaćih zvezda, radove renomiranih jugoslovenskih umetnika.

– Fascinantno je kako se Josip Dujmović potrudio da sakupi u jednu zabavnu knjigu skoro sve priče, anegdote i legende o rokenrolu koje smo saznalvali tokom života. Ova knjiga je obavezno obrazovno i pre svega veselo štivo za sve stare ili mlade rokere – kazao je Momčilo Bajagić Bajaga povodom dela.

Siniša Škarica, rok muzičar, diskograf i publicista je istako da knjigu preporučuje.

Nisam siguran jeste li sve ovo želeli da znate, ali sam siguran da ćete čitajući ove retke puno toga saznati i usput se dobro zabaviti, često s osmehom od uveta do uvetaa. Preporučujem! – kazao je Škarica.

Dino Šaran, Letu štuke povodmom knjige je kazao: „Zabavno i neobično, a u isto vreme vrlo vredan dokument kako za starije tako i za nove generacije.“

– Uživao samu svakom trenutku čitanja. Ovo je blesavi skup bizarnih, duhovitih, nastranih ali i istorijski važnih događaja. Hrpa zabavnog znanja. Ova knjiga je kao papirni fliper XXI veka. Svetli i tiltuje – istakao je Petar Janjatović, rok novinar i publicista.

Izabrane ptiče iz knjige „1001 Rock biser“:

Kit Ričards: Nikada nisam imao problem s drogom

Mnogobrojne narkomanske afere i problemi u dobrom delu karijere Kita Ričardsa (Roling Stouns) bili su predmet stalnog zanimanja novinara, koji su malo koji intervju sa njim radili bez te teme. U jednoj prilici Kit je to konačno razjasnio: „Dopustite mi da budem jasan o tome – nemam problem sa drogom, imam probleme sa policijom“.

The Police is here!

Kit Ričards pripoveda epizodu sa evropske turneje Roling Stounsa u ranim 1980-im: „Začulo se kucanje na vratima naše garderobe. Naš menadžer sa druge strane vrištao je: Keith! Ron! The Police is here! Uh, čoveče! Uhvatila nas je panika. Momentalno smo sve bacili u klozetsku šolju. Kad sam uz najneviniji osmijeh na licu otvorio vrata, stajali su Sting i Stjuart Kouplend“ (iz grupe Polis).

Ušmrkao pepeo pokojnog oca

Britanski mediji su u martu 2007. godine objavili šokantnu priču kako je Kit Ričards u narkomanskom ludilu uz kokain snifao i pepeo svog kremiranog oca! Svakakve tvrdnje su se pojavile – od kanibalizma do pitanja je li muzičar ovog puta otišao predaleko. Dileme je razjasnio sam Kit: „Pošto sam tatin pepeo držao u crnoj kutiji šest godina, jer se nikako nisam mogao naterati da ga raspem u vetar, konačno sam odlučio da posadim hrast i da pepeo bude u zemlji oko njega. Kada sam skinuo poklopac sa kutije, malo praha se prosulo po stolu u dvorištu, pa sam ga pokupio prstom i ušmrkao. Pepeo pepelu, sin ocu. Sada tu raste hrast i otac bi me voleo zbog toga.“

Roker koji obnavlja krv

Među trivijalne priče o Kitu spada i ona da on povremeno menja krv da bi mu organizam izdržao sve hedonističke strasti kojima je sklon. On je čak i rekao jednom novinaru da je otišao u Švajcarsku gde mu je krv promenjena u nastojanju da se otrezni. Svakako, reč je o čistoj gluposti i kao što je Kit objasnio u autobiografiji – dodijalo mu je da stalno odgovara na slična trivijalna novinarska pitanja – pa je karikirao celu priču.

Odsanjani „Satisfaction“

Kit Ričards je jednog majskog jutra 1965. godine kreirao svoj čuveni gitarski rif za „(I Can’t Get No) Safisfaction“. Kako je gitarista objavio u svojoj biografiji – ideju za nju je sanjao, a imao je sreću da se odmah probudi i kratku osnovnu temu snimi na kućni magnetofon koji je uvek držao uz krevet i posle toga je nastavio da spava. „Da to nisam učinio, kasnije se ne bih mogao da se setim teme“, zapisao je Kit. Roling Stounsi su u to vreme bili na svojoj trećoj američkoj turneji, a pesmu su snimili i objavili na singlu već u leto i odmah je dospela na prva mesta američke i britanske liste. Sa njom je grupa postala konačno poznata širom sveta, a ovaj događaj je proglašen za jedan među deset najznačajnijih u roku.

Mik Džeger; Osmoro dece sa pet žena

Pevač Roling Stounsa dobio je osmoro dece sa pet žena. Prvo dete, ćerka Karis Hant Džeger, rođena je 1970. godine u vezi sa Maršom Hant, neposredno posle raskida četvorogodišnje neformalne veze sa Merijen Fejtful. Sa prvom i jedinom zakonitom suprugom Bjankom, Džeger ima samo ćerku Džejd Šinu Džezebel Džeger (1971). Manekenku Džeri Holl oženio je 1990. godine na privatnoj ceremoniji na ostrvu Bali, ali je engleski sud 1999. godine taj brak proglasio ništavim. U toj vezi rođeni su Elizabet „Lizi“ Skarlet (1984), Džejms Liroj Ogastin (1985), Džordžija Mej Ejiša (1992) i Gabrijel Luk Borgard (1997). Brazilska manekenka Lusiana Gimenez vanbračno mu je rodila sina Lukasa Morisa Morada (1999). Sa modnom dizajnerkom Lorom L’Vren Skot slavni pevač je započeo vezu 2001. godine i trajala je bez sklapanja braka do njenog samoubistva 2014. godine – iste godine kad je postao pradeda. Nesretna Amerikanka mu nije ostavila naslednike, ali jeste nasleđe od devet miliona dolara. Novu vanbračnu vezu vremešna rok zvezda je započeo sa 43 godine mlađom balerinom Melani Hemrik, sa kojom je 2016. godine dobio svoje osmo dete, kada je pevač imao 73 godine.

Skandal koji nije eksplodirao: Džeger i kokain

„Cocksucker Blues“ je naziv dokumentarnog filma koji je uradio fotograf Robert Frenk prateći Roling Stounse na američkoj turneji 1972. godine povodom izlaska albuma „Exile on Main Street“. Međutim, film nikada nije pušten u distribuciju. Stounsi su ga zabranili, jer je sadržo scene drogiranja (Džeger je viđen kako šmrče kokain u garderobi) i orgija sa grupi devojkama. Umesto ovog filma u javnost je pušten dugometražni i puno uljudniji dokumentarac „Ladies and Gentlemen: The Rolling Stones“ – takođe sa iste američke turneje. Za druge brojne skandale iz karijere Stounsa preporučujemo čitanje knjige „Life“ Kita Ričardsa.

Zajedno celu noć ili samo na kratko?

Kada su 1967. godine Roling Stounsi pozvani u čuvenu američku TV emisiju Ed Sullivan Show, Mik Džeger je morao da obeća da će reči „Let’s Spend the Night Together“ (Provedimo noć zajedno) iz istoimene pesme da promeni u „Let’s Spend Some Time Together“ (Provedimo neko vreme zajedno). Pesmu su izveli „uživo“, a Mik je sporne stihove – promrmljao. Sličan zahtev su producenti Salivenovog šua imali i za grupu Dors. Zahtevali su da u pesmi „Light My Fire“ Džim Morison promeni stih „Girl, We Couldn’t Get Much Higher“, jer ih je asocirao na uživanje droge. Morison je obećao – i otpevao uživo originalne reči. Zbog toga im je zauvek zabranjeno pojavljivanje u tom šou programu. Eh, Džeger je bio mudriji.

Fredi Merkjuri

Fredi Merkjuri ostavio je jedan od najpoznatijih testamenta svih vremena. Imanje vredno 20 miliona funti i ušteđevinu od 10 miliona ostavio je svojoj nekadašnjoj verenici Meri Ostin, zatraživši od nje samo jedno: da bude kremiran, a da svet nikada ne sazna gde se nalaze njegovi ostaci. Meri tajnu nije otkrila čak ni njegovim roditeljima.

Erik Klepton: Pesma za poginulog sina

Za soundtrack filma „Rush“ (1991) deset pesama je napisao Erik Klepton, ali ga je obežila samo jedna – „Tears in Heaven“, nagrađena naredne godine sa tri Gremija. Baladu je Klepton, u saradnji sa tekstopiscem Vilom Dženingsom, napisao posle užasne tragedije koja se dogodila 20. marta 1991.godine, pod okolnostima koje su neverovatno slične Plantovoj porodičnoj drami. Klepton je imao seriju koncerata u londonskom Rojal Albert Holu, a na drugom kontinentu njegov takođe petogodišnji sin Konor pao je kroz prozor iz stana na 53. spratu nebodera u Njujorku.

Muzičar sa najskupljim gitarama

Među 10 najskuplje prodatih gitara čak tri su pripadale Eriku Kleptonu. Njegov Fender Stratocaster (napravljen od tri različite gitare), prodat je 2004. godine za 959,500 dolara, a novac je uplaćen za Kleptonov Crossroads Rehabilitation Center za odvikavanje od zavisnosti. Gibson ES 335 TDC, koji je nabavio 1964. godine i retko svirao, prodata je za 847,500 dolara, a akustična gitara Martin iz 1939. postigla je cenu od 791,500 dolara. I ceo iznos je opet uplaćen za Crossroads Rehabilitation Center.

Ejmi Vajnhaus

Pevačica Ejmi Vajhaus umrla je 23. jula 2011. godine. Ona je postala jedna od nekoliko vodećih zvezda u novom milenijumu, poznata po impresivnim vokalnim izvedbama i posebnoj mešavini različitih žanrova kao što su soul, džez, bluz i rok. Svetsku slavu je stekla sa drugim albumom „Back to Black“ (2006) za koji je dobila pet Gremi nagrada. Od toga čak tri za pesmu „Rehab“. Vrlo brzo su počeli da je upoređuju sa Dženis Džoplin – na žalost i zbog stila života ispunjenog drogom i alkoholom. A poređenja su se pokazale i tragično zlokobnim – Ejmi Vajnhaus je u trenutku smrti imala 27 godina i priključila se nesrećnom Klubu 27. Neverovatna podudarnost: I Ejmi je poslednji koncert imala na ovim prostorima. Održan je na Kalemegdanu u Beogradu, 18. juna 2011. godine, a naglo je okončan posle samo 11 pesama – jer Ejmi nije mogla da peva, niti da stoji na nogama usled akutne intoksikacije.

Bob Marli; 11 dece sa sedam žena

Sedela Marli, prvo od ukupno 11 dece koja su zvanično upisana kao potomci regej kralja Boba Marlija, rođena je 1967. godine. Pevačeva jedina zvanična supruga Rita rodila mu je još dva sina, Dejvida „Zigija“ (1968) i Stivena (1972), dok su u Bobovim vanbračnim vezama od 1972. do 1978. godine sa još šest žena rođeni Robert „Robi“, Rohan, Karen, Džulijen, Kaj-Mani i Demijan. Marli je, takođe, usvojio dvoje dece koju je Rita imala u svojim vezama, Šeron i Stefani. Kuriozitet: od svih svojih slavnih kolega sa iznad prosečnim brojem dece, Marli među potomcima ima najviše muzičara – čak sedam.

Sud odredio autorstvo hita

Kao autor jednog od najslavnijih pesama u opusu Boba Marlija, balade „No Woman, No Cry“ (1975), potpisan je Vinsent Ford, njegov prijatelj. Marli je bio pod ugovorom sa kućom Cayman Music, pa se špekulisalo da je tu pesmu (kao i još nekoliko drugih) potpisao tuđim imenima da izbegne ugovorne obaveze, ali i sa ciljem da „osigura trajnu pomoć porodici i bliskim prijateljima“. Iako ne postoje dokazi ni za jedno, ni za drugo, Marlijev biograf Rodžer Stefens je ispričao da mu je muzičar priznao u intervjuu 1975. godine da je „No Woman, No Cry“ napisao dok je vežbao gitaru u Fordovom dvorištu – pa mu je pripisao autorstvo kako bi mu pomogao u vođenju kuhinje za siromašne. Kako god, posle smrti regej velikana 1981. godine, njegova udovica i bivši menadžer Deni Sims podneli su tužbu za dobijanje naknade i autorskih prava na pesme i 1987. godine sud je predmet rešio u njihovu korist.

Frenk Zapa

Svu dobru muziku su već napisali ljudi sa perikama i sličnim stvarima.

Pesmu napisali zbog požara

U kazinu u švajcarskom gradu Montreu, 3. decembra 1971. godine dogodio se požar, koji su članovi grupe Dip Parpl posmatrali iz svojih soba u hotelu u kojem su se spremali da počnu snimanje novog albuma. Zanimljivo, u kazinu je nastupao Frenk Zapa, koji je naravno morao da prekine koncert. Požar je bio inspiracija Ienu Gilanu i Ričiju Blekmuru da o tom događaju napišu neplaniranu novu pesmu „Smoke on the Water“ – koju su uvrstili na album „Machine Head“ (1972). Tako su igrom sudbine dobili najslavniju numeru u karijeri. Blekmureov gitarski rif u ovoj pesmi proglašen je za jedan od najboljih ikada.

Nik Kejv: Zašto nas privlače serijski zločinci?

Poznato je da ljudi vole da gledaju filmove o serijskim ubicama, a po svemu sudeći vole i da slušaju pesme o njima. Među najopevanijima je Džefri Lajonel Damer, poznat i kao Kanibal iz Milvokija, koji je ubio i jeo delove tela 17 muškaraca i dečaka između 1978. i 1991. godine. Skončao je 1998. godine i to kao žrtva – u zatvoru ga je ubio drugi zatvorenik. O Dameru je napisano više od 40 pesama, a snimili su ih, između ostali, Slejer, Kiša, Eminem, Merilin Menson, Perl Džem i drugi. U veći broj pesama su ušli i Dejvid Ričard Berkovic ili „San ov Sem“, Ted Bandi, Čarls Menson i famozni londonski Džek Trbosek iz 19. veka, o kojem su pesme najčešće i nazvane „Jack The Ripper“ (Motorhed, Nik Kejv end D Bed Sids, Skriming Lord Sač, LL Kul Džej, Morisi, Džudas Prist).

Dejvid Bouvi – Karta za prvi koncert koštala pola dolara

U čuvenom londonskom Marki klubu priređen je 5. juna 1966. godine „The Bowie Showboat“ – popodnevni performans Dejvida Bouvija, najavljen kao ‘tri sata muzike i pantomime’ uz dodatni Top Ten disko program. Ulaznica je koštala 3 šilinga (0.42 američka dolara). Ovo je bio prvi poznati nastup Dejvida Džounsa pod novim pseudonimom Bouvi.

Ljubavni trougao

Posle osam godina braka, početkom 1980. godine u Švajcarskoj su se razveli Andžela i Dejvid Bouvi. Andželin posebni osećaj za modu smatra se presudno važnim za početak Dejvidove karijere i njegov put ka slavi, koja je dobrim delom bila utemeljena i na njegovom posebnom izgledu. Andžela je pomagala u osmišljavanju kostima za Zigi Stardast scenski šou. Nekoliko godina pošto su Roling Stounsi u leto 1973. godine objavili pesmu „Angie“, jedno vreme se šuškalo da je Mik Džeger ovu hit baladu napisao jer je imao vezu sa Andželom, ali je ovaj to odlučno negirao. Tada je Kit Ričards objavio da je ta pesma o njegovoj ćerki Andželi, koja je rođena nešto pre njenog nastanka.

Ipak, najveću je prašinu digla sama Andžela Bouvi tvrdnjom da je pesma „Angie“ zapravo Džegerova izvinjenje njoj – pošto ga je zatekla golog u krevetu sa svojim suprugom Dejvidom. Tvrdnju je verovatno utemeljila na činjenici što se Dejvid 1972. godine deklarisao kao gej u razgovoru sa Majklom Votsom za magazin Melody Maker – iako je 1983. godine za časopis Rolling Stone izjavio „I was always a closet heterosexual“.

Nesuđeni duet hit Bouvi & Bolan

Engleska kuća Granada Television angažovala je Marka Bolana, frantmena grupe T. Reks, da realizira seriju emisija za ITV kanal pod nazivom „Mark“. U emisijama su gostovali novi bendovi, ali i etablirani izvođači i svi su pevali uglavnom pesme Marka Bolana. Šou je bio namenjen tinejdžerskoj populaciji i postao je vrlo popularan. U septembru 1977. godine emitovana je epizoda u kojoj je Bolanov gost bio njegov veliki prijatelj Dejvid Bouvi – i oni su za tu priliku spremili posebnu pesmu „Madman“ koju su otpevali u duetu. Odmah posle emisije uradili su i studijski demo, ali pesma nikada nije završena i objavljena. Sedam dana kasnije Mark Bolan je poginuo u automobilskoj nesreći.

Počasne titule

Pojedini muzičari su za svoj doprinos ili kao opis njihove uloge na sceni u javnosti dobijali počasne titule. Primeri: Alaja – Princeza R&B; Adel – Kraljica soula; Erika Badu – Prva dama neo-soula; Džoan Baez – Kraljica folka; Čak Beri – Kralj rokenrola; Dejvid Bouvi – Kralj glem roka; Džejms Braun – Kum soula i Gospodin dinamit; Maraja Keri – Kraljica R&B; Rej Čarls – Genije; Erik Klepton – Bog i Spororuki; Alis Kuper – Kum Šok roka; Selin Dion – Kraljica Selin; Bob Dilan – Krunski princ folka; Misi Eliot – Prva dama Hip-Hopa; Ela Ficdžerald – Prva dama pesme; Arita Frenklin – Kraljica soula; Glorija Genor i Dona Samer – Kraljice diska; Džon Li Huker i Bi Bi King – Kraljevi bluza; Vitni Hjuston – Glas; Majkl Džekson – Kralj popa; Lejdi Gaga – Nova kraljica popa; Madona – Prva dama popa; Džim Morison – Kralj guštera; Ozi Ozborn – Princ tame; Doli Parton – Kraljica kantrija; Igi Pop – Kum panka; Barbra Strejsend – Diva svih diva; Brus Springstin – Gazda.

Arsen Dedić: Ti si Arsen i Gabi

Arsen Dedić je među kolegama bio poznat po svom neponovljivom šarmu i prefinjenoj duhovitosti, ne ustručavajući se ni šala na svoj račun. Tako je ispričao zgodu kada je upitao nekog klinca: Znaš li ti kako se ja zovem? A dečak je odgovorio: Znam, ti se zoveš Arsen Dedić i Gabi Novak. Legendarna je i njegova izjava: Znate, ja nemam veliki honorar, pa ne mogu da platim predgrupu. Zbog toga sa sobom vodim Gabi.

Žene i muževi na sceni

Najpoznatiji bračni parovi na domaćoj sceni su Arsen Dedić (kantautor) i Gabi Novak (pevačica), Karlo Metikoš (rok pionir, autor, producent) i Josipa Lisac (pevačica), Zafir Hadžimanov (pevač i kompozitor) i Senka Veletanlić (pevačica), Nenad Šarić i Sanja Doležal (bubnjar i pevačica iz grupe Novi fosili), Dubravko Ivaniš Riper (Pips Čips & Videoklips) i Jadranka Ivaniš Jaja (Džinks), Hrvoje Zaborac i Lada Furlan Zaborac (zajedno u grupi Bambi Molesters iz Siska), sarajevski tekstopisac Miroslav Pilj i pevačica Željka Katavić Pilj, autor i klavijaturista Kornelije Kovač i tekstopisac Spomenka Kovač, Damir Martinović Mrle (pevač u grupi Let 3) i Ivanka Mazurkijević (vokal u grupi Stampedo), Gabrijela Galant i Marijan Jelenić (oboje u sastavu Nola) . U splitskoj pop grupi Magazin, pored presudne uloge kompozitora Tončija Huljića i autorice tekstova Vjekoslave Huljić, ulogu klavijaturiste je dobio njihov sin Ivan, dok u zagrebačkoj rok grupi Pavel takođe ključnu ulogu ima bračni par – Aljoša Šerić (vokal, gitarista, autor) i Antonija Matković Šerić (pevačica).

Promašaj Ramba Amadeusa

Pripoveda Rambo Amadeus: Vozim se ja autom preko Zlatibora ka Bijelom polju i stopiraju dvoje mladih – momak i cura. Stanem, oni se ukrcaju i odmah provale ko sam, pa krene priča o muzici. Stidljivo kažu da imaju neki bend, ja pitam kako se zove bend, oni kažu S.A.R.S. A šta vam to, boga ti, znači? Sveže amputirana ruka Satrijanija, odgovoriše. Ja držim volan i onako sa puno sigurnosti im kažem: Menjajte ime, inače nikad nećete postati popularni.Da, pet godina posle postali su jedna od najpopularnijih koncertnih atrakcija Balkana.

Suzama sam lepio tapete

Crnogorski rok kompozitor i muzičar Antonije Pušić na najprikladniji je način, već na početku karijere krajem 1980-ih, označio sklonost ciničnom odnosu prema sredini u kojoj živi i radi. U jedno je spojio imena zvezde američkog filma i jednog od najvećih kompozitora ikada – pa je postao Rambo Amadeus. Bio je to prvi korak u izrugivanju novim vladajućim trendom u folk muzici, u kojem su bili mogući hitovi naziva „Suzama sam lepio tapete“, a opisao ga je vlastitom kovanicom – turbo folk! U (samo)ironiji Pušić je otišao korak dalje kada se nazvao RASMC – Rambo Amadeus Svetski Mega Car.

Esma Redžepova: Odgajila 47 napuštene djece

Esma Redžepova, pevačica iz Makedonije, bila je poznata kao Queen of World Gipsy Music (titula koju je dobila 1976. godine) i koju je američka organizacija National Public Radio uvrstila među 50 najvećih vokala u svetu. Ona se udala 1968. godine za svog mentora, muzičkog pedagoga Stevu Teodosijevskog (1924-1997). Par nikada nije imao svoju decu, ali u svetu su se proslavili kao usvojitelji 47 napuštene ili siromašne dece, kojima su osigurali dom i obrazovanje. Esma je postala poznata i po svom jedinstvenom smislu za modu, pojavljujući se u javnosti uvek sa upečatljivim nakitom i šarenim turbanima. Zabeleženo je da je skupila kolekciju od preko 300 turbana.