Foto: Natalija JakovljevićPromocija knjige „Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke“, autorke dr Margarete Bašaragin, održana je večeras u Gradskoj biblioteci u Subotici.
Knjiga tematizuje mirovno i antifašističko delovanje Subotičanki i njihovu borbu za prava žena u prvoj polovini 20. veka u višejezičnom, višekulturnom i višekonfesionalnom gradu.
Autorka knjige i predsednica subotičke podružnice Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ iz Novog Sada, Margareta Bašaragin, kaže da postoji jedno međugeneracijsko povezivanje između žena koje su delovale za ženska prava, u okviru ženskog feminističkog pokreta pre, zatim, tokom i nakon Drugog svetskog rata.
„Druga stvar jeste da su naročito u međuratnom periodu intelektualke i građanke, sa jedne strane, i radnice sa druge strane, međusobno sarađivale u toj zajedničkoj borbi. Kako za postizanje određenih prava, tako i borbu protiv fašizma. I mirovno delovanje. To je nešto što me je najviše fasciniralo“, navodi Bašaragin.
Takođe, dodaje, da postoji zabeleženo po raznoj arhivskoj građi, pre svega u novinskim člancima iz međuratnog perioda, svedočenja o tom njihovom angažmanu i radu.
Margareta je ovom knjigom zabeležila svega 12 znamenitih antifašistkinja, iako je njihov broj daleko veći.
“Ovo je jedno pilot istraživanje koje je pokazalo da postoji bogata, memoarska i arhivska građa i smatram da sada, posle, eto, skoro osamdesetak godina od svih tih zbivanja, postoji potreba da se ponovo vrednuje to, naročito u današnje vreme, kada se prema fašizmu postavljamo kao prema nekakvoj pojavi koju dovodimo u pitanje – da li se ona uopšte dogodila. A, u stvari, ona je sve vreme prisutna. Treba se samo senzibilisati na to da je uočimo u svom svakodnevnom životu“, smatra Bašaragin.
Autorka knjige ima u planu da nastavi svoja istraživanja zato što su je kontaktirale i neke od osoba koje su pronašle svoje srodnice da su bile zatvorene u zloglasnoj Žutoj kući u Subotici, a to je isto jedan deo koji je obuhvaćen ovom knjigom.
„Postoji spisak žena koje su te 1941. godine bile tamo zatvorene i postoje dokumenti i svedočenja o tome, tako da, sigurno postoji još materijala koji treba da izađe na svetlost dana i postane dostupan javnosti“, ocenjuje Bašaragin.
Podseća da su ove žene u toj antifašističkoj borbi stajale rame uz rame sa svojim drugovima, muškarcima, ali su jednostavno samo do sada bile skrajnute sa fokusa.
Prof. dr Duško Radosavljević sa novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ i predsednik Saveza antifašista, kaže da je Srbija ulaskom u višestranački sistem izašla iz tabora pobednika u Drugom svetskom ratu.
„Ispalo je da se oko zadnjih 32. godine u Srbiji mi stidimo jednog od najsvetlijih perioda u istoriji nekadašnje i sadašnje zemlje, nekadašnjih naroda koji su živeli sa nama, pa ispade da se većinski narod najviše stidi tog perioda, iako uopšte nema razloga da se stidi“, navodi Radosavljević.
Napominje, da se u četiri godine Narodnooslobodilačke borbe u Srbiji nismo pomirili sa najgorim zlom koje je postojalo u istoriji čovečanstva.
„Zlo koje je išlo na uništenje čitavih naroda, koje je išlo na prekrajanje granica, zauzimanja, ratna razaranja, pljačku. To je bio najgori režim koji je ljude pretvarao u sirovinu“, podseća Radosavljević.
On smatra da je Margaretina knjiga jedan doprinos, dokaz njene vrednoće, ambicioznosti i produktivnosti. Ovo je mala intimna istorija, jedna apostolska priča o antifašistkinjama“, kaže Radosavljević.
Istoričarka umetnosti i kustostinja Savremene galerije Subotica, Nela Tonković, navodi da je Margaetu upoznala kada joj je poklonila svoju Studiju o Jevrejkama, o 12 istaknutih Jevrejki Subotice.
„I prošlo je svega nekoliko meseci, kaže Tonković, a Margareta je već bila potpuno u dokumentima, u svojim spisima, bila je oduševljena, dolazila je i pričala o tim sjajnim ženama, govorila sve do čega je mogla da dođe i, evo nas danas“, navodi Tonković.
Dodaje da ova studija treba da nam kaže nešto o ženama koje su držale do nekih univerzalnih vrednosti.
“Hajde da ne budemo sada naivni, pa da kažemo da postoje univerzalne vrednosti, i hajde da izreknemo jednu optužbu, da kažemo da se mi tih univerzalnih vrednosti, rekao je to gospodin Duško Radosavljević, stidimo u nekoliko poslednjih decenija“, napominje Tonković.
Margareta Bašaragin je do sada objavila knjige „Rod kultura i diskurs razgovora u razredu“, „Znamenite Jevrejke Subotice“, i uredila tokom 2021. godine publikacije „Starost u vremenu i prostoru“ i „Sonja Licht: Životna priča“.
U knjizi je ukupno zabeleženo 12 životnih priča anifašistkinja Subotice, a one su bile: Lili Bek Krmpotić, Magda Bošan Simin, Klara Buljovčić Lendvai, Ruža Čizme(i)k Dudašev, Eta Hedrih Kizur, Anka Kmezić Dubajić, Draginja Lendvai, Sofija Malušev Spahić, Bosa Miličević, Ida Sabo, Edita Špicer Hajzler i Lola Vol.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
