Knjiga eseja i kritika Mihajla Pantića: Omaž Davidu Albahariju, jednom književnom i ljudskom prijateljstvu

Opisujući praktično sve Albaharijeve knjige, od njegovih ranih radova iz sedamdesetih godina, preko knjiga priča iz osamdesetih kakve su „Fras u šupi“ i „Jednostavnost“, potom serije romana od „Cinka“, „Kratke knjige“ i „Snežnog čoveka“ do „Mamca“, „Geca i Majera“, „Svetskog putnika“ i „Pijavica“, pa sve do piščevih završnih romana, Pantićeva knjiga svedoči o jednoj neuporedivoj umetničkoj misiji našeg vremena ostvarenoj u nizu priča, romana, eseja i drugih žanrova, kao i o značaju Albaharija za kulturu i književnost njegovog vremena. Toj misiji ime je David Albahari.

– Ova knjiga sklopljena je od tekstova različite prirode pisanih tokom četrdeset godina – kaže Mihajlo Pantić povodom objavljivanja knjige „Albahari“.

Pored niza eseja i kritika o Albaharijevim knjigama, ova knjiga sadrži i obiman Pantićev razgovor sa Albaharijem, što je jedan od poetički najznačajnijih razgovora ovog pisca. U knjizi Albahari nalazi se i razgovor Mihajla Pantića i kanadskog autora Džordža Melnika o Albahariju, kao i nekoliko Pantićevih sumarnih eseja o životu i književnosti Davida Albaharija.

Oblikovana na takav način, upečatljiva u pojedinačnim analizama i pouzdana u situiranju Albaharijeve književnosti u savremeni književni kontekst i u književno-istorijski kontekst, knjiga Mihajla Pantića je veliko svedočanstvo o jednoj književnosti i veliki omaž jednom književnom i ljudskom prijateljstvu.

– Onaj mladić koji je nosio svoje prve priče na ogled i njihov prvi čitalac David Albahari postali su prijatelji, i to prijateljstvo je obeležilo i moj, a znam, i njegov život. Nije bilo dana tokom njegovih kanadskih godina a da nismo razmenili neki imejl, i nije bilo nedelje u njegovim novim zemunskim danima da se nismo čuli ili videli. I to je trajalo i trajaće, jer kad je o prijateljstvu reč, nečiji odlazak niti znači prekid, niti ima bilo kakvu značajniju ulogu. Ostaje prijateljstvo koje postoji i u sećanju, i u mislima, i, posebno, u knjigama kojima se stalno vraćamo – kaže Pantić.