Knjiga Ivana Jastrebova „Običaji i pesme Srba u Turskoj“ datum za srpsku kulturu

Zajedno sa Udruženjem folklorista Srbije i Matice srpske izdavač je Službeni glasnik koji je u poslednje dve godine objavio još dve knjige Ivana Jastrebova – “Stara Srbija i Albanija” i dopunjeno izdanje iz putničkih zapisnika “Podaci za istoriju Srpske crkve i naroda”.

”Staru Srbiju i Albaniju”, koja je doživela četvrto izdanje i već se smatra bestselerom za ovaj književni žanr, kao i ”Običaje i pesme Srba u Turskoj – u Prizrenu, Peći, Moravi i Debru”, prevela je Vesna Smiljanić Rangelov, urednik u Službenom glasniku.

Prema njenim rečima, u knjizi predstavljenoj u „Geci Konu“ sabrano je gotovo 600 pesama koje su u originalu sačuvane od zaborava, kao i narodni običaji, posebno slavski, svadbarski i Božićnji, kojima je Jastrebov poklonio veliku pažnju.

Boško Suvajdžić, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smatra da je objavljivanje ovog troknjižja Ivana Jasterebova ”datum za srpsku kuturu”, a ”Običaji i pesme Srba u Turskoj” najvažnije delo ruskog diplomate.

– O ovoj knjizi pisali su najveći slavisti u vremenu kad se pojavila. Dragocena je jer otkriva prostor koji Vuk Stafanović Karadžić, kao sakupljač narodnog blaga, nije uspeo da upiše u mapu srpskog stvaralaštva, poznatu pod imenom Stara Srbija. Jastrebov je ostavio svedočanstva i o životu i običajima, jeziku i verovanjima, naseljima i stanovništvu, ali pre svega o usmenoj kulturi i poeziji. Tu se najpre misli na lirsku građu. Sve pesme beležene su u originalu – one su žive, inspirativne, sveže. Ova knjiga jeste zbirka narodnih pesama, ali je u određenoj meri i književnoistorijska studija u najširem smislu reči i važno kulturno-istorijsko svedočanstvo – naglasio je Suvajdžić.

On je zajedno sa Valentinom Pitulić, profesorom Filozofskog fakulteta Prištinskog univeziteta sa sedištem izmeštenim u severni deo Kosovske Mitrovice, priređivač i pisac pogovora ovog izdanja.

– Ova knjiga nije važna samo za nauku, ona je „znak pored puta“ onog što je arhetipsko. Ti arhaični modeli kulture i mišljenja, koji se nisu menjali vekovima, jesu znak isijavanja arhetipskog i onog što je najdublje ukorenjeno u svesti Kosovaca. Jastrebov je pokazao koliko je živa i važna tradicija, a da ono što je zapisao, a što i dan-danas živi na terenu, služi odbrani nacionalnog identiteta. Ovi modeli i oblici drevne kulture danas su jedini branik otadžbine i jedini oslonac i iskorak iz vremena kojim čuvamo mentalno zdravlje Kosovaca. Jedino zahvaljujući običajima i običajnim praksama koje se i dalje baštine na terenu postoji arhaični oblik čuvanja reda, a ako se uspostavi red obredne i običajne prakse, ona ne može tek tako da padne u zaborav i sa njom ne može tako lako da se zaluta. To znači da od Kosova i Metohije ne treba odustati – rekla je Valentina Pitulić.

Ivan Stepanovič Jastrebov bio je zaljubljenik u prostor KiM, važio je za velikog srpskog prijatelja zahvaljujući kojem je sačuvana i Prizrenska bogoslovija, koja je 2021. obeležila 150 godina postojanja.

Spor sa Bugarima

Knjiga „Običaji i pesme Srba u Turskoj“ u Rusiji imala je dva izdanja – 1886. i 1889. godine.

Na prvo izdanje reagovale su bugarske vlasti, tvrdeći da je Jastrebov pristrasan prema Srbima.

On je na te optužbe odgovorio u Predgovoru drugog izdanju pišući o pitanju srpskog jezika, teritorije i drugim tadašnjim sporovima na prostoru nekadašnjeg Osmaskog carstva, aktuelnim i danas.

Posebno je ukazao na ulogu turskih i bugarskih vlasti, kao i tadašnje nekanonske nacionalne bugarske crkve – „Bugarske egzarhije“, u zatiranju nacionalnog identita Srba u Turskoj.

„Jastebov je naučnik – beleži, ne tumači i ne objašnava, tako da nema argumenata za optužbe za pristrasnost“, rekla je Vesna Smiljanić Rangelov govoreći o knjizi „Običaji i pesme Srba u Turskoj“.