Foto: Mateja Stanisavljevic/ATAImagesMonodrama po istoimenom bestseler romanu Danka Popovića u režiji Egona Savina, sa Nenadom Jezdićem u naslovnoj ulozi, koja se kao jedan od najvećih hitova od premijere novembra 2021. i dalje izvodi na brojnim regionalnim scenama i festivalima, kako je saopšteno iz Zvezdara teatra, zabranjena je za prikazivanje u Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću, gde je juče i danas trebalo da bude pred publikom.
Tehnička ekipa predstave, prema ovom saopštenju, sa opremom i scenografijom zaustavljena je na administrativnom prelazu, i posle višečasovnog čekanja zabranjen joj je ulazak na KiM bez ikakvog obrazloženja.
Književnica, rediteljka i predsednica srpkog PEN centra Vida Ognjenović za Danas navodi da o svakoj zabrani misli da je nasilje i da ne pristaje kulturi.
„Kultura mora biti slobodna da bi bila to što jeste – prozor u sve mogućnosti. Zabrana se u ovom slučaju stavlja na predstavu koja je antiratna, i koja u svojoj ideji ima humanističku i ljudsku poruku protiv mržnje, pa je utoliko ovaj politički gest još neprimereniji“, kaže Ognjenović.
Naša sagovornica takođe smatra da gledalac treba da odlučuje da li će nešto da gleda ili neće, i da li mu se nešto dopada, a ne da u njegovo ime odlučuju politički cenzori.
„To je uzurpacija najgore vrste“, podvlači Ognjenović.
Reditelj Božidar Đurović, govoreći o zabrani predstave „Knjiga o Milutinu“ za prikazivanje na Kosovu i Metohiji, naglašava da se umetničko delo ne sme osporavati.
„Osobito predstava koja u svojoj priči ni u tragovima apsolutno nema nikakvu političku ili nacionalnu provokaciju i bilo kakvu naznaku te vrste, naprotiv, naprotiv! Brojna publika širom regiona, gde se ‘Knjiga o Milutinu’ više od dve godine igra na ‘kartu više’, kao i kod nas u Zvezdara teatru, najbolje svedoči o tome da nas ova predstava podseća na najvažnije životne vrednosti, na ljudskost, i upravo nas opominje da ne smemo da sledimo mržnju i podele na kojima više od tri decenije svakodnevno profitiraju naši lokalni političari“, ističe naš sagovornik.
Đurović pomenutu zabranu karakteriše kao skandalozni gest kosovskih vlasti i objašnjava da je to samo ilustracija kakav je njihov generalni odnos prema kulturi, umetnosti, i koliko zapravo ne poštuju umetnike.
Sličnog mišljenja je i glumac Vojislav Brajović, koji kaže za Danas da sve što se tiče zabrane kada je u pitanju umetnost, ide uvek na obraz onome ko to uradi.
„Da li smo to mi, da li su oni, ili bilo ko drugi u svetu koji nas se ne tiče direktno, uvek je tako. Bilo gde da se desi zabrana to je duboko antihumanistički i antikulturni gest koji najviše govori o cenzoru“, navodi Brajović.
Umetnost, kako naš poznati glumac ističe, oplemenjuje, upozorava, podiže svest, duhovnost, povezuje nas zajedništvom i ljudski je lek koji nam leči život, nije neki otrov koji nas razdvaja i zagađuje, pa da je eliminišemo.
„Zato je svaka zabrana umetnosti nedolični znak slabosti onog ko zabranjuje, jer na kraju umetnost uvek pobedi“, objašnjava Brajović.
Dramski pisac i scenarista Nebojša Romčević o „slučaju“ predstave „Knjiga o Milutinu“ smatra da je u pitanju borba primitivizama na obe strane – i kod nas su bili protesti zbog gostovanja jedne albanske umetnice
„Na ovim našim prostorima vladaju pećinski ljudi, koji ništa drugo osim lične koristi i pseudonacionalizma nemaju u svom dnevnom programu. Mene to ne iznenađuje, a kultura se uvek probija, i umetnost se uvek probija, i na kraju nađu svoj put. Svi pokušaji da se to zaustavi, zapravo samo daju kulturi na značaju“, zaključuje Romčević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
