Knjige koje podstiču samostalno čitanje

U prevodu sa nemačkog jezika Maje Anastasijević objavljene su četiri „epizode“ o ovom, srpskom čitalištu dosad nepoznatom dečijem junaku, čiji su autori nemački umetnici Eva Mušinski i Karsten Tajh.

Kauboj Kosta, u doslovnom srpskom prevodu kravar Kosta, u nemačkoj književnosti za decu pojavio se 2007. godine. Živi na Divljem zapadu. Ima ranč „Srećicu“ i svinju Cicu. Čitaoci se sa njima upoznaju u prvoj knjizi ovog serijala, koja nosi naziv „Kauboj Kosta i njegova svinja Cica“ i govori o Kostinim i Cicinim problemima sa gustom šumom kaktusa, koja okružuje njegov ranč ali, osim zaštite od neželjenih posetilaca, pretvara u pakao njihov svakodnevni život. U ovoj „epizodi“ saznaje se i kako se Kosti i Cici pridružila njihova nerazdvojna prijateljica krava Ruža, Švajcarkinja koja obožava kauboje, a u slobodno vreme hoda po konopcu, tako što pobeđuje na svojevrsnom „konkursu“ koleginice Cvetu i gospojicu Katu.

U priči „Kauboj Kosta i dosadne kokoške“, na ranč „Srećicu“ stiže grupa kokošaka muzičarki koje beže od zlog kojota koji želi da se dočepa njihovog velikog zelenog jajeta. Dok čekaju vođu orkestra Marijačija dosadne kokoške život u kući čine nepodnošljivim… Epizoda „Kauboj Kosta i Grozni Frenk“ posvećena je dočeku Kostine bake, koji ometa opasni razbojnik iz šume kaktusa. Iza naslova“ Kauboj Kosta i poni prdiguz“ krije se avantura sa malim pegavim divljim ponijem koji se pojavljuje u Kostinom kukuruzištu. Kosta, kao svaki pravi kauboj, želi svog konja za jahanje, što će uspeti da ostvari uz pomoć Indijanca po imenu Molim Jedan Smešak…

Priče o kauboju Kosti pisane su jednostavno, duhovite su i zabavne. NJihovi junaci su originalni, maštoviti, uvek spremni za akciju koja Kostin Divlji Zapad čini prepoznatljivim u svakodnevnim situacijama bilo gde na planeti. Zabavi doprinosi i to što knjige Eve Mušinski i Karstena Tajha imaju likovnost i šarm stripa, a dinamikom i lakoćom pripovedanja i veselim crtežom približavaju se crtanom filmu. U Kreativnom centru kažu da je cilj ovog serijala da podstiče samostalno čitanje, posebno kod čitalaca početnika, a preporučuje se i za zajedničku čitalačku zabavu dece i roditelja.

Knjige o kauboju Kosti zapravo bi trebalo da olakšaju mladim čitaocima, koji polaze u školu, da sa slikovnica pređu na romane i lektiru, jer je u tom „prelaznom periodu“ najvažnije, kako ukazuju u Kreativnom centru, da se „ne izgube deca čitaoci koji od malena vole knjige“.

– Dete kome se od malena čitalo, obično je pre polaska u školu upoznato sa različitim, zanimljivim sadržajima i književnim formama. Za njega je čitanje jedna zanimljiva aktivnost kojoj se raduje. Ali, njegovo oduševljenje čitanjem i radovanje tom aktivnošću može da se znatno smanji pri susretu sa školskim sadržajima osmišljenim samo s ciljem da se automatizuje proces. Zbog toga je važno da prvi tekstovi kojima dete prilazi iz nove pozicije čitaoca budu kratki, jednostavni, puni ponavljanja, napisani dovoljno velikim fontom i zanimljivi. Takođe, nije dobro prerano uvoditi književna dela koja su, iako nesumnjivo značajna, napisana davno i sadrže puno nepoznatih reči i opisuju svet koji je detetu stran. Čini mi se da nije loš put krenuti prvo od onih dela koja su detetu najbliža i pripadaju savremenoj literaturi za decu, pa postepeno ići ka prošlosti – kaže za Danas psiholog Marina Videnović sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta.

Autori

Eva Mušinski (1962) rodom je iz Berlina, gde je studirala grafički dizajn na Akademiji umetnosti. U početku je crtala stripove za odrasle, a poslednje dve decenije ilustruje i piše knjige za decu. Živi s porodicom u Berlinu. Karsten Tajh (1967) rođen je u Hanoverš Mindenu, studirao je umetnost na Akademiji umetnosti u Kaselu. Od 2001. ilustruje dečje knjige za razne izdavačke kuće. Crta, piše i živi s porodicom u Berlinu, piše u zvaničnim biografijama objavljenim na sajtu Kreativnog centra.