Knjige menjaju svet

Prema rečima Bore Babić, direktorke i urednice “Akademske knjige”, moto ove kuće je “Knjige menjaju svet”, zbog čega objavljuju naslove koji obrazuju čitalačku publiku i podstiču je na kritičko promišljanje.

 Prilikom preuzimanja nagrade, ona je skrenula pažnju na probleme sa kojima se na ovoj manifestaciji susreću mali izdavači, a koji se tiču prostora. Na pitanje “Danasa” kako izgleda ta njihova borba svake godine, ona odgovara: „Izgleda tako što nas premeštaju sa jednog mesta na drugo. Poslednjih godina smo dobili stalno mesto, ali je tu uvek borba za veličinu tog prostora. Izdavači pored mene, koji su komercijalni izdavači, imaju prostor od 300 i više kvadrata. Čak ove godine na prostoru gde se mogla proširiti “Akademska knjiga”, jedan izdavač je stavio svoje palete. Mi ne možemo da izlažemo svoje knjige, a neko tu može da drži palete za svoje knjige. Tako izgleda na Sajmu“, kaže Babić. Ona dodaje da treba istaći da ipak nije sve tako strašno na Sajmu. „Postoje i neke lepe stvari. To da svi možemo da izložimo svoje knjige, da one postanu vidljive jer znate da veliki lanci knjižara ne dozvoljavaju, odnosno ne žele, da drže nekomercijalna izdanja jer kažu da to ne mogu finansijski da izdrže. U Beogradu i Novom Sadu gotovo da nema nezavisnih knjižara. Zato nam sve i izgleda ovako kako izgleda“, priča Babić.

Na pitanje da li će ova nagrada doprineti boljoj prodaji njihovih knjiga na Sajmu, ona odgovara da neće. „Možda doprinese nekoj našoj većoj vidljivosti u javnosti. Ali mi smo davno dobili priznanje od naših čitalaca i divno je kad dođe jedan čitalac iz Zagreba na naš štand i kaže: ‘Samo je zbog vas vredelo doći u Beograd’. To je nama najveća nagrada i priznanje“, ističe Babić.

Ona napominje da su, inače, čitaoci izdanja “Akademske knjige” iz celog regionu. „To me posebno raduje. Mi svake godine izlažemo na “Interliberu”. I ove godine se spremamo za tu manifestacija. Jer izdanja koja mi objavljujemo ne objavljuju drugi izdavači u regionu. To su potpuno nekomercijalna izdanja iz raznih oblasti nauke, društvenih i humanističkih, pa čak i prirodnih. Naravno jedan deo posvećen je i umetničkim knjigama, ali to su takođe nekomercijalna dela naših domaćih autora, ali i velikih evropskih i svetskih“, dodaje urednica.

Iz ovogodišnje produkcije ona posebno izdvaja dvotomnu “Teoriju komunikativnog delovanja” Jirgina Habermasa, čiji se prevod (Zoran Đinđić, Miroslav Milović, Života Filipović), nakon nekoliko decenija čekanja, konačno pojavio pred srpskim čitaocima. To je ne samo najpoznatije delo jednog od najvećih društvenih teoretičara 20. veka, već ujedno i opus magnum savremene socijalne misli, koji je i dalje nezaobilazan međaš u savremenoj teoriji.

„Đinđić i Filipović nisu dočekali da se ta knjiga objavi. Mi smo ponosni jer su knjige glavna karika u kulturi jedne zemlje i samo se knjigama i umetnošću i možemo približiti i postati deo evropske kulture“, napominje Babić.

Primajući nagradu na Sajmu knjiga, ona je apelovala i na Ministarstvo kulture da poveća sredstva koja izdvaja za izdavaštvo. „Ministarstvo kulture izdvaja tek simbolična sredstva za knjigu, posebno za kapitalna dela, u odnosu na to koliko se izdvaja za neke druge oblasti. Primera radi za film, koji je skup, ali je skupo i izdavaštvo. Sve počinje od knjige. Zato sam kritična prema Ministarstvu kulture. Naša zemlja je mala. Živimo u maloj kulturi i objavljivati kvalitetne knjige nije moguće bez pomaći države“, smatra Bora Babić.

Ona dodaje da treba da postoje i nacionalni centri za knjigu pri Ministarstvu kulture, koji postoje u mnogim zemljama. „Ili neke druge fondacije koje pomažu objavljivanje knjiga kako domaćih autora tako i stranih. Ali treba pomoći i objavljivanje knjiga naših autora u inostranstvu. I to je veoma važno. Ako nemamo autore prevedene na strane jezike teško da će neko saznati nešto više o našoj kulturi“, zaključuje Babić.