Književni prvenac Stefana Markovića – Pokojnici traže svoja prava u društvu gde nema mesta ni za žive

Autor romana Stefan Marković rekao je da je dugo želeo da na komičan način ispriča suštinski tragičnu priču o pokojniku koji na dan svoje sahrane odbije da bude sahranjen.

„Trebalo to isprva da bude pozorišni komad, ali tek sam u romanu uspeo da pripovedam o pokojnicima koji traže svoja prava u društvu gde nema mesta ni za žive. Pozorišni komad je bio osuđen na propast, da ne kažem na smrt, i od njega je ostala jedino poetika teatra apsurda koju će čitaoci prepoznati“, rekao je Stefan dodavši da će alegorija koja se krije u „Pokojniku drugog reda“ svakom čitaocu biti veoma jasna.

Kako je rekao autor, priča ima jasnu paralelu sa našom svakodnevicom i ljudima koje u njoj srećemo.

„Iza priče o pokojnom Puški i njegovim kolegama pokojnicima krije se priča o svim onim ljudima koji nisu ni svesni da su mrtvi, a koje svakodnevno srećemo u supermarketima, iza zamašćenih šaltera, u usijanom gradskom prevozu… S tim što junaci romana bar pokušavaju da promene stvari i pronađu svoje mesto u naopakom društvu“, pojasnio je on.

O romanu

Na dan svoje sahrane, četrdesetšestogodišnji hipohondar Petar Petrović Puška shvata da ne želi da bude pokopan. Odustaje od sahrane, spreman da se vrati starom životu, supruzi i sinu, kao i svom bezličnom i dosadnom poslu u pozorištu. Ali ništa se ne odvija po planu…

U društvu u kom nema mesta za žive, a kamoli za mrtve, preostaje mu jedino da se vrati u grob. Ali ni to ne ide lako, jer ga kolege pokojnici uvlače u pravu revoluciju.

Rekli su o romanu

„Na tragu Domanovića, Nušića i Kovačevića, a uz uticaj Saramaga i Vudija Alena, ovaj roman donosi urnebesnu priču o apsurdima naših života… ali i naših smrti. Pisan pitkim, ali sofisticiranim stilom, često će vam izmamiti osmeh na lice, ali će vas i zabrinuti i naterati da se zamislite, jer vivisecira društvene probleme koji su nam pred nosom, a kojih često nismo svesni.“

– Dejan Stojiljković

„Ovo je stvarnost provučena kroz krckalicu. Ovo je neprestani kikot pod crnim velom. Ovo je burleska. I to kakva!“

– Stefan Tićmi

„Kad se jedan moj teča, prznica a mudrac, vratio iz bolnice, ljutito je kazao: ’Gledao sam ponudu sanduka, ništa ne valja. Tvrdo, nikakvo… u onome da ležim? Pa to nije život!’ Tako se pobunio i junak Markovićevog romana, čime je čuknuo prvu u nizu domina goleme groteske: tamo gde mnogi odbijaju da žive – on je odbio da umre. Pisac ovog zabavnog štiva sedi na krhkoj granici između karikature i realizma; gleda levo, gleda desno, pita se ima li razlike i beleži detalje. Podrobno. I pogrobno. U nadi da će vam izmamiti groboglasan smeh.“

– Marko Šelić Marčelo

Biografija

Stefan Marković rođen je 1988. u Leskovcu. Odmah po rođenju doselio se u Niš, gde je proveo najveći deo života. Ima dugogodišnje novinarsko iskustvo. Istraživački je novinar u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Objavljivao je prozu u književnim časopisima Polja, Gradina, Treš, u dnevnom listu Politika, kao i u Nedeljniku. Scenarista je eksperimentalnog dokumentarnog filma „Bekstvo“ o bekstvu iz nacističkog logora u Nišu za vreme Drugog svetskog rata. Godine 2013. objavio je rep album Audio cirkus. Pisao je uvodnike i prevodio superherojske stripove. Živi i radi u Beogradu.