Književnica koja je stvorila Herkula Poaroa: Na današnji dan preminula „kraljica zločina“ Agata Kristi

Živela je u uglednoj patrijarhalnoj porodici sa ocem Frederikom Alvahom Millerom, majkom Clarisse Boehmer Miller, sestrom Madgom i bratom Montyom.

Nisu bili imućni kao što su to ljudi smatrali, ali su živeli lagodno. Najviše se trošilo na hranu, a svake nedelje su pravili ručak i ugošćavali svoje prijatelje.

Agatu su odgajale dadilje i guvernante. Njena majka joj nije dala da pohađa školu, tako da je mala Agata znanje sticala kod kuće.

“Jedna od najsrećnijih stvari koje vam se mogu dogoditi u životu jeste da imate srećno detinjstvo. Ja sam imala vrlo srećno detinjstvo. Imala sam dom i vrt koje sam volela, mudru i strpljivu dadilju, za oca i majku dvoje ljudi koji su se odano voleli, te su svoj brak i roditeljstvo učinili uspešnima”, opisala je Agata svoje detinjstvo.

Agatin otac je umro kad je ona imala 11 godina od upale pluća. Ovaj tragičan događaj je jako pogodio celu porodicu, kao i malu Agatu koja je tada još uvek bila dete.

“Život se potpuno promenio nakon očeve smrti. Izašla sam iz svog dečijeg sveta, sveta sigurnosti i bezbrižnosti, da bih ušla u zamke sveta realnosti. Mislim da nema sumnje kako od glave porodice potiče stabilnost doma”, opisala je Agata.

Zanimale su je razne umetnosti, gluma, muzika, a najviše pisanje. Bila je jako stidljiva i povučena, ali joj jedino pevanje nije predstavljalo problem, već je, naprotiv, uživala.

Sa 12 godina se okreće književnosti i počinje da piše kratke priče i pesme, u čemu je imala potpunu podršku majke. Ona je stalno nagovarala da piše i šalje svoja dela raznim časopisima.

Prva pesma koja joj je objavljena u časopisu bila je o tramvaju kao novom svetskom čudu s početka 20. veka.

Agatina sestra Medž joj je stalno pričala strašne priče koje su se Agati veoma sviđale, iako su je u isto vreme plašile.

„Zasto sam volela da me zastrašuje? Koja je instiktivna potreba zadovoljena strahom? Je li to zbog toga sto se čovek buni protiv života koji je suviše siguran? Je li određena mera opasnosti u životu potreba ljudskih bića? Treba li čoveku instiktivno nešto sa čime bi se borio i što bi savladao da bi se dokazao sam pred sobom? Ako izbacite vuka iz Crvenkape nijedno dete više neće uživati u njoj. Kao i s većinom stvari u zivotu, čovek želi biti malo zastrašen, ali ne previše“, pisala je Agata u svojoj “Autobiografiji”.

Prvu priču je napisala sa osam godina, tema je bila nasledstvo dvorca, a glavne uloge su bile Lady Madge i Lady Agatha, koju su posle sestre odglumile svojoj porodici.

Sa 24 godine se udaje za Arčibalda Kristija sa kojim je imala ćerku Rosalind. Ovaj brak nije dugo trajao, ubrzo su se razveli i Arčibald se oženio drugom ženom.

Za vreme Prvog svetskog rata je radila u Bolnici Crvenog krsta kao medicinska sestra. Tada je naučila mnogo o otrovima, što je kasnije iskoristila u svojim knjigama opisujući zločine.

Nakon nekoliko odbijanja od strane izdavača, svoju prvu knjigu je objavila 1920. godine pod nazivom “Misterija u Stajlsu”. Nakon još nekoliko izdatih romana, uvodi novog lika u svoja dela, a to je Herkul Poaro.

Još neka od veoma poznatih dela su i “Ubistvo Rodžera Akrojda”, zatim “Misterija plavog voza”, “Tajna sedam satova”, “Ubistvo u Vikarijatu”.

Ubrzo uvodi još jednog velikog detektiva u svoja dela, a to je Miss Jane Marple.

Godine 1930. se udala po drugi put za Maksa Malovana, koji je bio 14 godina mlađi od nje. Sa njim je dosta putovala po bliskom istoku, a upoznali su se na putovanju po Mesopotamiji.

Ta putovanja su je inspirisala da napiše dela “Smrt na Nilu” i “Ubistvo u Mesopotamiji”.

Period od 1930. do 1940. bio je jako plodan za ovu književnicu. Tada je napisala svoja najpopularnija dela, a to su “Ubistvo u Orijent Ekspresu”, “Deset malih crnaca”, “Karte na stolu”, “ABC ubistva”, “Zašto nisu pitali Evansa”, “Ubistvo u tri čina”, kao i preko pedesetak kratkih priča sa čuvenim Belgijancem Herkulom Poaroom u glavnoj ulozi.

Pod pseudonimom Meri Vestmekot je napisala šest romantičnih romana – “Nedovršeni portret”,  “Odsutan u proleće”, “Ruža i tisa”, “Ćerkina ćerka”, “Breme”.

Delo “Zavesa” i “Usnulo ubistvo” napisala je u svom najplodnijem periodu, ali su oni objavljeni tek 35 godina kasnije.

Od 1948. do 1965. je pisala svoju “Autobiografiju” koja je objavljena godinu dana nakon njene smrti.

Pred kraj svog života dobila je titulu Dame of the British Empire, kao najveće nacionalno priznanje.

Umrla je 12. januara  1976. godine u svojoj kući u Wallingfordu od posledica prehlade.