Književnost je izmrcvarena kombinacijom popularnosti i ekonomije 1Foto: Tijana Mihajlović

Promocija nove knjige poezije Vukašina Štrekera „Izdah odrubljene glave“, u izdanju Književne radionice Rašić, biće održana sutra, u „Štabu Pogon“ u Pančevu, u okviru serijala književnih večeri Punchtown poerty, koji će iste večeri proslaviti i svoj prvi rođendan.

Pored autora, u razgovoru o knjizi učestvuju urednica izdavačke kuće Književna radionica Rašić Aleksandra Rašić i bard savremene poezije Zvonko Karanović.

Vukašin Štreker rođen je 1978. godine u Beogradu. Odrastao je u Pančevu. Od 2003. živi u NJujorku. Objavio je tri zbirke poezije „Govori glasno i vodi psa sa sobom!“, „Koliko je sati u NJujorku?“ i „Američki košmar“, koja se našla u užem izboru za Oktobarsku nagradu grada Beograda. NJegov debitantski, samoizdati roman „Paklena šljiva“ bio je u užem izboru na konkursu VBZ-a za najbolji neobjavljeni roman u regionu 2011. Drugi roman, „Zabrana upotrebe vatre i vode“ bio je u užem izboru za Ninovu nagradu. Svoj treći roman „Srčanost“ objavio je 2016.

Povodom književne večeri ali i rođendana serijala Punchtown poerty razgovarali smo sa Stefanom Stanojevićem, urednikom serijala i pesnikom.

– Tužna činjenica vezana za Pančevo, grad koji ima bogatu književnu tradiciju, bila je što dugo nisu postojale mogućnost i mesto za učestalu promociju književnog materijala mladih i neafirmisanih umetnika. Međutim, od januara 2018. to se promenilo pokretanjem inicijative vlasnika i urednice kulturno-umetničkog programa kafe-bara „Štab Pogon “ – kazao je Stanojević.

Prema njegovim rečima, zamisao je bila da se u njihovim prostorijama jednom mesečno organizuju večeri ispunjene autorskim književnim stvaralaštvom, pre svega mladih ljudi, a kao urednika i organizatora večeri pozvali su njega, mladog čoveka s velikim brojem samostalnih večeri poezije u gradu i okolini.

– Ciljna grupa u promociji neafirmisanih autora i njihovog stvaralaštva su mladi do 30 godina. Kao urednik serijala, trudim se da budem objektivan koliko god mogu kada je izbor gostiju u pitanju. Nema konkursa, već zovem ljude s čijim materijalom sam imao prilike da se susretnem, u fizičkom ili internet izdanju, na nekoj književnoj večeri, grupnom čitanju, itd – priča Stanojević i dodaje – Velika sam uhoda u književnom svetu. Nekome su jednostavno potrebni podsticaj, vreme i šansa, zato Punchtown poetry postoji.

– Izlazimo autorima u susret i obezbeđujemo im najpotrebnije kako bi bili u prijatnoj atmosferi, međutim, mora postojati određena selekcija. Prva i zajednička stvar mora biti ljubav prema rečima, potreba za redovnim pisanjem, ličnim usavršavanjem ili objavljivanjem i nametanjem svog stvaralaštva čitaocima. Nije sve napisano književnost… Lagao bih da kažem kako nisam ostrašćen i subjektivan ponekad, ipak se radi o poeziji i književnosti. To je moje interesovanje, delatnost, uživanje, terapija, budući ”posao.” To je moj život, a ja volim i poštujem život – ističe Stanojević.

On smatra da je za opstanak poezije u savremenom društvu bitno da ona, tačnije, njeni mladi autori izlaze ”na ulicu.” Poezija i književnost uopšte, prema njegovom mišljenju, ne mogu se i ne smeju osloniti samo na izdavaštvo, objavljivanje i štampanje knjiga.

– Književnost je toliko izmrcvarena kombinacijom popularnosti i ekonomije, potrebno je da ljudi koji je istinski vole i cene, vrate čitaoce, slušaoce i publiku književnosti. To neće uspeti prostim štancanjem knjiga ili internet popularnošću, koje niko sa razvijenim ukusom, intelektom i osećanjima neće ceniti. Štancanjem bezvrednih knjiga uništavaju se šume, a internet je skup binarnih nula i jedinica – pesnik i pisac uopšte ne vrede mnogo kao nula i jedinica. Zato ćemo u ovoj godini nastaviti sa promocijom, prvenstveno stvaralaštva mladih i neafirmisanih autora, ali ćemo ponuditi i neka afirmisana, zvučnija imena naše savremene književne scene – najavljuje Stanojević.

On je dodao i to da se za kratak vek postojanja serijal Punchtown poetry već izdvojio u okolini.

Dok razgovaram sa autorima o njihovom ljudskom, pesničkom i čitalačkom iskustvu, atmosfera je rasterećena, lišena usiljenosti i napetosti, čuje se žamor, kafe-aparat, upaljači, zveckanje flaša, šolja i čaša, smeh i dobacivanje. Ali kada moji gosti čitaju svoju poeziju, iznenadi ih muk i oči koje gledaju u njih. Najiskrenije, ponosan sam na svoje sugrađane, publiku i pratioce našeg serijala. Pančevci su gospoda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari