Književnost ne sme da laže

Postoje i oni koji su zbog različitih okolnosti od svoje istorijske domovine odsečeni hiljadama kilometara. A štampana reč, knjiga na njihovom maternjem jeziku, možda je glavni način komunikacije sa njihovom domovinom.

Već mnogo decenija traju razgovori o tome da knjiga izumire, da će literatura biti potisnuta drugim oblicima umetnosti, drugim načinima prenošenja informacija. Nekada je bioskop nazivan najverovatnijim pobednikom nad književnošću, zatim su to postali televizija i radio, sada su to internet, kompjuterske igre i simulatori.

Da, nažalost, štampana knjiga postepeno gubi svoje pozicije – tiraži padaju, mnoge knjige se prodaju veoma sporo. S druge strane, barem u Rusiji, postoji sve veće interesovanje za e-knjige, hiljade ljudi se svakodnevno prijavljuju na sajtove beskrajnih književnih časopisa, a mnogi preuzimaju e-knjige na piratskim sajtovima.

Štampana knjiga se vraća na ono što je bila u osvit moderne štampe – sve je više knjiga, to su prava dela štamparske umetnosti, lepa je, skupa, takve knjige se ne bacaju na deponiju.

Takozvani „masovni čitalac“ odlazi u prošlost. Ozbiljne knjige čitaju hiljade ljudi, ne milioni, kao što je bilo pre samo dve decenije. Možda je to loše, ali pisac obično ne stvara svoja dela za milione. NJemu je važno da pronađe nekoliko sagovornika, da čuje nekoliko pametnih odgovora na svoju knjigu.

Naravno, ima i onih koji su izabrali književni rad za zarađivanje novca. Ali to je težak i rizičan način – čak i ako imate sreće da postanete slavni i bogati, to ne znači da pišete ono što zahteva vaša duša. Mnogi talentovani pisci su krenuli vođeni svojom popularnošću, dok su njihovi čitaoci neprestano tražili nove i nove knjige.

Ne, ne možete biti vođeni od strane čitaoca, morate da vodite čitaoca. Težak je to i opasan put koji gradite. Na njemu će vas pratiti malo ljudi, ali su zato oni stvarni.

Svako čitanje ne oplemenjuje. Postoje knjige koje kvare ukus i umetnički sluh, knjige koje zaglupljuju. Mi, pisci, možemo da se borimo sa takvim knjigama samo na jedan jedini način: da pokušamo da pišemo pametne, pouzdane i, što je najvažnije – poštene knjige. Neophodna je iskrenost u književnosti. Književnost ne sme da laže. I to se ne odnosi samo na realizam, već i na fantastiku, krimi romane, avanturističku ili avangardnu književnost.

Ja sam bio na mnogim sajmovima knjiga. U Egiptu, Kini, Francuskoj, Nemačkoj, Srbiji, Finskoj, Kazahstanu, Belorusiji, na Kubi. I svuda sam upoznavao svoje sunarodnike koji žive u tim zemljama i koji na sajmovima knjigama traže nove knjige na ruskom jeziku. To je uvek inspirativno.

Inspirativna je i činjenica da se za modernu rusku književnost interesuju u različitim krajevima planete. Postoje ljudi, i nije ih malo, koji o onome što se događa u Rusiji žele da saznaju ne posredstvom interneta ili televizije, već posredstvom književnih dela. To je potpuno ispravan izbor. Savremena književnost ne laže.

Sajmovi knjiga su takođe i komunikacija pisaca i prevodilaca iz različitih zemalja. To je neobično važna kulturna razmena. Živeti u nametnutoj ili dobrovoljnoj izolaciji je destruktivno.

Poznajem nekoliko pisaca koji su, izbegavajući komunikaciju, izgradili takvu čauru oko sebe. NJihov se talenat smanjio i brzo presušio, počeli su da se ponavljaju i da izmišljaju toplu vodu.

Autor je poznati ruski romansijer, čiji je roman „Područje za potapanje“ objavljen na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Prevod s ruskog: Dragan Bojović