Knjižica dostupna svima

„To već dovoljno govori o velikoj praznini u izdavaštvu, koje se tiče fotografije“, konstatuje ona, dodajući, da foto-monografija još i ima ali da su one najčešće pojedinačna i privatna izdanja. „Knjiga o istoriji i teoriji fotografije nema, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Ova knjiga nije značajna samo zato što je prva, jer su se i pre mnogi domaći autori bavili istorijom fotografije pojedinih perioda i pravaca, pojedinih programskih celina, ali nikada nije napravljena opšta, doduše, kratka istorije fotografije. Jelena Matić se poduhvatila tog posla i ova knjiga se od mnogih razlikuje i po tome što ima jedan značajan deo – kratku istoriju fotografije u Srbiji. To je, neću da kažem zgodan priručnik za fotografe, predavače i za ljubitelje fotografije ali, svakako dobar podsetnik šta se sve dešavalo sa ovim danas najprisutnijim medijem“, kaže Danilović. Ona smatra da je svaka istorija fotografije veoma subjektivna i da ih upravo to čini specifičnim.

„Kada se uporede razne istorije fotografije stranih autora i ova, videćete kako različiti ljudi različito vide fotografiju, gde stavljaju naglasak, kako je tumače. Naravno da je nemoguće napraviti iscrpnu istoriju fotografije zbog njene velike reproduktabilnosti i svaka je subjektivna i možda interesantna zato što je to niz pogleda na život fotografskog medija i umetnosti“, zaključuje Vesna Danilović.

Jelena Matić kaže za Danas da je knjigu odlučila da napiše zato što joj je fotografija po sebi interesantna ali i zbog toga što je štivo ove vrste prava retkost.

„Pre desetak i više godina je objavljena knjiga Gorana Malića, ali samo o istoriji fotografije 19. veka. Stara izdanja su u malom obimu i periodično prisutna kod nas, prilično su skupa za studente ili istoričare umetnosti koji to mogu sebi teško da priušte. Odatle ideja da se pojavi knjižica koja će svima biti dostupna i omogućiti zainteresovanima da se upoznaju sa istorijom svetske fotografije. S tim što sam na predlog Vesna Danilović, urednice izdanja Galerije Artget, proširila knjigu za poglavlje Kratka istorija fotografije u Srbiji kako bi se čitaoci upoznali sa sličnostima, ali i, mnogo više, sa razlikama između domaće i svetske fotografije“, kaže Jelena.

Ona podseća da se fotografija kod nas kretala paralelno sa svetskom u momentu kada je stupila na pozornicu, ali da je to trajalo do poslednje decenije 19. veka.

„Već u periodu pred Prvi svetski rat i period između dva svetska rata, ovdašnja scena je prilično pusta. Imali smo pojavu srpskog nadrealizma, ali mnogo toga nije sačuvano i ne postoje podaci šta se tad dešavao u vezi sa razvojem domaće fotografije. Čak i kad se nađu neki podaci, u poređenju sa Nemačkom ili Francuskom, koje su imale avangardu i umetničku fotografiju, naša pozicija je prilično slaba. Tek u drugoj polovini 20. veka polako krećemo za svetom, ali ne u obimu kao u Zapadnoj Evropi“, tvrdi Jelena, koja se u u knjizi dotakla i savremene fotografije 20. veka i pojava karakterističnih za 21. vek u poglavlju „Fotografija i internet“.