Ko god da su članovi komisije, ne znaju ništa ni o filmu, ni o Oskarima: Reditelji o izboru srpskog kandidata 1foto Promo

Srpski kandidat za Oskara je film „Što se bore misli moje“ reditelja Milorada Milinkovića odjeknulo je juče, imajući u vidu da je odluka umesto 22. septembra, kako se očekivalo, donešena nekoliko dana kasnije.

Na sajtu Filmskog centra Srbije objavljeno je da je Selekciona komisiјa za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar Američke akademiјe filmske umetnosti i nauke većinom glasova donela odluku da јe naš kandidat za najveće priznanje za 2023. godinu film „Što se bore misli moјe“ reditelja Milorada Milinkovića“.

I to je to.

Od informacija.

Kako Danas nezvanično saznaje u konkurenciji je bilo ukupno osam filmova – „Oluja“, Miloša Radunovića „Čuvari formule“, Dragana Bjelogrlića „Što se bore misli moje“, Milorada Milinkovića „Indigo kristal“, Luke Mihailovića, „Lost country“, Vladimira Perišića „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, „Heroji Halijarda“, Radoša Bajića i “Usta puna zemlje” Puriše Đorđevića.

Članovi “Selekcione komisije” za odabir srpskog kandidata za Oskara nisu javno poznati.

Poznato je međutim da su neki od filmova, koji su bili konkurenciji “Čuvari formule”, “Da li ste videli ovu ženu? i “Lost Country”, stekli međunarodni prestiž učešćem i osvajanjem nagrada i priznanja na velikim i značajnim festivalima.

Poznato je takođe da je prošlogodišnja vest o tome ko će biti srpski kandidat za Oskara objavljena na potpuno drugačiji način.

Reditelj Ivan Ikić, poznat po svom nagrađivanom filmu “Oaza”, koji je prošle godine bio član komisije za izbor srpskog kandidata za Oskara kaže da je sastav komisije u kome je on radio prošle godine nastojao da uspostavi kriterijume kako bi čitava procedura bila što transparentnija dok je ove godine samo izašla vest o srećnom dobitniku.

Ikić: „Ne znamo više ništa o tom procesu – ni kako je tekao, ni ko je bio član komisije, ni koji su kriterijumi bili i zašto je izabran kandidat koji je izabran bez obzira na to ko on bio“

– Mi smo se prošle godine trudili da ispoštujemo proceduru i da to vrlo transparentno predočimo javnosti, da napišemo obrazloženje, da napišemo i rezultate glasanja i sve pojedinosti koje su bile ključne za naš izbor . Mislim da je to bio dobar putokaz kako treba da se radi. Međutim, ove godine, je samo izašla vest ko je srećni dobitnik i ne znamo više ništa o tom procesu – ni kako je tekao, ni ko je bio član komisije, ni koji su kriterijumi bili i zašto je izabran kandidat koji je izabran bez obzira na to ko on bio – kaže za Danas Ikić.

Prošle godine, kako dodaje, komisija se potrudila da uspostavi kriterijum da se otvoreno prikaže, kako taj proces funkcioniše.

– Potrudili smo se da taj proces pomerimo iz dugogodišnjeg odlučivanja koje je bilo netransparentno, često i nejasno što je rezultiralo time da najbolje filmove Srbija nije slala u trku za Oskara – smatra Ikić.

– Ključno je ko postavlja komisiju i ko su članovi komisije.

Što su članovi komisije ljudi od većeg kredibiliteta u filmskoj industriji i umetnosti, onda su i izbori kredibilni. Od nihovog kredibiliteta i zavisi izbor i to treba tražiti. Mi smo godinama pokušavali da promenimo taj model da uključimo mnogo veći broj ljudi koji o tome odlučuju, na kraju krajeva i sama američka Akademija koja bira, odlučuje na vrlo demokratskom principu i uključuje veliki broj ljudi koji o tome glasa iz različitih zanimanja koji se bave filmom. Dakle, takva neka vrsta šireg konsenzusa nam je potrebna – zaključuje Ivan Ikić.

Ivančić: „U godini kada je bilo odakle da se bira, kada je bilo tri filma koji su već privukli veliku međunarodnu pažnju (Lost Country, Čuvari formule i Da li ste videli ovu ženu?), propuštena je prilika da možda neki od njih nešto i uradi za Srbiju u toj Americi“

Stefan Ivančić reditelj, producent, selektor i član prošlogodišnje komisije za izbor spskig kandidata za Oskara na pitanje Danasa da li je prekršena procedura prilikom ovogodišnjeg izbora srpskog kandita za Oskara kaže da to nije pitanje već kakav utisak ostavlja objava na sajtu Filmskog centra Srbije.

– Nije pitanje da li je prekršena procedura – već kakav utisak to ostavlja. Objava u kojoj nisu navedene članice i članovi komsije, nema obrazloženja, nema rezultata glasanja prvog kruga, drugog kruga ukoliko ga je bilo… u najmanju ruku ukazuje na neozbiljnost i netransparentnost komisije – kaže Stefan Ivančič, dodajući da smo imali šta da izaberemo.

-U godini kada je bilo odakle da se bira, kada je bilo tri filma koji su već privukli veliku međunarodnu pažnju (Lost Country, Čuvari formule i Da li ste videli ovu ženu?), propuštena je prilika da možda neki od njih nešto i uradi za Srbiju u toj Americi. Umesto toga, izabran je televizijski film koji je pravljen za lokalnu publiku. Taj izbor dokazuje da je većina komisije, ko god da su njeni članovi, potpuno nekompetentna i ne razume ništa ni o filmu, ni o Oskarima, pa ni o predstavljanju jedne države van granica iste – ističe Stefan Ivančić.

Ko god da su članovi komisije, ne znaju ništa ni o filmu, ni o Oskarima: Reditelji o izboru srpskog kandidata 2
foto Promo

Siniša Cvetić reditelj nagrađivanog filma „Usekovanje“, takođe smatra da je ovaj put vest o našem kandidatu za Oskara saopštena j na dosta čudan način.

– Ono što je ove ove godine bilo specijalno bizarno je da je Filmski centar Srbije objavio rezultate tako što su samo rekli ko je dobio. Mi ne znamo ni ko je bio u toj komisiji, nema ni obrazloženja,  a može da se uporedi i kako je ta objava izgledala prošle godine i kako izgleda objava Filmskog centra Srbije ove godine. Svi smo znali za Bjelin film  „Čuvari formule“ i  „Heroje Halijarda“, Radoša Bajića, i mislili smo jedan će od ta dva filma biti izabran  – kaže  Siniša.

On podseća da je poslednji srpski film, koji je bio u glavnom takmičarskom programu nekog od velikih festivala, ne računajući Kusturičine filmove „Zavet“ i   „Na mlečnom putu“  zapravo „Nebeska udica“  2001. godine, koji je bio nominovan u Berlinu za Zlatnog medveda.

– Otada mi nemamo nijedan film u glavnom takmičarskom programu festivala, a nemamo ni kandidata za Oskara, niti nominaciju za Oskara.  Generalno, preduslov da se uopšte bude nominovan za Oskara jeste da film bude viđen na velikim festivalima i da prođe dobro – ističe Siniša.

On skreće pažnju da bi se stvari popravile ako bi se  ulagalo više u domaću kinematografiju

–  A ne toliko da se ovde  kreira prostor za strance da dolaze da snimaju kod nas što se jako puno dešava, već da se olakša domaćim rediteljima i producentima da stvaraju što bolje. To je suština.  Ovako deluje kao da se u poslednje vreme u Filmskom centru Srbije donose odluke koje su malo nejasne i koje ne priliče ozbiljnoj državnoj instituciji, kao što je smena direktora i kao što je ovaj izbor kandidata za Oskara- zakljujčuje Siniša Cvetić.

Film „Što se bore misli moje“  srpski kandidat za Oskara je istorijski triler koji plete priču o ubistvu kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku i događajima koji su neposredno prethodili atentatu. Naslovnu ulogu kneza Mihaila tumači Dragan Mićanović, dok ostale role tumače Miloš Timotijević, Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Aleksandar Srećković Kubura, Tamara Krcunović, Zoran Cvijanović, Luka Grbić, Jana Ivanović, Maja Čampar, Stojša Oljačić i drugi.

Ove godine se beleži tačno dva veka od rođenja kneza Mihaila.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari