Ko god da su članovi komisije, ne znaju ništa ni o filmu, ni o Oskarima: Reditelji o izboru srpskog kandidata

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. FCS nikada neće naučiti, jer je iz godine u godinu uporan da svetu prezentuje našu istoriju, odnosno film koji je zanimljiv samo domaćoj publici. Ove godine sam se nadao da će „Čuvari formule“ predstavljati Srbiju, jer se u njemu govori ne samo o našoj, nego i o svetskoj, novijoj istoriji a i istinita je priča. To je sve ono što voli Akademija, što voli Holivud, a dokaz za to su međunarodne nagrade i ovacije, i taj film bi imao veće šanse bar za nominaciju, ovako (opet) nećemo stići ni dotle.

2. Imam neke sumnje u vezi ovoga ali su toliko neverovatne (?), da ću ih prećutati.
   U svakom slučaju, ko ovde o svemu odlučuje i u sve se razume?

3. Zaista je neverovatno koliko u filmskom svetu vlada zloba, zavist i manipulacija. Svi su spremni da lažu i manipulišu gurajući sopstvene interese, bez obzira kojoj struji pripadaju! Sagovornici u članku, iako su delimično u pravu jer je saopštenje zaista šturo, iznose gomilu neistina. Možda su u pravu i da je ove godine bilo „boljih“ filmova, koliko god to subjektivno i apstraktno zvučalo. Možda su u pravu i da Milinković nije najbolji i najpedantniji srpski reditelj, ali ima i mnogo laži i neistina. Evo na primer nekoliko koje sam mogao da primetim:
   1. Ovaj izabrani film nije ttelevizijski film jer su apsolutno svi autori filma dokazani filmski profesionalci. Pored toga, dovoljan je podatak da je miks filma urađen u Dolby-sertifikovanom studiju što recimo nije slučaj sa većinom pobrojanih filmova „favorita“ sagovornika. Samo to je dovoljno da znamo da film neće biti vraćen kao tehnički neispravan i daje nam uveravanje da ispunjava uslove da bude prikazan i distribuiran u SAD (što je preduslov da ga neko uopšte pogleda i uzme u razmatranje za ulazak u uži krug za Oskara – što ga više članova Akademije pogleda veća je verovatnoća da će proći dalje, to je makar jasno i jednostavno). Stručni ljudi će razumeti o čemu govorim.
   2. Nije tačno da je poslednji film koji je bio u glavnom takmičarskom programu velikog svetskog festivala „Nebeska udica“ Ljubiše Samardžića. Evo prošle godine je Stefan Arsenijević sa filmom „Sttahinja“ osvojio Kristalni globus i još četiri nagrade u Karlovim Varima. Da ne govorim dalje o ne malom broju srpskih filmova koji su postigli značajne međunarodne uspehe u navedenom periodu. Zaista smešno i bizarno koliko je veliko neznanje ili bezobrazluk sagovornika!
   Na kraju krajeva, kakva god da je „komisija“, neka „komisija“ je dodelila sredstva i filmovima „favoritima“ sagovornika. To su sve državne pare, a država onda ima pravo i da odluči koji će film da je predstavlja, zar ne?!

4. Не пратим номинације за српског ксндидата од тренутка кад су „Лепа села…“ послата уместо „Убиства са предумишљајем“, Стојановић, Самсрџић. Увек погрешимо. Поштујем Милинковића, не могу да судимм јер нисам погледао ни један од поменутих, али би, можда овај пут било боље да пошаљу Бјелин филм?

5. Neprimereno je komentarisati filmove koje nisi odgledao, ali iskustvo uči da Milinkovićevo umetničko delo bez problema nadmašuje Bjelogrlićevo. Mislim da je to jasno i Radošu Bajiću. Nove snage su potpuna nepoznanica.

6. Ako Sam dobro shvatio ne postoje jasni I ranije prihvaceni kriterijumi Koji se ne menjaju svake godine a na osnovu kojih se nominuju filmovi, odredjuje o kome se uopste moze glasati I na kraju sta se tacno vrednuje I koliko.
   Upravo zbog ne postojanje svega ovoga postoji prostor za manipulacije. A siguran Sam, jer je to praksa I u ostalim Slucajevima naseg zivota u ovoj zemlji. Da to ne postoji namerno jer se 9nda moze manioulisati.