Ko ima najviše nominacija za Oskara?

I ratna drama Kristofera Nolana „Denkerk“ nominovana je u velikom broju kategorija (osam), kao i „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“ (sedam). Za najbolji film, pored ova tri ostvarenja, u trci su i: gej ljubavna priča „Skrivena ljubav“ („Call Me By Your Name“), satira o rasizmu „Get Out“, šarmantni nezavisni film „Lady Bird“, film o Vinstonu Čerčilu „Najmračniji čas“, poslednji film Stivena Spilberga „Doušnik“ (The Post), kao i ostvarenje Pola Tomasa Andersona „Fantomska nit“.

Zanimljivo je da favorit za glavnu nagradu – „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“, nije nominovan u kategoriji za najbolju režiju, ali je zato glumačka ekipa pokupila nominacije – Fransis Mekdormand nominovana je za najbolju glavnu žensku ulogu, a njene kolege Sem Rokvel i Vudi Harelson za najbolje muške sporedne uloge, dok je autoru Martinu Mekdoni pripala samo nominacija za najbolji scenario.

Za režiju su nominovani pomenuti Giljermo del Toro i Kristofer Nolan („Oblik vode“ i „Denkerk“), kao i Džordan Pil („Get Out“), Pol Tomas Anderson („Fantomska nit“), a jedina žena među kandidatima u ovoj kategoriji je Greta Gervig za film „Lady Bird“. Za najbolju mušku ulogu nominovani su: Danijel Dej-Luis u svom, kako je saopštio, poslednjem filmu pred penziju „Fantomska nit“, zatim glavni favorit za Oskara Gari Oldman kao Vinston Čerčil („Najmračniji čas“), te Denzel Vašington („Advokat“), mladi Timoti Šalame („Skrivena ljubav“) i Danijel Kaluja („Get Out“). Najbolje glavne ženske uloge, pored Fransis Mekdormand („Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“), kojoj se najverovatnije ova nagrada i smeši, ostvarile su: Seli Hokins („Oblik vode“), Margo Robi („Ja, Tonja“), Sirša Ronan („Lady Bird“) i Meril Strip („Doušnik“), kojoj je ovo rekordna 21. nominacija za Oskara.

U kategoriji najboljih sporednih muških uloga našli su se: Viljem Defo („Projekat Florida“), pomenuti Vudi Harelson i Sem Rokvel („Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“), Ričard Dženkins („Oblik vode“), kao i Kristofer Palmer, koji je uskočio u ulogu koju je prvobitno odigrao Kevin Spejsi, pre nego što ga je Ridli Skot izbrisao iz filma „Cena života“. U kategoriji najboljih sporednih glumica nominovane su: Meri Džej Blajdž („Mudbound“), Alison Dženej („Ja, Tonja“), Lori Metkalf („Lady Bird“), Lesli Manvil („Fantomska nit“) i Oktavija Spenser („Oblik vode“).

U kategoriji najbolji strani film našla su se ostvarenja: „Fantastična žena“ (Čile), „Uvreda“ (Liban), „Bez ljubavi“ (Rusija), „Na telu i duši“ (Mađarska) i „Skver“ (Švedska).

U jeku afere u kojoj su brojni važni ljudi Holivuda optuženi za seksualno zlostavljanje, može se očekivati da će ovo biti glavna tema ceremonije, o kojoj će, kako se očekuje, u velikoj meri govoriti laureati i prezenteri. Još uvek je neizvesno da li će tako biti i na crvenom tepihu, odnosno da li će filmske zvezde nositi crne toalete i odela na dodeli, kao što je bio slučaj na dodelama Zlatnog globusa i BAFTA nagrada, budući da Akademija želi da ceo događaj „u fokusu ima filma, a ne sve događaje oko filma“, kako kažu čelnici ove institucije.

Ipak, da stvar ne bude potpuno zaboravljena, potrudili su se brojni aktivisti i umetnici. Tako se u blizini Dolbi teatra, gde se održava dodela Oskara, može videti zlatna skulptura Harvija Vajnštajna u bade mantilu, kako čvrsto drži Oskara u blizini svog međunožja, ili tri bilborda na kojima, u duhu filma Martina Mekdone, piše: „I Oskar za najvećeg pedofila ide…“, „Svi smo znali, a još uvek niko nije uhapšen“, „Kažite ko su na dodeli ili ućutite!“.

Da situacija bude malo mirnija, Akademiji ide u korist to što se na ceremoniji neće pojaviti jedan od optuženih – Kejsi Aflek, koji je po pravilima, kao prošlogodišnji laureat, trebalo da dodeli Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu. Prednost za njih je i to što među nominovanima nije glumac Džejms Franko, takođe optužen, iako je nedavno dobio nagradu Zlatni globus za ulogu u filmu „The Disaster Artist“.

Ipak, kontroverze vezane za protest žena zbog nejednakosti u plati, ili kao prošlih godina afroameričkih glumaca ili latino umetnika zbog izostavljanja sa liste nominovanih, ne zadaju najveću brigu Akademiji. Najvažnija stvar za organizatore ove godine jeste da potrefe koverte sa imenima laureata. Prošlogodišnji šou u kome su Voren Biti i Fej Danavej, zbog zamene koverti, proglasili „La La Land“ najboljim filmom, iako je pravi dobitnik bila „Mesečina“, daleko više će uticati na ceremoniju 4. marta nego bila šta drugo što se dogodilo u poslednjih godinu dana u filmskoj industriji.

Prvi

Među ovogodišnjim nominovanima po prvi put su se našli predstavnici pojedinih manjina. Tako se među najboljim direktorima fotografije po prvi put u istoriji ove nagrade našla jedna žena. Reč je o Rejčel Morison, koja je nominovana za film „Mudbound“, a zanimljivo je da je ona nedavno postala i prva direktorka fotografije koje je snimila jedan film zasnovan na Marvelovim stripovima – „Crni panter“.

Takođe, ove godine se po prvi put među nominovanima našao i jedan transrodni reditelj. U pitanju je Jans Ford, koji je rođen kao žena ali je operativnim putem promenio pol. Njegov film „Strong Island“ nominovan je najbolji dugometražni dokumentarni film. Takođe, u okviru ceremonije po prvi put će se pojaviti jedna transrodna osoba. To je čileanska glumica Danijela Vega, zvezda filma „Fantastična žena“ nominovanog za Oskara za najbolji strani film, koja će uručiti jedno od priznanja.

Zanimljivo je i da će, ako kojim slučajem osvoji Oskara za najbolju režiju, Greta Gerving biti tek druga žena u istoriji kojoj je to pošlo za rukom (Ketrin Bigelou je jedina za sad). Inače, Gerving je tek peta žena ikada nominovana u ovoj kategoriji. Slično važi i za Džordana Pila, koji je takođe tek peti reditelj crne boje kože nominovan za Oskara za najbolju režiju, s tim da bi Pil bio i prvi crni laureat.