„Ostaviću ovaj svet bez žaljenja“: Ko je bio Alen Delon, ikona francuske kinematografije

Upečatljiv, elegantan stil, markantan stav i pojava, kao i uloge koje je tumačio načinile su ga internacionalno popularnim i donele mu svetsku slavu.

Legendarni glumac preminuo je u 88 godini žitovata, u svom domu.

Ostaje upamćen između ostalog i po lepoti, zbog čega su ga često oslovljavali sa muška Brižit Bardo, iako, sudeći prema njegovim stavovima, lepota nije ono po čemu je želeo da bude upamćen.

– Ja nisam zvezda. Ja sam glumac. Godinama se borim da ljudi zaborave da sam samo lep dečko sa lepim licem. To je teška borba, ali ću je dobiti. Želim da publika shvati da sam pre svega glumac, veoma profesionalan, koji uživa u svakom trenutku pred kamerom. Ali, postajem vrlo nesrećan u trenutku kada reditelj vikne: „Seci!“, navodi se na sajtu IMDB-a, među ostalim njegovim izjavama.

Glumac je ovaj svet napustio okružen porodicom i svoje troje dece.

„Alen Fabijen, Anuška, Entoni i (njegov pas) Lubo veoma su tužni što objavljuju da je njihov otac preminuo“, saopštila je Delonova porodica.

Iz glumčevih intervjua koje je tokom života davao za francuske medije može se zaključiti da su kako Lubo, tako i drugi njegovi psi, a imao ih je više desetina tokom života, zauzimali psebno mesto u njegovom srcu.

„Po mom mišljenju, onaj ko nanosi patnju životinji gori je od zveri. On je životinja.“ – izjavio je glumac jednom prilikom.

Kako na filmu, tako i u stvarnom životu, Delon je bio karakter. Buntovničke prirode i zavodljivo plavih očiju. U njegovoj biografiji ističe se  da se glumi posvetio jer je bio previše živahan za studije i druge pozive, iako se bavio svakojakim.

Poznat po gangsterskim filmovima, lansiran je među (filmske) zvezde zbog uspeha u ostvarenjima Borsalino, Samuraj, Leopard, Gospodarica igre, Roko i njegova braća…

Tokom karijere glumio je u više od 90 filmova, paralelno igrajući i u pozorištu.

Nosilac je francuskog nacionalnog filmskog priznanja Cezar za najboljeg glumca. Odlikovan je priznanjem Legije časti.

Njegovo poslednje značajno pojavljivanje u javnosti desilo se 2019. godine na 72. Međunarodnom festivalu u Kanu, kada je ovenčan počasnom Zlatnom palmom. Tom prilikom se zvanično „oprostio“ od karijere.

Uprkos tome, na glumca „štampa“ nije ostajala ravnodušna, tako su francuski i svetski mediji poslednjih godina brujali da je bio lošeg zdravlja, o moždanom udaru koji je doživeo, a pre svega o raspravi njegove dece oko medicinske nege zbog njegovog zdravstvenog stanja i imovine. Sam Delon je želeo da bude eutanaziran.

„Mrzim epohu u kojoj živimo, smučila mi se. Postoje ljudi koje mrzim. Sve je lažno, samo se novac računa. Ostaviću ovaj svet bez žaljenja“, kazao je svojevremeno za francuski „Pari Mač“ Alen Delon.

Među priznanjima koje je odneo tu je i jedno skorije, koje ne veliča njegovu glumačku, već ljudsku ličnost. Naime, ukrajinski ambasador u Parizu Vadim Omelčenko dodelio mu je Orden za zasluge, jer je glumac od početka rata bio na strani Ukrajine, a orden najvišeg reda je priznanje za njegovu podršku.

Od ranog detinjstva, imao je tubulentan život, pun emotivnih uspona i padova, iskan strašću i kontraverzama. Od optužbi za umešanost u misteriozno ubistvo svog telohranitelja, Stevana Markovića, kojih se kasnije oslobodio jer se ispostavilo da je sam Marković bio umešan u politički seks skadal, do pozvezivanja sa gangsterima, što mu je, ispostaviće se, samo dodalo na verodostojnosti u ulogama, te publiku nije odbilo od njegovog lika.

Delonov ljubavni život je takođe bio fatalan, posebno veza sa njegovom, kako je i sam izjavo prvom ljubavi – austrijsko-nemačkom glumicom Romi Šnajder. Njihov neuobičajen raskid je glumica teško podnela i umalo je nije koštao života. Uprkos svemu, ostali su bliski prijatelji. Nedugo nakon raskida, Delon se ženi sa Natali Delon sa kojom je dobio sina Entoni Delona. Ipak, sama veza nije potrajala. Iako se nikada nisu venčali, njegova najduža veza bila je sa glumicom Mirej Dark.

Među njegovim najpoznatijim izjavama ostaće upamćena: „Volim da budem voljen onako kako volim sebe“.