Ko je bio „Crni Mocart“ i zašto je ovaj maestro skoro pa izbrisan iz istorije?

Upitno je da li se ovakav susret ikada desio, ali to je upečatljiv početak filma o klasičnom kompozitoru koga je istorija zapostavila, koji je bio i dobar mačevalac.

Film koji je režirao Stiven Vilijams, a napisala Stefani Robinson prati Bolonja od detinjstva na plantažama sa robovima, pa sve do poznanstva sa Marijom Antoanetom.

Bolonj je rođen 1745. godine na ostrvu Gvadalupe, od oca koji je bio vlasnik plantaže i majke koja je bila ropkinja, a kasnije i slobodna žena.

Preselio se u Francusku kao dete, a tamo je učio muziku, matematiku, književnost i mačevanje, a stekao je reputaciju kao odličan plesač, jahač i modni trendseter u Parizu.

Mnogi su hrlili na njegove violinske koncerte i on je radio i kao solista i kao kompozitor i pojavljivao se u salonima bogatih i poznatih porodica.

Dobio je titulu oficira Kraljeve garde, a kralj Luj XV dao mu je ime Ševalije de San-Žorž, po očevoj tituli, iako po ozloglašenom „Crnom kodeksu“ zvanično nije smeo da nasledi titulu zbog afričkog porekla.

Video je to i u praksi, jer je bio na ivici istorije kada je trebalo da postane prvi ne-belac na čelu Pariske opere, a onda su se tri dive pobunile, rekavši da nikada neće da se „pokore naredbama jednog mulata“.

One su se obratile kraljici Mariji Antoaneti, koju je Bolonj svojevremeno učio muzici, ali onda mu nije uopšte pomogla, već je odobrila njihov zahtev.

Umesto toga, Bolonj se okrenuo društvenom aktivizmu, postao je abolicionista i vojnik u Francuskoj revoluciji, a predvodio je prvi francuski crnački puk od 1.000 ljudi.

Ne zna se puno o njegovom privatnom životu, ali se priča da je bio blizak sa Mari Žozefinom de Komarije, suprugom Markiza de Montalembera, što je iskorišćeno tokom pisanja ovog filma.

Preminuo je 1799. godine, bez potomstva, ali njegova muzika nastavlja da živi, naročito u poslednje vreme, kada je izvode orkestri i opere širom sveta.

Film Chevalier stiže uskoro u bioskope.

Izvor: The Guardian