Ko je bio profesor Dragoslav Popović koga igra Raša Bukvić i čijom su indirektnom krivicom ozračeni mladi istraživači: Otac nuklearne fizike između stvarnosti i fikcije

“Ne samo njegovi studenti , nego i rodbina i komšije”, napomenuo je Raša Bukvić, dodajući da sticajem okolonosti poznaje sina profesora.

– Dragoslav Popović je igrom slučaja otac čoveka koga poznajem i u razgovoru sa njim sam mogao da shvatim kakav je u stvari on čovek bio . Ja sam se potrudio da napravim dramatično drugačiji lik od onoga šta je Dragoslav Popović bio, a sa druge strane lik koji je napisan na papiru ima svoje karakterne crte koje moraju da se opravdaju. Bez obzira na to što on nije bio nervčik, niti tako ambiciozan u našem filmu onako kako smo ga mi zamislili on predstavlja jednog ambicioznog čoveka koji želi da bude prvi u tome da napravi atomsku bombu- ispričao je Raša Bukvić u Jugoslovenskoj kinoteci nakon novinarske projekcije filma “Čuvari formule” i nekoliko dana pre njegove beogradske premijere.

Raša je tada kazao i da je siguran da je kojim slučajem Dragoslav Popović danas među nama i da je pogledao film sigurno ne bi imao ništa protiv ovog ostvarenja.

– Mi se ne bavimo dokumentarnim filmom i za našu fiktivnu priču bilo je neophodno da postoje neke različitosti koje smo oberučke prihvatli. Jer što je nešto dramatičnije to je nama uzbudljivije ali trudili da napravimo lika koji je ličio na osobu koja je bila Dragoslav Popović – zaključio je Raša Bukvić.

Dragan Bjelogrlić, reditelj, producent, jedan od scenariista i Leka Ranković u filmu “Čuvari formule” rekao je da je Radman Popović ( snimatelj prim A. Ć. ) sin Dragoslava Popovića jedan od njegovih najboljih prijatelja i da u originalnoj priči on nije bio ozračen u Vinči, ali je bio otac nuklearne fizike u Srbiji.

– Ja sam tog čoveka poznavao i taj čovek je nakon incidenta u Vinči iz tog instituta izašao i nikad se više tamo nije vratio. Prekinut je taj projekat i on nikad o tome nije pričao.
Bio je jedan skroman čovek i muž Rade Đuričin i što je ironija svi su ga tako predstavljali, najvećeg genija koga je Srbija imala su predstavljali kao muža Rade Đuričin. Moja želja je bila da, u stvari, ovim filmom i u ovoj priči malo otrkijemo tog čoveka. Naravno, bio mi je bitan za ceo dramski sukob, za celu priču da čovek koji je vodio projekat bude ozračen i da se onda nađe u dilemi – kazao je Bjelogrlić.

Prema njegovim rečima o otrkrivanju Dragoslava Popovića kroz filmsku priču mnogo je razgovarao i sa njegovim sinom Radmanom .

Pismo i molba hrvatskih naučnika 1991. godine profesoru  Popoviću

– Dragoslav Popović je umro pre nekoliko godina i čak je insistirao da se to ne objavi jer bio je izuzetno skroman čovek tako da sam negde i kao svoju misiju shvatio da ga otrkrijemo , da se ljudi zainteresuju za Dragpslava Popovića, a mislim da na internetu o njemu može da se nađe mnogo zanimljivih stvari . Između ostalog postoji i jedno pismo koje su mu 1991. godine poslali hrvatski načnici u kome mole Dragoslava Popovića da ne napravi atomsku bombu i ne baci je na Hrvatsku (smeh). Zvuči bizarno ali hoću da kažem da se u naučnim krugovima vrlo dobro znalo ko je Dragoslav Popović.

Raša Bukvić je u intervju za nova. rs rekao da je Dragoslav Popović ostao upamćen kao erudita, poliglota, koji je voleo nauku i trudio se da svojim naučnim dostignućima doprinese svemu”

“Ali, dešavaju se greške i na fudbalskim terenima, i u operacionim salama, a ovaj put se desilo da je napravio grešku u nuklearnom institutu koja je mogla da bude kobna. I samim tim je u filmu morao biti tretiran kao neko ko je krivac za sve. Ali, pritisci koji su vršeni na njega, i doveli su do toga da se načini greška. Ne možemo kriviti samo jednog čoveka“, zaključio je Raša Bukvić

Profesor Dragoslav Popović rođen je 1926. godine u Skoplju.

Kako podseća portal N1 diplomu Elektrotehničkog fakulteta dobija 1951. godine, nakon čega se pridružuje ekipi saradnika akademika dr Pavla Savića u Institutu „Vinča“.

Na Institutu Kjeleri u Norveškoj boravi od 1952. do 1954. godine.

Doktorske studije završava 1955. godine sa temom nuklearne rezonance u procesu fisije.

Profesor Popović bio je vođa stručnjaka koji su konstruisali nulti reaktor u Institutu „Vinča“.

Bio je predavač na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu od 1959. godine.

Tri godine proveo je u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju u Beču.

Učestvovao je u stručnom timu Energoinvesta.

Preminuo je 2013. godine.

Filmska priča o akcidentu u Vinči 1958. godine, koja je rađena po bestseleru Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“, nakon velikih uspeha na međunarodnim festivalima u Lokarnu i Sarajevu je u domaćim bioskopima

Glumačku podelu čine Radivoje Raša Bukvić, kao i proslavljeni francuski glumci Aleksis Manenti, Olivie Bartelemi i Ane Sara.
Direktora instituta Vinča Pavla Savića igra Predrag Miki Manojlović, a šefa državne bezbednosti SFRJ Leku Rankovića – Dragan Bjelogrlić.

Uloge mladih jugoslovenskih naučnika reditelj je dodelio Jovanu Jovanoviću, Alisi Radaković i Ognjenu Mićoviću.

Podsetimo, radnja filma „Čuvari formule“ zbiva se u jeku hladnoratovske krize.

Grupa naučnika u Institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović.

Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u bolnicu Kiri u Parizu.

Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo staje kritično i da su im dani odbrojani.

Iako je profesor Mate ceo svoj život posvetio borbi protiv nuklearnog naoružanja i duboko prezire projekat na kojem su radili jugoslovenski naučnici, on predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija zamene koštane srži ozračenih pacijenata.

Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima ili on zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike“

Na scenariju su radili Bjelogrlić, Vuk Ršumovič, Ognjen Sviličić. Direktor fotografije je Ivan Kostić, montažerka Milena Predić, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja je Marina Vukasović Medenica, kompozitor je Aleksandar Ranđečović.

Iza projekta stoje produkcijske kuće CobrFilm i United Media.