Ko je Draga Dimitrijević-Dejanović, autorka čuvenog stiha „Ja sam žena, ali smem…”i prva srpska feministkinja?

Smela je jedna Srpkinja da se usudi da kaže (pre Klare Cetkin i Roze Luksemburg) da žene imaju pravo da se školuju kao muškarci i da imaju pravo da rade.

Nečuvena drskost – biti žena, a smeti dići glas u pravno osveštanom Muškom svetu; biti žena, a smeti da kažeš da želiš pred zakonom biti ravnopravna sa muškarcem.

Kakva hrabrost, kakav paradoks: biti žena, ali smeti…

Te neustrašive Žene-koje-smeju, junakinje su ne samo ove naše priče, već su i heroine naših života, jer zahvaljujući njihovim neumornim borbama, mi danas idemo u školu, studiramo, možemo da radimo, zarađujemo, volimo koga hoćemo, putujemo, glasamo, odlučujemo o svom životu, kao da je to najprirodnija moguća stvar.

Nažalost, pre nešto više od sto godina, to je bila naučna fantastika koju su žene mogle samo da sanjaju.

Koliko je položaj srpske žene bio inferioran možda najslikovitije svedoči podatak da sve do tridesetih godina 19. veka ona nije smela da sedi za stolom sa svojom porodicom, već je ukućane i goste morala da dvori i kraj stola stoji.

To se odnosilo i na „prvu damu” kneginju Ljubicu.

Žena je doživljavana kao „prirodna potreba i naslada svom mužu, izvor radne snage i produženje loze”, zabeležio je čuveni srpski etnolog svetskog glasa Tihomir Đorđević u spisu „O srpskim ženama”.

Treba da znamo da je čak i Srpskim građanskim zakonikom iz 1844. godine status žene izjednačen sa starijim maloletnikom, te je za bilo kakvu overu morala da dobije saglasnost supruga.

Po pitanju imovine u trenutku stupanja u brak žena je gubila poslovnu sposobnost te je „maloletnicima, umom lišenim, raspikućama sudom proglašenim, propalicama, prezaduženim i udatim ženama za života muževljeva” bilo zabranjeno da poseduju imovinu, sve do 1945. godine, verovali ili ne.

U takvom svetu, gde je muškarac zakonski obogotvoren, junakinja naše priče Draga Dimitrijević Dejanović (Kanjiža, 1840 – Stari Bečej, 1871), učiteljica, pesnikinja i glumica Srpskog narodnog pozorišta (i gluma je u to vreme bila za ženu nedolično zanimanje), autorka čuvenog stiha „Ja sam žena, ali smem…” počela je javno da zagovara ravnopravnost polova.

Bila je prva Srpkinja koja je digla glas za ženski rod.

Draga je shvatila da je na putu osamostaljivanja suštinsko da žena ostvari pravo na obrazovanje i ekonomsku nezavisnost.

Imala je sreću da se kao dete advokata iz dobrostojeće porodice školuje „na strani” u Temišvaru i Pešti.

U to vreme, školovane „ženskinje” bile su tek malobrojne, privilegovane, one iz imućnijih slojeva i one odvažnije. Danas je nezamislivo da Srpkinje nisu imale pravo na osnovnu školu do 40-ih godina 19. veka i da je prva ženska srednja škola osnovana tek 1863. godine.

Za visoko obrazovanje žene su se u Srbiji izborile početkom 20. veka, kada je svega sedam odsto njih bilo elementarno pismeno.

Zamislite kad još 1870. Srbija javno polemiše „Da li je žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom“.

Bio je to spis Svetozara Markovića, kojim je ovaj progresivni socijalista i mislilac prosvećivao Srbiju:

„Žena-doktor pokazuje u isto vreme da je sposobna za nauku kao i čovek i postaje materijalno nezavisna.

Osim toga medicinska praksa je takva struka, gde će žena pre ili posle održati savršenu pobedu nad čovekom“, pisao je.

Elem, u Pešti Draga Dejanović upoznaje znamenite intelektualce, poput Laze Kostića iz „Ujedinjene omladine srpske”, koju su osnovali Svetozar Marković i Svetozar Miletić.

Njihova je misija ujedinjavanje Srba i buđenje nacionalnog identiteta kroz prosvećivanje i obrazovanje.

U listu „Mlada srbadija“prvi put pokreću pitanje ženske emancipacije.

Draga Dejanović rešenje vidi u jednakom vaspitanju i osposobljavanju muške i ženske dece za „umni“ i „fizički“ rad.

„Zla sreća devojačka“

U svom prvom članku 1862, Zla sreća devojačka, Draga Dejanović kritikuje patrijarhalno društvo u kom je žena obespravljena. U svojim tekstovima Dve-tri reči Srpkinjama, O emancipaciji Srpkinja, Srpskim majkama i Mladoj Srbadiji apeluje na majke da vaspitavaju ćerke da se zauzimaju za sebe i da nezavisno odlučuju o svom životu.

Bio je to presedan, eksces, revolucija – takvo javno istupanje za prava žena. Draga Dejanović umrla je 1871, u svojoj 31. godini, na porođaju. Možemo samo da zamislimo koliko bi još za srpske žene uradila da je poživela. Bilo kako bilo, ušla je u istoriju kao prva srpska zagovornica ženskih prava, tj. feministkinja.

Na tom trnovitom putu osvajanja ženskih, tj. ljudskih sloboda i prava, na sreću nas danas, bilo je još neustrašivih, neposlušnih, solidarnih žena koje su živote posvetile borbi za ravnopravnost.

(nataviće se)

Piše: Smiljana Popov, autorka i urednica serijala “Beograd za početnike” i “Srbija za početnike”