Ko je Jun Fose, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost? 1Foto: EPA-EFE/ARMANDO BABANI

I dok se celokupna kulturna javnost već spremala da čestita spisateljici Can Ksue, poprilično je svet iznenadila vest da će dobitnik Nobelove nagrade za književnost ipak otići u ruke norveškog pisca Juna Fosea.

Ipak, sama odluka ne treba nikoga da čudi, s obzirom na to da ovaj norveški pisac već dugo vremena figurira za jednog od najvažnijih evropskih pisaca današnjice.

Rođen je u oblasti Haugesund na zapadu Norveške, gde i danas povremeno živi. Živi i u Austriji, ali i u „Pećini” u Oslu, počasnoj rezidenciji od nacionalnog značaja koju je kralj Norveške namenio isključivo za najvećeg živog umetnika. Kao dete je doživeo veliku nesreću koju je jedva preživeo, što će kasnije jako uticati na njegovo stvaralašto.

Iako se oprobao u raznim formatima pisanja, za sebe voli da kaže da se najbolje snalazi u „sporoj prozi“, žanru koji smatra da je nešto suprotno brzini i intenzitetu potrebnom za dramu. Termin „spora proza“ najbolje opisuje njegovo poslednje delo, „Novo ime: Septologija VI-VII“. Pet godina je pisao ovaj roman, koji se sastoji od sedam delova ili knjiga. U većini zemalja objavljeni su u tri toma.

Na njegovo pisanje su najviše uticali norveški pisac Tarjei Vesas, austrijski pesnik Georg Trakl i Semjuel Beket, ali i Franc Kafka i naravno Knut Hamsun.

Među njegovim najzapaženijim delima su romani Malanholija (postavljen kao opera u Parizu 2008), Jutro i veče (2000), To je Ales (2004) i Trilogija (2014), zatim zbirka poezije Pas i anđeo (1992) i drame Ime (1995), Dete (1997), Letnji dan (1998) i Varijacije smrti (2002).

Posebno mesto u Foseovom dramskom stvaralštvu zauzimaju drame u ovom izboru: Toplo (2005), San (2005), Ove oči (2009), Tamo (2011).

Dobitnik je dugog niza prestižnih nagrada u Norveškoj kao i u svetu, nosilac je norveškog Ordena Svetog Ulava i Francuskog nacionalnog ordena za zasluge. Njegova dela su prevođena na preko pedeset jezika, a internacionalno je najpoznatiji po svom dramskom stvaralaštvu. Foseove drame postavljane su u svim evropskim zemljama, posebno u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj, ali i van Evrope, u SAD, Brazilu, Australiji, Kini, Japanu, i na Kubi.

Fose se takođe aktivno bavi prevođenjem, uglavnom dramskih dela a bio je i konsultovan za norveški prevod Biblije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari