Ko je obveznik plaćanja nadoknade za pisce i prevodioce

Reč je o spornoj zakonskoj regulativi koja će od 1. januara 2025. obavezivati biblioteke u Srbiji da za svako pozajmljeno delo plate 15 dinara na ime autorskih i prevodilačkih prava. To su propisi, kako se juče čulo, usklađeni sa zakonodavstvom EU, ali je problem što zakonodavac u Srbiji nije precizirao da te dažbine, kao svuda u Evropi, pokriva država, što ostavlja otvorenom mogućnost da sav teret padne na biblioteke koje u Srbiji i bez tog nameta jedva preživljavaju.

Sajamsku tribinu organizovalo je Bibliotekarsko društvo Srbije, čija je predsednica Jelena Glišović upozorila da ovakva zakonska rešenja “ne samo što egzistencijalno ugrožavaju biblioteke, već predstavljaju udar na sve vrednosti koje proizilaze iz čitanja – kritičko razmišljanje, samostalno odlučivanje, društvenu sposobnost za donošenje zdravih odluka”. Ona smatra da će, ukoliko se ne nađe rešenje, na udaru važećih propisa biti u prvom redu biblioteke, ali da su zapravo prava, mada sekundarna žrtva, čitaoci.

Pored bibliotekara, u raspravi je učestvovao i advokat Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji (OORP) Dušan M. Mijatović koji je prozvao organizatore najpre zbog “uvredljivog naslova tribine”, a potom ih “optužio” da su protivi zakona, usaglašenog sa EU, što je obaveza Srbije iz Sporazuma o pridruživanju. On je ocenio da je “zahtev za ukidanje tarifa van pameti” i da Bibliotekarsko društvo vodi “hajku u medima” protiv OORP.

Mijatovićeva tvrdnja da bibliotekari zarad svojih plata žele da uskrate autorska prava piscima i prevodiocima dovela je salu “Borislav Pekić” do usijanja, pa su Nebojša Cvejić iz Biblioteke Šabac i Jovica Krtinić, direktor beogradske biblioteke “Milutin Bojić” više puta morali da pozivaju na uzdržanost i “publiku” i predstavnika OORP.

– Mi imamo razumevanje za proces pridruživanja EU, koji je normalan. Sve države članice su se do sada normalno pridruživale, a ovo ovde je trideset godina mrcvarenja, ponižavanja na kolenima, moljenja… EU je sve pravilno rešila, Vi ste prošli proceduru, imate legalitet, ali ne i legitimitet. Niko nije tražio da se zbog plata bibliotekara otima ono što pripada piscima. Neka država Srbija svim piscima i prevodiocima da nadoknadu kakvu zaslužuju, ali ne znam pisca u Srbiji koji bi se složio da čitalac treba da plati 15 dinara da bi čitao njegovu knjigu – rekao je profesor Aleksandar Jerkov, direktor Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”.

Kad je reč o pravnoj proceduri za donošenje spornog propisa, ispostavilo se da se OORP držao obaveznog zakonskog minimuma dok su bibliotekari bili neobavešteni, jer većina biblioteka u Srbiji nema pravnu službu, niti ima Službeni glasnik. Bibliotekarsko društvo Srbije reagovalo je kad se iz odluke o stupanju propisa na snagu 1. januara 2025. “izgubio” deo koji precizira da lokalna samouprava pokriva troškove uvedene “tarife” koja će Srbiju zakonski izjednačiti sa ostatkom Evrope.

Rasprava između advokata OORP-a i bibliotekara bila je kao razgovor “gluvih telefona”. Advokat Mijatović insistirao je na teško utvrđenom iznosu “autorske takse” za pozajmljivanje knjiga, tvrdeći da je propisanih 15 dinara po delu najniža tarifa u Evropi, kojom će se ostvariti 190 hiljada evra nadoknade koji ide autorima.

Jovica Krtinić upozorio je i na moguće zloupotrebe kad je reč o raspodeli novca na ime “autorske tarife” jer ne podleže nikakvim profesionalnim kriterijumima, uključujući i čitanost autora – za nadoknadu može da se prijavi svako ko je u poslednjih pet godina objavio dve knjige, od kojih je jedna prošla katalogizaciju.

Na tribini su pominjani različiti evropski promeri rešavanja “autorske tarife” – od skandinavskih država do Hrvatske, u kojima država pokriva te dažbine. U citiranoj prepisci Bibliotekarskog društva Srbije sa upravom OORP direktor ove organizacije Miloš Konstantinović podrazumeva da su lokalne samouprave nadležne za pokrivanje troškova “tarife”.

Bibliotekari su juče naglasili da se “nijedna lokalna samouprava, uključujući i Beograd, o tome nije zvanično izjasnila”. Bibliotekari traže jasna zakonska rešenja koja neće ugroziti ni njihovu egzistenciju i opstanak biblioteka, kao i prava njihovih korisnika, pogotovo što plaćaju članarinu.

– Mi nismo protiv zakona i tarife. Ovde je problem što se ne zna ko je obveznik plaćanja. Mi nismo ništa ružno uradili, nama je ružno urađeno. Zato tražimo da se sporne odredbe stave van snage dok se ne pronađe odgovarajuće rešenje – poručila je juče Jelena Glišović.

Milion više nego za budžet za nove knjige

“Računica” na primeru Biblioteke u Kragujevcu, koja godišnje izda 200 hiljada knjiga pokazuje, kako se juče čulo, da bi njoj na ime troškova za “autorsku tarifu” trebalo tri miliona dinara. Milion više od budžeta za nabavku novih knjiga, koji je u mnogim drugim bibliotekama u Srbiji sada ravan nuli. “Biblioteka bez knjiga nema šta da ponudi”, upozorili su bibliotekari, koji strahuju da će naplata “autorske tarife” na račun biblioteka dovesti do otpuštanja bibliotekara i zatvaranja biblioteka.

Ovlašćenja Svetog Save

– Ništa niste razumeli, OORP ne ulazi u to čija će se dela pozajmljivati. Naš posao je da odredimo jednicu mere za pozajmljivanje. Ovo je samo model prikupljanja sredstava – rekao je advokat Mijatović odgovarajući na pitanje profesora Jerkova da li “OORP ima ovlašćanja Svetog Save i Dositeja Obradovića za naplatu ‘tarife’”, a napominjući da je za njega “jedinica mere konkretna knjiga”.