Ko se iskali u „Buhi“ može da igra na svim scenama

Ne postoji druga sila, bajka vas je odgajila. Raskoš vida, praznih sluha – Pozorište Boško Buha – to je pisac i nekadašnji upravnik ovog pozorišta Ljubivoje Ršumović povodom obeležavanja jubileja, 70 godina Pozorišta „Boško Buha“ izrecitovao juče na sceni „Aleksandar Popović“ u Teatru „Vuk“.

Ršumović je kazao da ga je za tih, oko 16 godina koliko je bio upravnik, najviše obradovalo što su se devedesetih godina na spisku najboljih, koje novinari i teatrolozi prave svake godine za sve predstave, našle dve postavke „Buhe“: „Carev zatočnik“ Milana Karadžića i „San letnje noći“ Jagoša Markovića.

Do tada se retko, ili skoro nikada, neka predstava pozorišta za decu nije našla na takvom spisku, a čak dve predstave nisu imala ni ozbiljnija pozorišta, što je bio veliki uspeh. Poznati pesnik za decu primetio je da od nastanka „Buhe“, do danas, u tom pozorištu vlada sloga.

– Svi za jednog, jedan za sve, ono što musketari imaju i pravi borci. Bilo je muka, o mukama se govorilo, o problemima se govorilo. Kao gimnazijalac pročitao sam Šekspirovu misao koje sam se držao u životu: „Pobeđuje onaj ko čvrsto odluči da pobedi“. Moja poruka ovim mladim generacijama, mlađanom upravniku i kolegama je da se drže toga i da veruju u pobedu – poručio je Ljubivoje Ršumović.

Ovom prilikom predstavljena je i monografija „Pozorišta Boško Buha“, autorki Milene Depolo i Ane Janković, i najavljena premijera predstave „Snežana i sedam patuljaka“ rediteljke Snežane Trišić, odigrana sinoć u Teatru „Vuk“.

Direktor Pozorišta „Boško Buha“ Igor Bojović za glumce u predstavi kazao je da je reč o mladim ljudima koji su na Akademiji ili su tek završili Fakultet dramskih umetnosti, što dokazuje da je „Buha“ uvek bila rasadnik mladih talenata. On je dodao da je u monografiju stalo punih sedamdeset godina te kuće.

– Kako god da otvorite monografiju naći ćete nešto što će vas zanimati. Bilo da je reč o artefaktima na osnovu kojih je istorija pozorišta ispričana, o istorijatu rekonstrukcije teatra Pozorišta „Boško Buha“. Od ’64. nije ulagano u tu zgradu i danas je to teško učiniti. Ali, mi imamo imamo duha i trajaćemo. Možda žuljamo kao kamen u cipeli ponekad, ali zato dajemo predstave koje deci čine život boljim i uče ih kako da ga žive i odrastaju – kazao je Bojović.

Umetnički direktor ovog pozorišta Milan Karadžić podsetio se da je prošlo 33 godine od kako ga je Ršumović pozvao da radi predstavu, posle čije premijere ga je pozvao da uđe u ansambl kao reditelj i umetnički saradnik.

– Uprkos tome što sam bio mlad reditelj i što su moje kolege, koje su igrale u Jugoslovenskom dramskom, Ateljeu, bile zbunjene i govorile „šta ćeš u Buhi, pa to je za decu“, prihvatio sam Ljubinu ponudu. Puno sam radio i u drugim pozorištima, ali kreativna atmosfera, duh pozorišta, proces proba, ni u jednom pozorištu nije bila slična. Želim da se to nastavi, i da se pozorište vrati u svoju kuću – rekao je Karadžić.

Kada je ušao u Pozorište „Boško Buha“, pre više od trideset godina, član ansambla i nekadašnji direktor Pozorišta Nenad Nenadović ozbiljno se „zarazio“, a u to vreme nisu postojale maske.

– Kada su stariji glumci pomagali mlađima, kada se znalo dostojanstvo profesije i kada si se osećao fantastično, shvatio sam da je pozorište „Boško Buha“ u stvari ušlo u mene čudno, polako i nikako da izađe. Ono je prava kuća za mlade ljude koji tek počinju, jer kada bismo nabrojali koliko je velikih glumaca, koji su kasnije nastavili karijere u drugim pozorištima, prošlo i imalo svoje prve predstave u ovom pozorištu, govorio bih još dvadeset minuta – kazao je Nenadović, a Ršumović podsetio da je Miki Manojlović prohodao na sceni pozorišta „Boško Buha“, jer su njegovi roditelji bili glumci.

– Buha je početak za svakog mladog glumca, i kada se ovde iskali može da igra na svim scenama – zaključio je Nenadović.

Bogatu istoriju ovog dečijeg pozorišta sažeto su preneli članovi glumačkog ansambla Borka Tomović i Aleksandar Radojičić.