Ko su članovi komisije Ministarstva kulture koja je odbila da finansira monografiju o Aniti Mančić, dobitnice nagrade za životno delo?

Goncić je izjavio za Danas da termin „odbijeni“ po sebi zvuči negativno a da je verovatno čitav problem nastao zbog pogrešne šifre prilikom apliciranja za sredstva pošto je poseban projekat Nagrada „Dobričin prsten“, a poseban monografija.

Upitan da li možda uskraćivanje finansijske podrške za laureatkinju Dobričinog prsena Anitu Mančić ima veze sa njenim društvenim angažovanjem i javnim istupima Bule Goncić je odgovorio odrično rekavši:

– To je već instrumentalizacija koja se uvlači kao još jedan šlagvort u političkoj borbi. Nema razloga za time. Anita je moja koleginica, divna glumica nema zaista nikakvog razloga za to – zaključio je Svetislav Bule Goncić, uveren da će Ministrstvo kulture i UDUS , kako je rekao, naći nekako zajednički jezik.

Za razliku od njega, ostali članovi komisije nisu toliko medijski eksponirani iako se nalaze na više različitih pozicija u domenu kulture.

To su Vladan Đurković, reditelj, direktor Pozorišta lutaka Pinokio, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti i menadžer u kulturi, kao i  Bogdan Petković, producent, direktor Muzeja automobila, potpredsednik SFA Srpske filmske asocijacije i sin nekadašnjeg ministra kulture Bratislava Petkovića (1948- 2021),

Vladan Đurković rođen je 1987. godine u Beogradu, a odrastao je u Pančevu gde i danas živi.

Pozorišnu akademiju je završio u klasi profesora Egona Savina i Dušana Petrovića.

Đurković je radio kao izvršni producent i umetnički direktor različitih festivala i manifestacija (BEMUS, BELEF, Dani Beograda i Međunarodni dan džeza) i veoma ga zanima menadžement u kulturi.

Godine 2019, Đurkovića je Skupština grada Beograda imenovala za direktora Pozorišta lutaka „Pinokio“, piše Vikipedija.

Ovde stoji da je Đurković dosad režirao preko 50 predstava, a najznačajnija dela iz umetnosti su mu predstave Flešdens, San letnje noći, Ukroćena goropad i Balada o Pišonji i Žugi.

Nosilac je Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture.

Na festivalu Humora za decu u Lazarevcu sa predstavom po tekstu Jasminke Petrović „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“ pored nagrade za najbolju predstavu u celini Đurković je dobio nagradu za najbolju režiju na festivalu.

U jednom televizijskom intervjuu upitan za stanje vazduha u Pančevu Vladan Đurković je kazao da misli da je  u Beogradu situacija gora kao i da se na ulazu u Beč nalazi ogromna, četiri puta veća rafinerija, pa niko ne odbija da zbog zagađenosti ide u Beč, nego svi tamo šopinguju.

Ime Vladana Đurkovića  je na listi 2.000 + potpisa za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane!“.

Bogdan Petković, pored gorenavedenih funkcija je na čelu Emote Productions, servisne produkcije brojnih advertajzing projekata za skandinavske i ruske klijente, kampanje za Crveni krst nagrađene 2015.godine na festivalu Kanski lavovi, kao i igranih filmova Beogradski fantom i Novajlija sa Entoni Lapaljom i Džejms Flojdom, kao  i nedavno završenog dokumentarnog filma Maloletni.

Bogdan Petković bio je i član komisije Filmskog centra Srbije koja je prošle godine odlučila da film „Što se bore misli moje“ Milorada Milinkovića bude srpski kandidat za Oskara.

Ime i prezime Bogdana Petkovića nalazi se na listi 2.000 + potpisa za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane!“, a tamo je potpisan i predsednik Komisije Bule Goncić.

Podsetimo,  u saopštenju UDUS-  a ovo Udruženje podseća Ministrstvo kulture i javnost da se već skoro pola veka dodeljuje Nagrada za životno delo Dobričin prsten.

“ Ovo najveće i najznačajnije priznanje u našoj branši, koje se dodeljuje glumcima za celokupno glumačko ostvarenje, za životno delo i izuzetan doprinos kulturi naše zemlje, ustanovljeno je 1980. godine. Nagrada se sastoji od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića, unikatne diplome na pergamentu i monografije posvećene dobitniku. Dobitnica Dobričinog prstena u 2023. godini je naša koleginica Anita Mančić koja je tim priznanjem pribrojana nizu najvećih glumaca i glumica koje je naša zemlja ikada imala. Nedavno objavljeni rezultati javnog konkursa Ministarstva kulture Republike Srbije za oblast pozorišna umetnost (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija) zatekli su nas odlukom bez presedana, koja nas je ostavila u potpunoj neverici“ , navodi UDUS.

Takođe, dodaju,  da je Ministarstvo kulture odbilo ove godine da odvoji sredstva za izdavanje monografije o umetnici Aniti Mančić uz obrazloženje da je „upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa“, kao i da je ,,upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice“

“Svako ko se iole razume u kulturu zna da su monografije ovog tipa dokumenta prvog reda jer je u njima sabrano ono što predstavlja sumu svih pregnuća, rada, posvećeništva, izgaranja i dometa jednog stvaraoca tokom čitavog njegovog stvaralačkog puta“ ističe se u saopštenju UDUS-a.

Čemu služe monografije?

Skreće se takođe pažnja da su monografije jedina opipljiva potvrda, trag koji svedoči umetnikovu jedinstvenost, neponovljivost i značaj.

„Ako je dostojno obeležavanje izuzetnosti nečijeg celoživotnog truda upitno sa stanovišta opšteg interesa u kulturi i uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice, postavlja se pitanje šta je onda neupitno ako to nije nagrada za životno delo. Šta bi trebalo još uraditi kako bi naš trud bio prepoznat kao dovoljno respektabilan i priznat od strane nadležnog ministarstva?“ pitaju članovi UDUS-a , dodajući kako ovo nažalost nije sve.

„U okviru istog konkursa UDUS je konkurisao i za sredstva za izdavanje monografije o reditelju Egonu Savinu, dobitniku Nagrade „Dejan Mijač“, koju za rediteljski opus dodeljuju Udruženje dramskih umetnika Srbije i Sterijino pozorje i koja, takođe, predstavlja nagradu za životno delo jer se nagrađuje celokupan rad u oblasti režije.

Ciljevi konkursa

Na sajtu Ministarstva kulture piše da se Konkurs raspisuje radi pružanja finansijske podrške kulturnim programima i projektima u oblasti pozorišne umetnosti  (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija) koji doprinose ostvarivanju opšteg  interesa u oblasti kulture. Pravo učešća na ovom konkursu imaju: ustanove, udruženja u kulturi registrovana za obavljanje delatnosti kulture, pojedinci (umetnici, saradnici, odnosno stručnjaci u kulturi), kao i drugi subjekti u kulturi, osim ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija.