Ko želi da se bavi istinom ne može da napravi ništa loše

… nailazi kod političara i saboraca premijera uglavnom na podršku ali i sugestije, pa i izričite predloge, šta moraju imati na umu ako žele uspešan projekat.

– Zoran Đinđić sigurno zaslužuje večito sećanje građana Srbije jer on jeste jedna velika istorijska ličnost, nesumnjivo najveći reformator moderne Srbije koji je sprečen u tom svom poslu brutalnim ubistvom – kaže za Danas Zoran Živković. Prema njegovim rečima, o premijeru Đinđiću se „i dok je bio živ i nakon atentata govorilo na pravi način, uz poštovanje činjenica koje su afirmativne za njegovu ličnost i njegovo delo, ali je bilo i onih drugih koji su koristili njegovo ime i dok je bio živ i kasnije za najprizemnije i najbizarnije stvari“.

– Nadam se da će momci koji su odlučili da se posvete tom trenutku, ali verovatno i celom životu i delu Zorana Đinđića imati pravi pristup. Postoji mnogo dokumentarne građe, mnogo svedoka, mnogo činjenica koje su proverljive koje sigurno govore afirmativno o Zoranu Đinđiću i onome što je on radio tako da ja očekujem takvu seriju – poručuje Zoran Živković.

„Momci“, međutim, prema pisanju medija, nemaju nameru da koriste dokumentarnu materijal, niti je, kako ističu, njihova primarna želja da budu „produžena ruka pravosuđa“.

„Mi se bavimo fikcijom koja nam omogućava da stvarne događaje interpretiramo, nadogradimo i iz njih izvučemo širu sliku o težini tog tragičnog događaja“, izjavio je Vladimir Tagić za Novosti. Autori navode da im je cilj da ispričaju priču inspirisanu istinitim događajem u kojoj su glavni junaci fiktivni likovi koji istražuju ubistvo i na čije živote je atentat na premijera indirektno uticao. Što se tiče glumačke postave koja bi zaigrala u „Sablji“ postoje želje, ali ne i definitivne odluke, a ne zna se još uvek ni datum početka snimanja, jer sve zavisi od procesa pisanja scenarija, koji je još u fazi razvoja, kao i od finansiranja projekta.

Inače, novi zadatak Stankoviću i Tagiću je poveren kao nastavak njihove saradnje sa RTS-om posle serije „Jutro će promeniti sve“, koju su njih dvojica takođe režirali.

Zoran Živković je oprezan zbog činjenice da je inicijativa za seriju o premijeru Đinđiću potekla s RTS-a i kaže da je u Srbiji danas ozbiljan čovek zabrinut kad skoro bilo koji mediji, a posebno ti „veliki“ rade nešto.

– Bilo da vam govore o vremenskoj prognozi za sutra ili analiziraju neki politički događaj ili bilo šta što se dešava u okruženju… Ali ja se nadam da je Zoran Đinđić ostavio puno činjenica, materijalnih dokaza i tu neku atmosferu oko sebe da svako ko želi da se bavi istinom ne može da napravi ništa loše ako je glavni junak ili simbol tog umetničkog dela Zoran Đinđić – zaključuje Zoran Živković

– Jako je dobro što je neko odlučio da posveti pažnju jednom od najtragičnijih događaja u novijoj srpskoj istoriji, a to je ubistvo premijera. Mislim da je prošlo određeno vreme, da je napravljena neka distanca posle 16 godina da se o tome može progovoriti na što objektivniji način – smatra Gorica Mojović. Prema njenim rečima, „ekipa koja namerava da radi seriju se već dokazala kao dobra“.

– Napravili su seriju „Jutro će promeniti sve“, za koju su dobili pohvale a i verujem im jer je reč o mladim ljudima koji su u vreme ubistva Zorana Đinđića imali 18 – kaže Mojović i podseća da i danas svako zna šta je radio i gde je bio u trenutku kad je ubijen premijer Zoran Đinđić.

– Sam taj čin ubistva je prekinuo zaista nešto što je mogao da bude drugačiji put Srbije bez obzira na sve okolnosti koje su postojale u vreme u kojem je Đinđić to kratko vreme bio premijer. Bez obzira na žestoke napade koje je on lično trpeo, bez obzira na to što su pokušali da ga umešaju u različite afere, što je još jedan dokaz koliko je društvo bilo ogrezlo u korupciju i zločin, u kriminal kad je on došao na mesto premijera. Nažalost, vreme posle njegovog ubistva je ubilo nadu – smatra Mojović. Ona misli da je do toga došlo jer se pre toga ljudi nisu libili da kritikuju premijera i da su se zbog toga osećali slobodnim.

– Čak i najvažniji državni mediji su uz puna jedra kritikovali premijera i mislim da je to davalo osećaj slobode i potrebe da se nastavi sa takvom vrstom nezavisnog novinarstva … – konstatuje Gorica Mojović.

– Prekratka je distanca da bi se slobodno prikazali glavni aspekti, koje ionako svi znamo. To jedno od onih ubistava koje se nikad neće pravosudno rasvetliti – jer kada vas ubije država u kojoj ste premijer, mora se čekati stotinak godina da se ono bitno rasvetli, a onda to više nikome nije ni važno. Ja upravo mislim da bi autori trebalo da budu produžena ruka pravosuđa i da urade posao koji neko drugi nije uradio – ističe Nenad Prokić. On podseća da premijer Zoran Đinđić ovde nikad nije bio omiljen.

– Đinđić nije nikad bio omiljen u ovom društvu, a sada – mrtav – sveta je krava za svoje ljute protivnike koji su i sada na vlasti, od SNS-a do RTS-a. To je očita zloupotreba i nadam se da će autori izbeći opasnost da i oni zloupotrebe mrtvog premijera, jer je tema atraktivna i nepotrošena u scenarističkom smislu. Puka komercijalizacija, odsustvo kritičkog tona, jer je i Đinđić imao svoje loše strane, ili otužni panegirik su glavne opasnosti koje mogu biti izbegnute samo hrabrim pristupom, bez ružičaste dioptrije koja ulepšava stvari i ide na vodu današnjoj vlasti. S obzirom da rade za RTS to je skoro nemogućno. Ali, eto, ja im želim uspeh – poručuje Nenad Prokić.

– Veoma je važno to što je „Sablja“ bila policijska akcija. Prema tome autori moraju imati verodostojne policijske izvore pa i neka dokumenta jer postoji mitologija o tome koliko je ljudi uhapšeno tokom te policijske akcije. Govori se o njih 13.000, što apsolutno nije tačno – skreće pažnju Žarko Korać.

Gorica Mojović smatra da je dok je trajala „Sablja“ kod velikog broja ljudi stvoren osećaj sigurnosti i da je neko od ovdašnjih relevantnih kolumnista naveo da „Sablja“ treba da traje sve vreme.

– Činilo se da će se država konačno obračunati sa kriminalom i da je to moglo da pomogne da Đinđićeva žrtva ne bude zaludna, da se posle tragedije Srbija konačno izvuče iz kriminalnog blata u kome je gacala prethodnih deset godina. Nažalost, to se nije desilo – podseća Mojović. Prema njenim rečima, razne okolnosti su dovele da krajem te godine budu izbori i da se formira nova vlada.

– Desilo se da se tada Legija predao i izjavio da ima poverenja u tu novu vlast. Te njegove reči su za mene bile signal o kakvoj se vlasti radi. Neki ljudi koji su u „Sablji“ bili pod sumnjom ponovo su zauzeli neke državne pozicije, a da ne kažem da su se u poslednjih nekoliko godina maltene svi vratili osim onih koji su u zatvoru – zaključuje Gorica Mojović.