Kod nas jedino gledanost diktira program

Umesto Paje i Jareta, koji su obeležili radničku klasu socijalističke Jugoslavije, na malim ekranima sad su Žića i Baja (tumače ih Tihomir Stanić i Nenad Jezdić), slični predstavnici običnih, „malih ljudi“. Veza sa slavnim prethodnicama, koje su zauvek obeležili Čkalja i Pavle Vuisić, postoji i u tome što dva junaka, potpuno suprotna po temperamentu, pokreću zajednički posao, i to prevoznički. Ali to bi otprilike bilo to, budući da ovo nije ni rimejk ni nastavak poznate serije, kako u razgovoru za Danas objašnjava reditelj Filip Čolović.

Za početak treba pomenuti da ovo nije ni rimejk ni nastavak čuvenih „Kamiondžija“. Pa kako biste vi gledaocima objasnili kakvu seriju da očekuju i u kakvoj je ona vezi sa istoimenom kultnom sagom o Paji i Jaretu?

– Ovo nije ni rimejk, niti nastavak starih „Kamiondžija“. „Kamiondžije d.o.o.“ su jedna sasvim nova priča, sa novim likovima, zapletima, novom formom, usudio bih se reći i sa nekom sasvim novom vizuelnom estetikom, svojstvenom današnjem vremenu. Ipak, neki duh starih „Kamiondžija“ provejava našim snimljenim materijalom. Zajedničko za obe serije je i odnos dva čoveka, potpuno različitog temperamenta, koje životne prilike spajaju, zbližavaju u nevolji, tako da na kraju postaju i partneri u poslu.

Kakav teret nosi takav projekat od koga publika od starta mnogo očekuje? Kakav vi lično imate odnos prema originalnom serijalu i kako ste u tom smislu postavili prema ovom scenariju, čiji je autor takođe Gordan Mihić?

– Teret starih „Kamiondžija“ je toliko velik da je snimanje odlagano nekoliko puta. Naime, producent Nebojša Garić otkupio je ovaj tekst od Gordana Mihića pre bezmalo jedanaest godina, ali su se stvari poklopile tek nedavno. Jedan od važnih aspekata tog dugačkog puta upravo je i bojazan od „hipoteke“ stare serije. Svi smo mi svesni da je upoređivanje sa serijalom koji već dugo ima kultni status potpuno besmisleno. Nebrojeno puta su me pitali, kada im kažem šta radim, ko sada glumi Paju i Jareta? Nema ih. Mi nismo „Kamiondžije“. Mi smo „Kamiondžije d.o.o“.

Paja i Jare su bili superheroji socijalističke Jugoslavije, prava slika ljudi koji zapravo svojim super moćima – ogromnim radom i trudom, pokušavaju da prežive i prehrane svoje porodice. A ko su Kamiondžije naših dana?

– „Kamiondžije d.o.o“. funkcionišu u jednom sasvim novom sistemu, kapitalističkom. Međutim, da je to sam početak tranzicije i kapitalizma može se zaključiti već u prvoj epizodi naše serije kada Bajinu (igra ga Nenad Jezdić) firmu otkupljuje zet ministra saobraćaja. Žića (igra ga Tihomir Stanić) je bibliotekar bez posla, koji nema iluzija da će raditi ono za šta se školovao. Dakle, Mihić je u starim „Kamiondžijama“ secirao naš socijalistički sistem, a sada to isto čini i sa ovim našim kapitalizmom u začetku. To je i svojevrstan vremeplov, pokazatelj koliko smo se mi (i da li smo uopšte?) pomerili sa mesta za ovih skoro pedeset godina. Dok su stare „Kamiondžije“ ipak heroji socijalističkog sistema, ove naše su marginalci, autsajderi, ljudi koji se bore da prežive jedno ne baš prijatno vreme. Ipak, glavni likovi i starih i novih „Kamiondžija“ nekada otvoreno, a nekada suptilno, kritikuju sistem i vreme u kome žive i (pokušavaju da) rade.

Gordan Mihić je jednom prilikom govorio da su originalne „Kamiondžije“ označene kao „podmukla politička diverzija“ u kojoj se „ocrnjuje radnička klasa“, zbog čega je umalo emitovanje bilo prekinuto posle četvrte epizode. Promenila su se vremena, ali mislite li da i ova priča i vaši junaci mogu danas biti subverzivni? U kojoj meri je prikazivanje socijalne drame i borbe za egzistenciju danas hrabar rediteljski čin?

– Socijalna drama uvek je bila u centru Mihićevog interesovanja, a čak mogu otići i korak dalje i tvrditi da su naši najuspeliji filmovi upravo dela sa tom tematikom. Mislim da mi, kao autori, imamo obavezu da o svim problemima javno govorimo. Nekada je to zaista bilo subverzivno, i meni je poznata priča oko otkazivanja starih „Kamiondžija“, koje su opstale samo zato što su imale ozbiljne poklonike u vrhu tadašnjeg sistema. Danas mislim da za to nije neophodna nikakva posebna hrabrost. Vremena su se promenila. Naime, postoji okean drugih sadržaja, i svetlo nije bačeno jedino na vašu seriju, tako da je pažnja podeljena. U toj kakofoniji serija čak i subverzivno može proći potpuno nezapaženo.

Izjavili ste da se u seriji pojavljuju kafane sa nazivom filmova Gordana Mihića. U kojoj meri je ovo posveta delu ovog autora, koga je urednik serije Saša Radojević nazvao „poslednjim pesnikom periferije“?

– Urednik serije Saša Radojević divno je na konferenciji za štampu Mihića nazvao „pesnikom periferije“. Ovaj dramski pesnik ozbiljno je zadužio našu kinematografiju. Kada sam, u želji da mu na neki način odam počast, jer nas je napustio u toku priprema ove serije, na internetu potražio sve njegove filmove, premda većinu poznajem i pored toga ostao sam zatečen brojem naslova. Kakva je to karijera bila! Jedinstvena u svakom pogledu! Odlučio sam da naši junaci svraćaju u kafane koje nose nazive njegovih dela, mada smo i tu morali da pravimo ozbiljnu selekciju. Tako naši junaci svraćaju u Balkan ekspres, Vrane, Varljivo leto, Sivi dom, motel Crna mačka, beli mačor, a na radiju u kamionu Baja sluša Sirote male hrčke… Nema mnogo autora kojima bi bilo moguće učiniti ovakvu vrstu posvete.

Priča počinje kada junaci – Žića i Baja, gledajući seriju „Kamiondžije“, požele da i sami pokrenu sličan posao. Šta se krije iza ovog, da tako kažemo, meta-momenta? Kakav uticaj TV programi i serije imaju danas na naše živote i formiranje naših ideja i stavova?

– Moram reći da je ideja potekla od producenta koji je na svaki način želeo da nam skine teret starih „Kamiondžija“ sa leđa. Otuda i ta scena. Kada Žića i Baja gledaju Paju i Jareta na televiziji, mi se odvajamo od stare serije, pokazujemo svima da je naša serija nešto potpuno novo. Na isti način otkrivamo i da smo inspirisani prethodnim serijalom. Što se današnje televizije tiče, nažalost, uticaj TV programa na ljude je zaista velik. Kažem nažalost, jer većina tog sadržaja ne može da dobije prelaznu ocenu. Tu, naravno, ne govorim samo o igranom programu.

Govoreći o seriji kazali ste da je ovo priča o malom čoveku, ali i o toplini, partnerstvu, solidarnosti, porodici. Fale li nam takvi programi danas? I kako uopšte vidite aktuelnu serijsku ponudu u Srbiji?  

– Ovo jeste priča o „malom čoveku“, ali je isto tako i priča o partnerstvu, pomaganju, porodici… Moj je utisak da je takvih serija malo, da budem precizniji, neki drugi, „atraktivniji“ sadržaji, dominiraju. Iskreno mi je žao što su mnoge serije opčinjene opskurnim likovima, kriminalnim miljeom, zlim ljudima, te hteli-ne hteli u prvi plan ističu negativne osobine ljudi. Mi smo želeli da se bavimo vrlinama. T. Stanić i N. Jezdić su hteli, a tu su imali moju apsolutnu podršku, da njihovi likovi budu dostojanstveni i ispravni, bez obzira što su nesnađeni u ovom današnjem svetu. Želimo da, makar malo, vratimo veru u ljude i ljudskost. Što se poslednjeg pitanja tiče, nekada pomislim da smo mi na samom početku pravljenja ozbiljnog serijskog programa. Mada se u skorije vreme snima rekordan broj serija, ne bih mogao da tvrdim da je kvantitet izrodio kvalitet. Naravno, desi se i poneka dobra serija, ali ipak i dalje je najvažnije stvoriti određeni program za što kraće vreme i za što manje para. Premda je to princip i na zapadu, tamo ipak postoji veliko tržište koje će prihvatiti i one sadržaje koji nisu baš za najširu publiku, tačnije, naći će se poklonici i tih serija. Ovde kod nas jedino gledanost diktira program. Druga stvar, na Zapadu su serije maltene preuzele primat, mnogi ozbiljni filmski autori kreiraju i režiraju sopstvene serije. Kod nas je to tek u začetku. Divno bi bilo praviti serijal okružen ljudima koji iskreno veruju u to što rade, a ne da im razna merenja gledanosti određuju sadržaj i estetiku.

Kamiondžije d. o. o.

Serija „Kamiondžije d. o. o.“ počinje slučajnim susretom Žiće, bivšeg šofera, a potom bibliotekara u maloj seoskoj školi u okolini Uba, i Baje, vozača autobusa u gradskom saobraćajnom preduzeću u Ubu, koji će u potpunosti izmeniti njihove živote.

Pošto su obojica ostali bez posla, oni su, gledajući reprizu serije „Kamiondžije“ sa popularnim Čkaljom i Pavlom Vuisićem, koji su igrali Jareta i Paju, odlučili da kupe kamion i osnuju firmu za prevoz robe.

Tokom zajedničkog rada Baja i Žića prolaze kroz niz zanimljivih i duhovitih, a društveno aktuelnih avantura. Žiću igra Tihomir Stanić, a Baju Nenad Jezdić. U brojnoj glumačkoj ekipi su između ostalih, i: Branislav Zeremski, Danina Jeftić, Paulina Manov, Jelena Stupljanin, Iva Ilinčić, Bojan Dimitrijević, Nebojša Ilić, Marko Gvero…