Koje knjige mogu da čitaju deca uzrasta oko 10 godina?

Gorila Gerila

Gorila Gerila, namenjena je deci od 9 do 12 godina.

Erik je dečak s velikim ušima i naočarima s napuklim staklom, koji svakog dana odlazi u Londonski zoo-vrt. Njegov deda-ujak je čuvar vrta. Erikova najbolja prijateljica je Gertruda, s kojom gaji topao odnos, razumeju se i vole da provode vreme zajedno. Gertruda je malo drugačija od Erika, ali njihovom prijateljstvu to ne predstavlja prepreku. Naime, Gertruda je… gorila. Ona je glavna zvezda zoo-vrta, ljudi dolaze da gledaju kako je nežna prema životinjama i kako oponaša ljude. Zna da brboće britansku himnu. Zna da oponaša ser Frederika Foliraža, onog što se trudi da govori otmeno, pa to zvuči kao: Movam da vas zamovim da napustite vt, jev ovo nije civkus… Nije oponašala govor, razume se… Gorila nije jedina životinja u romanu. Ooo, ne, tu je gomila druge menažerije. I svi su posebni na svoj način.

Prilikom jednog vazdušnog napada, jer 1940. godina je i Drugi svetski rat je u toku, Gertruda se uznemirila više nego obično. Dovoljno da – pobegne. Erik uskače u avanturu da izvuče Gertrudu. Njih dvoje zajedno leteće baražnim balonom, putovaće vozom, kostimirati se u nevestu, biti gosti u zamku gde žive dve žene čudnog naglaska i sumnjivog ponašanja. čekaj, njih dvoje? Ne, tu je i ujka Smit. Njih troje otkriće zaveru visokog ranga, supertajni neprijateljski plan i razgovarati s Čerčilom lično. I sasvim mladom kraljicom Elizabetom. Uprkos tome što im intuicija govori da ne treba da budu u zamku, oni ostaju, jer nemaju izbora. Izbeći će jedan čaj sumnjivog ukusa. Voziti se podmornicom. Razgovarati s Čerčilom lično. I sasvim mladom kraljicom Elizabetom. Otkriće zaveru visokog ranga, supertajni neprijateljski plan koji bi, da je uspeo, izmenio tok Drugog svetskog rata. Bar u Valijamsovom romanu, a u njima je uvek sve moguće. Zahvaljujući njima troma, jedno Badnje veče ratne godine bilo je sasvim posebno, a ratna stradanja nakratko su zaboravljena u velikom slavlju života.

Pa i da gorila i dečak budu najbolji prijatelji.

Pisac knjige Dejvid Valijams (1971, Velika Britanija) je glumac, dečji pisac i sudija u ,,Britanija ima talenat” i ,,Amerika ima talenat”. Takođe je i veliki humanitarac, koji za dobrobit dece i sakupljanje novčanih sredstava preplivava Lamanš, Gibraltar, Temzu, vozi bicikl preko zemlje (zbog zasluga, princeza Ana imenovala ga je 2017. oficirom Reda Britanske imperije za doprinos humanitarnom radu i umetnosti). Tri puta dobio je nacionalnu Nagradu za najboljeg sudiju godine. Najpre je postao popularan glumac u seriji ,,Mala Britanija”. Onda je napisao svoj prvi roman i postao poznat među decom. Kad je napisao roman ,,Baka gangster” njegova slava kao pisca počela je da dostiže neslućene razmere. Bezmalo svaki od njegovih naslova bivao je najprodavaniji na godišnjem nivou. Prevedeni su na više od 50 jezika. Većina romana pretočena je u film i/ili pozorišnu predstavu.

Prevodilac Nikola Petaković je urednik i prevodilac više od 50 knjiga. Polovina od tog broja su knjige za decu, a dete u njemu namerava da ih prevede još mnogo.

Usamljeno drvo

„Usamljeno drvo“ Marije Papajani pisana je za decu od 11 i više godina.

U jedno usamljeno selo, visoko iznad mora, vraća se Violeta, nakon mnogo godina odsustva. U selu je smatraju vešticom. Deca rastu na legendama, u kojima se prepliću vera i sujeverje, snovi i izdaje, snoviđenja i stradanja i zato im je lako da u veštice veruju. Ali ne i Simos. Ona samo voli da bude tamo gde cvetaju viole kraj mora u proleće.

Violeta je odmalena bila drugačija. Razgovarala je sa drvećem i cvećem, sa pticama i životinjama. Ujutru bi je nalazili kako spava u štali, zagrljena sa ždrebetom. Porodici takvo ponašanje nije bilo prihvatljivo. Tolika količina emocija nije svojstvena gorštacima iz surovih planina, iznad mora.

Odveli su je.

Vratila se tek mnogo godina kasnije, kad je život prošao i kad više nije bilo važno da li će biti tu ili na nekom drugom mestu. Volela je Travijatu i jednog pesnika.

I još uvek je razgovarala sa životinjama.

Istovremeno s njenim povratkom, nestaju zavetni darovi iz crkve. Simos, rođen na jednokomadnom platnu, na dan sveca koji ostavlja belege, jedini veruje u Violetinu nevinost. I ostalima bi bilo lakše, samo da nisu zaboravili sve čemu ih je kroz vekove učilo usamljeno drvo.

Autorka Marija Papajani završila je grčki jezik i književnost u Solunu. Radila je kao novinarka na televiziji, radiju, novinama. Kasnije je počela da piše knjige za decu, kao i dramske tekstove i libreta. Osvojila je brojne nagrade, uključujući nacionalnu grčku Nagradu za književnost za mlade, kao i Nagradu IBBY sekcije za grčki jezik.

Prevoditeljka Aleksandra Milanović (1989, Beograd) magistrirala je na Katedri za vizantijske i neohelenske studije Kiparskog univerziteta u Nikoziji 2017. godine. Doktorantkinja je na Katedri za neohelenistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Bavi se književnim prevođenjem i dobitnica je Nagrade Ljubiša Rajić Udruženja književnih prevodilaca Srbije za najbolji prvi objavljeni prevod za 2018. godinu.