Koje su uloge igrali Tito i Ričard Barton: Ovacije na premijeri predstave „Dogodilo se na Brijunima“ Kokana Mladenovića

U ovoj Mladenovićevoj uzbudljivoj priči, četvoro glumaca oživljava na sceni likove dva najslavnija bračna para kapitalističkog i socijalističkog sveta krajem 20. veka – Ričarda Bartona i Liz Tejlor, i Josipa Broza i Jovanke Broz, polazeći od njihovog istorijskog susreta koji se 1973. dogodio na ostvu Brioni.

Povod je bio snimanje filma „Bitka na Sutjesci“, najskuplje produkcije u istoriji tadašnje jugoslovenske kinematografije, u kojoj je Josipa Broza, na njegov izričit zahtev, igrao Ričard Barton.

Podaci o samom susretu i zajedničkom vremenu koje su bračni parovi proveli zajedno, kako je naveo Mladenović, dostupni su kroz vrlo šture pisane i video tragove jugoslovenskih medija, biografske spise o životima četiri istorijske ličnosti, te u vidu kratkih crtica iz dnevnika Ričarda Bartona.

Svi ovi materijali poslužili su kao inspiracija i građa za predstavu „Dogodilo se na Brijunima“, a ostalo je domaštano, i bavi se istraživanjem mogućih događaja i odnosa između četiri istaknute ličnosti, koje su, svaka na svoj način, obeležile 20. vek.

Ali, i važnim pitanjima koje su to sve uloge koje igraju ovo četvoro ljudi? Šta znači igrati više uloga u odnosu sa različitim ljudima? Šta su to sve naši pojedinačni i kolektivni identiteti, lični interesi i društvene zasluge?

– Kokan i ja smo godinama pričali šta bismo voleli i šta bismo mogli da radimo, i onda smo vremenom došli do ove priče, okupili se, i krenuli u avanturu sa predstavom koja otvara brojne teme i pitanja – kaže za Danas Branislav Trifunović, kojia igra Josipa Broza. – Ljudi koji su živeli u vremenu te velike Jugoslavije imaju nostalgiju, sećanja, slušao sam o tome mnogo puta, a i sam sam mnogo toga pročitao o toj državi, jer me je zanimalo, pogotovu kada smo krenuli da radimo ova komad. Mislio sam da sam naučio sve o Titu, i ne samo o njemu, već i oostalim likovima, jer smo se svo četvoro zaista studiozno bavili svojim junacima, i vadili raznorazne stvari o njima iz raznih izvora – navodi Trifunović.

– Sklapali smo šta je istina i šta bi moglo da bude istina, a šta nije. Ima u predstavi, naravno, mnogo izmišljenih, namaštanih stvari, ali, ko zna šta je i istorija. IIstorija očigledno služi tome da je svako čita kako god njemu odgovara, tako da smo i mi u ovoj predstavi „pročitali“ ono što nama odgovara, ono čega i nije bilo u ličnostima Tita, Jovanke, Bartona i Liz Tejlor, i što se nije dogodilo, ali nam je bilo potrebno za priču koju smo hteli da ispričamo.

Na pitanje Danasa ko je sada za njega nekadašnji doživotni predsednik Jugoslavije, posle svih istraženih dokumenata i priča, Trifunović ističe:

– Tito je bio veliki glumac 20. veka, možda jedan od najvećih, i to je ono što je neosporno.

Sanja Marković je oduševila publiku likom Jovanke Broz, a kako ističe za Danas, prema svojoj prvoj dami, partizanki i narodnim heroju, njen narod se sramotno poneo.

– Mnogo toga mi je uzbudljivo u ovoj predstavi, govorimo o vremenu u kojem nisam bila rođena, a koje je za nas nekako i dalje aktuelno. Moji roditelji tu državu i to doba pamte kao srećno vreme, najbolje koje su živeli do sada, i kad odrastate u takvom okruženju i pratite njihove priče, onda i sami počnete Jugoslaviju da doživljavate na slilan način – kaže Marković, dodajući da je njoj u ovoj predstavi najzanimiljivije to što oni nisu imitirali likove koje igraju, u smislu da su pokušali da ih predstave na sceni kao da su živi.

– Jovanka Budisavljević Broz je moj doživlja prve dame Jugoslavije, partizanke i narodnog heroja, i meni je bilo najuzbduljivije to pitanje uloga – kada su njene i Titove uloge bile konstantne, a kada su, i da li su, uopšte bili slobodni da budu ono što privatno zaista jesu. Kako se nama čini, možda su te trenutke lične slobode imali samo u toaletu. Tu je i pitanje kako se ponašao i kakve je manire imao neko ko je potekao iz Like, koje odrastao kao aktivni učesnik rata, bio politički komesar partizanske ratne bolnice, ko je dva puta ranjavan. To je prtljag koji je Jovanka Broz vukla sa sobom, i ja ne verujem da je oblačenjem nove odore njena duša to zaboravila. U predstavi vidimo da nije, i da je zadržala tu svoju ličku čast i moral, a mislim da se verovatno nije ni trudila da zaboravi svoje poreklo i život koje je imala pre nego što je postala prva dama.

Na pitanje Danasa kako ona lično vidi Jovanku Broz, Sanja Marković ističe da je više nego sramno ono što je ova hrabra žena doživela.

– Od svega mi je najstrašnije to finale njenog života, događaji posle Titove smrti. Jovanka u ovoj drami kaže: „Kako to nestaje ljudskost, i kako je moguće da mene moj narod živu zaboravlja“. Jer, ona je predstavljala svoj narod, i predsednika te velike Jugoslavije, i do kraja bila na njegovoj strani, i strani te države koja je još uvek trajala kao „bratstvo, jedinstvo“. Dakle, kako je moguće da dođe dan u kome se probudiš i više ne postojiš – od prve dame jednog jutra odjednom postaneš neko kome je potpuno oduzet identitet, čak i bukvalno – lična karta, pasoš. A Jovanka je imala svoj identitet ne samo kao prva dama, nego kao partizanka i herojka rata, neko ko je osnovao Drugu žensku dalmatinsku brigadu, i to su neka od suštinskih pitanja. Kako se i zašto nekome sve to oduzima, u ime čega?  To jei  ono što menelično  najviše pogađa, a verujem i svakog moralnog čoveka. Mislim da danas, ko god je čovek, smatra strašnom sramotom ono što je učinjeno Jovanki Broz – kako je poništena, izbrisana, satrana i zaboravljena – ističe Sanja Marković.

Milan Marić je dobio ovacije za lik Ričarda Bartona, jednog od najvažnijih filmskih i pozorišnih glumaca 20. veka, a pitanja kojima se on najviše bavio u predstavi, i koja su za njega najuzbudljivija, kako kaže za Danas, tiču se upravo igranja uloga u životu, pojedinačnim i kolektivnim identitetima, ličnim interesima, društvenim zaslugama…

-Inspiriše me ta vrsta preispitivanja, pitanje koje lebdi u vazduhu – ko sam ja i šta sam ja, i ta kriza identiteta, a mi o tome govorimo kroz jednu šaradu pozicija koje imaju ove ličnosti – Barton i njegova slavna žena Liz Tejlor, Tito i Jovanka Broz. Ali, rekao bih,pre svega, da sam mnogo srećan kako je publika reagovala na našu predstavu, uvek je dodatno neizvesno kad radite komad ovog tipa, koji je užasno zatvoren, u tom smislu da mi sedimo na sceni i pričamo. Dugo smo se bavili ovim Kokanovim tekstom, sastajali se, razgovarali, istraživali. i tao doši do toga o čemu želimo da govorimo, šta su teme koje hoćemo da otvorimo. Mnogo smo čitali o tim ljudima, istražili smo četiri biografije o dva potpuno različita sveta – objašnjava Marić.

Jednom koji, kako navodi, čini dvoje vodećih ljudi jedne socijalističke države stvorene u Drugom svetskom ratu, koji se u jednom trenutku sreću sa najslavnijim bračnim parom iz kapitalističkog sveta, američkog.

– Taj susret je trajao samo tri dana, a toliko zapisa ima o tome. Snimao se jedan od najvećih filmova jugoslovenske kinematografije, čije je nastajanje lično nadzirao Josip Broz, koji je angažovao Bartona da igra njegov lik. Taj događaj i cela ta priča su jako uzbudljivi, provokativni, i tražili smo najbolji način kako da ih „spakujemo“ u predstavu.

Marić, koji kao i ostali glumci generacijski ne pripada tom dobu, kaže da je za njih vrlo zanimljiv  taj vremenski segment.

– Svi ovi ljudi pripadaju epohi koju mi nismo doživeli, ali, hteli to ili ne, mislim da mi i danas živimo neku vrstu posledica tog vremena i te zajedničke države. Gde god se okrenete ovde dosta je toga izgrađeno i podignuto u vreme Broza, i nije realno da se pravimo kao da ta Jugoslavija nije postojala, kao što nisu ni realne želje nekih da se ta država ponovo uspostavi i vrati. Ja od nekih ljudi čujem da je to bilo najlepše i najbolje vreme, od nekih drugih da je bilo najgore i najrepresivnije, ali je, u svakom slučaju, nepromenljiva činjenica da je ta zemlja postojala, sa svim svojim vrlinama i manama.

Kako navodi Marić, u predstavi „Dogodilo se na Brijunima“ malo se i tome govori, ali je za sve njih daleko bilo zanimljivije da istražujuju pozicije tih četvoro ljudi, i njihovih uloga.

– Neke uloge su prihvatli da igraju, ali su još uzbudljivije one koji su im bile nametnute, a nisu imali izbor da kažu ovo hoću da igram, a ovo neću, nego su prosto morali. To je nama bila i najveća provokacija. Zanimljivo je, primera radi, pismo koje čitam u predstavi, a koje je Ričard Barton zaista napisao Titu, u kojem duhovito stoji „Ako vas budem razičarao, ja ću se ubiti“. U svojoj autobiografiji, Barton se ipak osvrnuo na susret na Brionima, i na ta tri dana koje je proveo sa Titom i Jovankom. Tu je zapisao: „Kako sam ja mogao da igram većeg glumca od mene“.

Na naše pitanje da li su političari veštiji glumci od glumaca, Marić kaže da su svi ljudi glumci.

– Ne može gluma da se svede samo na političare, mi to tako volimo da kažemo pežorativno, a zapravo, svi glume, i svako može da postavi sebi pitanje ko sam ja – smatra Milan Marić.

U sjajnoj glumačkoj ekipi, ovacijama je nagrađena i Tihana Lazović, za ulogu Elizabet Tejlor.

– Mi smo ušli u ovaj projekat s ogromnom znatiželjom, jer smo o tom vremenu mogli samo da slušamo i čitamo, i nismo pokušavali da pravimo neke karikature od ljudi o kojima govorimo. Ne znamo šta se tada događalo na Brijunima, nemamo pojma kako su tekli razgovori između ta dva toliko različita sveta, u susretu dve galaksije, kapitalizma i socijalizma. Ali, upravo zbog toga naša znatiželja je bila još veća, a imali smo slobodu u smislu da se ne moramo držati činjenica. One, zapravo, i ne postoje, osim par izjava, Bartonovog pisma i biografije. Za mene, najzanimjivije je bilo pitanje šta znači biti toliko velika glumica da su reflektori svetske javnosti konstantno upereni u tebe, da li i kako ta žena postoji izvan tog svg profesionalnog dela – smatra Lazović.

Zanimljivo je, kako napominje, i to što su na ovoj predstavi okupljeni glumci različitog godišta.

– Sanja Marković je najmlađa, Bane Trifunović je najstariji, i svako ima neku svoju predodžbu o tom vremenu zajedničke države, iako nismo živeli u njoj. Ja imam priču svojih roditelja, dedova, ali to su njihiva iskustva, nisu moja, i ova predstava mi je poslužila da i sama malo istražim šta je sve tada bilo, kako se i šta živelo, a na kraju krajeva, i kakva je bila jugoslovenska kinematografija – kaže Tihana Lazović.

Autorska ekipa predstave

U autorskoj ekipi predstave su i dramaturg Dimitrije Kokanov, scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Aleksandra Mladenović, koreografkinja Andreja Kulešević, a organizator je Jovan Todorovski. Beogradska premijera „Dogodilo se na Brijunima“ zakazana je 4. i 7. aprila u Bitef teatru početkom