Koji filmovi ne dobijaju Oskara?

Superherojski filmovi – kada 2009. „Mračni vitez“ nije bio na spisku kandidata to i nije začudilo mnoge u Holivudu, ali je posle bilo navođeno kao faktor da se lista nominovanih za najbolji film proširi na deset. Superherojski filmovi su, do sada, mogli da računaju na Oskara za tehničke ili kategorije vizuelnih efekata.

Blokbasteri za mlade – gde je najbolji primer Hari Poter. I dok je serijal „Gospodar prstenova“ dobio gomilu Oskara, dečak-čarobnjak je ostao praznih šaka (i to ne samo kod Oskara, već i kod BAFTA nagrada). Sada se čini da tu sudbinu dele „Igre gladi“, jer podrška fanova nije dovoljna.

Bond – iako postoji 50 godina, prosto je neverovatno da nije bio zastupljeniji u Oskarima. Ima samo četiri pobede – najskorija je za temu „Skyfall“ koju je otpevala Adel. Animirani filmovi – koji, istina, imaju svoju kategoriju ali mnogi misle da su često neka izuzetna dela bila uskraćena ulaska u nominovane za najbolja ostvarenja. Savršeni primer je ovogodišnje „Zaleđeno kraljevstvo“, pravi Diznijev klasik sa saundtrekom koji je postao kulturni fenomen. Ako se pogleda unazad, tu je ceo niz filmova kao što su „Kralj lavova“, „Snežana i sedam patuljaka“, „Priča o igračkama“, „U potrazi za Nemom“, „Voli“ koji su bili ignorisani.

Komedije – umeju da nađu put do nominacija, ali ne i do trijumfa. Ignorisani su bili „Mala Mis Sanšajn“, „Džuno“ i „The Full Monty“, mada su Oskare dobili „Eni Hol“, „Vozeći gospođicu Djezi“, „Zaljubljeni Šekspir“ i „Artista“, ali to su četiri slučaja u pet decenija.

Horor – jednako potcenjen kao i komedija. „Isterivač đavola“ je bio presedan 1973. godine pošto je dobio nominaciju ali je trku izgubio od „Žaoke“. Skoro 20 godina kasnije „Kad jaganjci utihnu“ je imao pet Oskara, među kojima su bili i za najbolji film i reditelja. Međutim, pre i posle „Jaganjaca“, nije bilo tako uspešnih horora. Potencijalni kandidati dolaze van engleskog govornog područja, kao što je bio „Panov lavirint“ sa tri Oskara 2007. godine, ali je godinu kasnije kompletno previđeno briljantno „Sirotište“.

Tokom poslednjih 20 godina 11 dobitnika Oskara za režiju nije bilo iz SAD. Ako Meksikanac Alfonso Kuaron dobije Oskara za svemirski triler „Gravitacija“, kao što mnogi predviđaju, on bi bio četvrti dobitnik koji nije Amerikanac a koji trijumfuje u toj kategoriji. Isto će biti ako to učini njegov kolega Stiv Mekvin, iz Velike Britanije, za „12 godina ropstva“. To bi bio niz koji je Britanac Tom Huper započeo 2011. godine za „Kraljev govor“, a nasledio Francuz Mišel Hazanavicijus za „Artista“ 2012, te Tajvanac Ang Li za „Pijev život“ prošle godine. Uspeh stranih reditelja u Holivudu nije nov. On je, zapravo, konstantan još od 1920-ih kada su Nemci Ernst Lubič i F.V. Murnau stigli u SAD. Naravno, bilo je tu uvek mnogo Britanaca, među kojima je jedan od mnogih Alfred Hičkok, ali i iz drugih krajeva sveta u zavisnosti od političkih prilika – nacisti su tako oterali mnoge dobre sineaste pre Drugog svetskog rata, dok su 1960-ih i 1970-ih u Ameriku stizali mnogi reditelji iz istočne Evrope – Miloš Forman i Roman Polanski su među njima.

Doduše, sa dolaskom novog milenijuma dolazak stranih reditelja u Holivud je uglavnom motivisan promenama u poslovanju filmskih studija.

„Pre 50 godina filmska industrija je beležila oko 70 odsto dobiti od domaće prodaje. Sada, 80 odsto stiže od prodaje u inostranstvu. Zato se traže strani reditelji kako bi se udovoljilo novoj bazi, stranoj gledateljskoj bazi“, kaže istoričar Stiv Ros, sa Univerziteta Južna Kalifornija. Mada se odaje priznanje stranim rediteljima na njihovom „osećaju“, na kraju se sve svodi na – profit. Ako strani reditelji ne budu zarađivali novac, producenti će se ponovo okrenuti američkim rediteljima. Tada sigurno neće biti ni toliko navale „stranaca“ na Oskara.

Dok čekamo dodelu i raste napetost, stiže analiza koja se bavi zamišljenim scenarijem, kako bi prošli filmovi da o Oskaru ne odlučuju članovi Akademije filmskih nauka i umetnosti Amerike, već glasači IMDb-a. U obzir su uzeti podaci za sve dobitnike Oskara – dakle od 1928. kada još niko nije ni razmišljao o internetu. Ovde su upoređivani glasovi sa IMDb-a i poređeni rejtinzi filmova koji su dobili Oskara, sa onima koji su bili nominovani – tačnije onima koji jesu dobili najviše glasova na internet filmskoj bazi. U slučaju identičnog rezultata najbolji film koji je dobili Oskara ostaje pobednik, a ako postoji izjednačeni rezultat bez filma koji je osvojio Oskara, pobednik je nominovani sa više glasova.

Gledano po decenijama, interesantno je primetiti da u eri Drugog svetskog rata „najveći“ film „Građanin Kejn“ nema i najveći IMDb rejting u toj dekadi već to dele „Divan život“ i „Kazablanka“; a samo je „Kazablanka“ i dobila Oskara. Tokom pedesetih neki od ostvarenja koji su sada „klasici“ – „Sedam samuraja“, „Sever-severozapad“, nisu ni bili nominovani. Sedamdesete se često navode kao „najbolja decenija u istoriji kinematografije“, a tu vlada i veliko slaganje između ukusa Akademija i IMDb rejtinga. Već u osamdesetima blokbasteri preuzimaju Holivud, pa ne treba da se čudi što se malo ko seća nekih od nominovanih, kao što je to slučaj sa „1983. („Komoda“).

Oskar na netu

Ceremonija dodele nagrada Akademije filmskih nauka i umetnosti po prvi put će biti uživo strimovana do odabranih kablovskih provajdera u osam američkih gradova. Dodela Oskara će moći da se gleda preko interneta i preko mobilnih uređaja.