Kokan Mladenović: Draga Državo, ja bih samo hteo da te podsetim da te je pre nekoliko dana zauvek napustio jedan od najvećih reditelja u tvojoj istoriji

Ceo ovaj tekst prenosimo u celosti u nastavku:

„Draga Državo,

Tvoj Predsednik je večeras ponovo izvodio svoje dijagnoze u šetnju na nacionalnim frekvencijama, a ja bih samo hteo da te podsetim da te je pre nekoliko dana zauvek napustio jedan od najvećih reditelja u tvojoj istoriji, onaj čije su predstave, za razliku od tvog Predsednika, promovisale ljubav, plemenitost i toleranciju. Taj isti reditelj je, ponovo „za razliku od tvog Predsednika“, bio istinski voljen u čitavom regionu i šire, vodio je za sobom čete glumaca željnih da kroz teatar svet učine boljim i srećnijim mestom.

Zamolio bih te zato, draga Državo, da ovih dana, na televizijama koje obično koristiš da promoviš vrednosti dijametralno suprotne od onih koje promovisao Veliki Reditelj, emituješ njegove predstave, intervjue, izjave, komentare, jer ćeš tako pomoći sebi da se vratiš sa stranputice kojom ponosno koračaš.

Čak i u kulturama koje su mnogo veće od ove naše, odlazak Majstora, jednog od retkih u istoriji, bio bi obeležen zastavama na pola koplja i pričom o vrednostima koje je celim svojim bićem i životom branio i zastupao. Verujem da u dubini duše i sama znaš, da je tvoj Predsednik samo jedan od desetina mešetara na visokoj funkciji i tek još jedno ime na tom spisku političkog polusveta koji čini našu političku istoriju.

U odnosu na njega, ime i delo Reditelja koji nas je napustio, predstavljaju ideal kome bismo morali da težimo, ako želimo da nas i dalje bude i da ne crvenimo pred svetom i narodima.

Voleo bih da me, takva kakva si, teška za voljenje i još teža za razumevanje, iznenadiš i Onog koji je u tvoju kulturu (nasuprot milije ti nekulture) utkao celog sebe, ispratiš poštujući ono što je bio i napokon saslušavši ono što je imao da ti kaže.

Pun nepoverenja i dobre nade,

K.M.“

Da podsetimo, Kokan Mladenović je prethodno podelio dirljivu poruku oproštaja od svog prijatelja:

„Meni ostaje da ti se radujem u sećanju, Majstore, da volim tvoje slavljenje Pozorišta i one naše komične minijature, kad smo uskakali u tvoju „Gospođu ministarku“, na festivalu u Sibiru i igrali Peru Pisara i Peru Kalenića. Jednom smo glumili zajedno, a mnogo puta delili scenu, sa ljubavlju i poštovanjem. Sada se nebeskom pozorištu sprema velika promena repertoara i biće burno, uzbudljivo i radosno. Zavidim mu na tome.

Kako tvoj omiljeni Ljubomir Simović kaže:’U delu koje postavlja na scenu Jagoš uvek vidi nešto što pre njega nije video niko. On nam i stare i poznate stvari otkriva kao nove i nepoznate. On napravi neki neprimetan gest, ali tim gestom preobrazi sve … Jagoš radikalno, i s najvećom smelošću, menja metaforu koju nalazi u tekstu. Pri tom, on to ne radi samo kao reditelj, jer on u pozorištu i nije samo reditelj. On je u pozorištu sve; on je i glumac, on je ceo ansambl, on je i publika, on je i scena, i loža, i prva, druga i treća galerija, on je i pozorišna biblioteka, on je i četka i boja, i čekić i ekser, i konopci i reflektori, i svila i vatra, i kulisa i zavesa. On je sve to možda samo zato da bi nam kazao da je svet bez ljubavi samo isušeno, slano i jalovo morsko dno, što, opet, nije ništa drugo do ono što o ljubavi u prvoj poslanici Korinćanima kaže apostol Pavle’.“

Кomemoracija povodom smrti reditelja Jagoša Markovića, biće održana u sredu, 27. septembra, u 11 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.