Kolarac je potreban svima

Rođendanska svečanost dolazi neposredno nakon što se u javnosti podigla prašina zbog finansijskih problema ove institucije a Ministarstvo kulture obećalo pomoć. Na pitanje kome je i zašto Kolarac danas potreban direktorka Jasna Dimitrijević odgovara dugim spiskom.

– Kolarac je potreban publici koja dobro zna zašto je svojim prisustvom podržavala ovu instituciju više od osam decenija unazad. Publici koja se razvijala, odrastala, obrazovala na dobrim temeljima misije Kolarčevog narodnog univerziteta. Muzičkim umetnicima kojima je Kolarac važan stepenik u stvaranju evropske umetničke karijere. Ne postoji domaći muzički umetnik koji ima koncertnu karijeru u inostranstvu, a da prvu snagu i moć svog znanja i talenta nije osetio i prepoznao na Kolarcu i podelio je sa publikom. Svima koji žele da uče. Naučnicima, piscima i likovnim umetnicima kao prostor gde mogu da predstave svoje radove. Političarima da mogu da budu ponosni kad predstavljaju sve reprezentativno u našoj kulturi i koji mogu da se pohvale definisanom kulturnom politikom koja je podrška nacionalno značajnim institucijama…

* Kako su se završili razgovori između Ministarstva kulture i Kolarca o modelu finansiranja zadužbine?

– Razgovori su u toku, i očekujem konkretne rezultate u naredne dve nedelje. Predmet razgovora i dogovora sa Ministarstvom kulture i Gradom su promena sastava i strukture Upravnog i Nadzornog odbora, u skladu sa zakonima i Statutom zadužbine, kao i pronalaženje pravnog rešenja kojim će se obezbediti kontinuirano finansiranje.

* Velika dvorana slavi značajan jubilej u trenutku dok se skuplja novac za novi klavir…

– Novi koncertni klavir košta oko 150.000 evra. Ne vidim zašto bi postojala finansijska prepreka i opravdanje da je to nepotrebno. Zbog čega Srbija ne bi imala svake desete godine najreprezentativniji model klavira kakav je potreban? To je važno, ne samo za gostujuće umetnike iz celog sveta, već i za uslove koje svi domaći pijanisti treba da imaju. Prikupili smo nešto manje od trećine od ukupnih sredstava. Nastavljamo sa donatorskim aktivnostima i očekujemo podršku Grada i Republike. Kupovinom novog koncertnog klavira stvaramo uslove da najveće svetske pijanističke zvezde nastupaju u Srbiji. Vek trajanja klavira po standardima svetskih koncertnih dvorana je deset godina. Prethodne četiri decenije na taj način smo sačuvali reprezentativnost koncertne dvorane, zahvaljujući trojnom dogovoru između Ministarstva kulture, Sekretarijata za kulturu i Kolarca.

* Od 2014. organizuju se Koncerti za klavir u kojima učestvuju srpski muzičari u svetu kako bi se prikupio novac za novi instrument, prošle godine Kolarac je imao i donatorsko veče muzike i mode za prikupljanje sredstava u koji se uključila i modna agencija Fabrika i druge kompanije… Šta je potrebno učiniti da bi se privrednici u Srbiji ohrabrili da ulažu u kulturu?

– Potrebno je da političari javno podrže i istaknu vrednosti u nacionalnoj kulturi do kojih im je stalo. Da se opredele za kulturu i umetnost kao osnovni pokretač razvoja. Da uslov u svakoj privrednoj aktivnosti i privatizaciji bude procenat ulaganju u kulturu, po objavljenim javnim kriterijumima. Da se posebno kroz zakone afirmiše filantropija u kulturi. Kada ćemo imati novo pozorište, muzeje, institucije kulture, kao inicijative pojedinaca, nevladinog sektora, koje će podržati država? Ili kada će država izgraditi nove institucije i pružati im trajnu podršku? To je jedini način da napredujemo, budemo vidljivi i važni u veku u kome odgovaramo generacijama koje dolaze.

* Karte za koncerte Nemanja i prijatelji su rasprodate, dodata su nova sedišta…. Šta je to što čini toliko izuzetnim spoj Nemanja Radulović – Velika dvorana? Na koje se sve načine putevi Nemanje Radulovića i Kolarca dodiruju?

– Nemanja često kaže da je Kolarac njegova druga kuća. Da nije imao podršku i mogućnost da se kroz programe Kolarca predstavi, dodatno razvija, kao slušalac i kao umetnik, da upozna i sluša velikane svetske muzičke scene, možda ne bi imao ideju da je to što je njegov izbor i smisao života, osnov za samopouzdanje u daljem umetničkom napredovanju i svetskom uspehu koji je dostigao. Nemanja voli i poštuje Kolarac i zna zašto je važna baza u njegovoj umetničkoj profesionalnoj karijeri. Mnogi drugi umetnici, danas poznati i priznati u svetu, takođe imaju taj osećaj.

* Da li postoje planovi za slične programe onome iz 2015. kada je Nemanja Radulović imao koncert na otvorenom? Koliko je bitno da umetnost izađe izvan institucija među ljude?

– Da. Takvi koncepti i događaji su skupi, organizaciono i tehnički. Koncert Nemanje Radulovića u Studentskom parku jeste događaj decenije i dokaz da u Beogradu i Srbiji i te kako postoji publika za koncerte umetničke muzike.

* Kolarac ima program za decu Kako se sluša koncert. Kakav je vaš utisak – ima li Kolarac publiku u budućnosti?

– Ima. Zato smo i organizovali programe Kako se sluša koncert, pa u prethodnoj sezoni Koncerte za bebe, ili koncerte mladih umetnika u prostorima koji su do sada bili neuobičajeni za koncertna izvođenja (hol, terasa na Kolarca)… Svi ovi i ostali programi su primer da se razvijamo i radimo više i dalje, obezbeđujući nove vrednosti Kolarčeve zadužbine. 

Koliko novca treba Kolarcu? 

Kolarcu je mesečno potrebno milion i po dinara za održavanja prostora. Do 2011. godine taj iznos obezbeđivao je Grad, dok u poslednjih šest godina zadužbina od Grada i Republike može da dobije novac za finansiranje programa i projekata ali ne i za svakodnevne troškove poput struje, grejanja, obezbeđenja… Jasna Dimitrijević objašnjava da je Kolarac u stanju da obezbedi 60 odsto potrebnog godišnjeg budžeta iz sopstvenih prihoda, 20 odsto iz donacija, dok im je za ostatak potrebna pomoć grada, odnosno države. Ona dodaje da su ove godine potrebna sredstva za investicije, oko tri i po miliona, za adaptaciju hidrantske mreže, rešavanje problema sa klimatizacijom, nabavku i reparaciju osnovnog nameštaja, kao i ulaganja u Veliku dvoranu koja je tokom 85 godina dva puta renovirana

Kolarac – pozornica velikana 

Kada je Velika dvorana proslavljala 80. rođendan, moglo se pročitati da je tokom prethodnih decenija održano oko 15.000 koncerata, nastupilo 10.000 solista, više od 2.500 različitih ansambala i orkestara sa 1.200 dirigenata. Jasna Dimitrijević objašnjava da se ovaj prostor od 1932. razvijao prateći evoluciju muzičke kulture i umetnosti u Srbiji i Evropi. U međuvremenu Kolarac je, pored programa koji imaju decenijski tradiciju, razvio nove sadržaje poput Baroka u podne, ciklusa Pobednici i Gost urednik. Neki od najznačajnijih velikana muzičke scene sveta koji su u nastupali u prethodnih 10 godina su Leonidas Kavakos, Eliso Virsladze, Fazil Saj, Boris Berezovski, Mihail Pletnjov, Kemal Gekić, Aleksandar Madžar, Jevgenij Kisin, Jurij Basmet, Nikolaj Luganski, Nemanja Radulović, Natalija Gutman, Maksim Vengerov, Denis Macujev, Zoran Todorović, Roman Simović, Simon Trpčeski, Sekstet berlinske filharmonije… Posebno se ističu i tradicionalni promenadni koncerti nedeljom u okviru ciklusa Kolarčev podijum kamerne muzike, koji je trajno posvećen promociji kamernih ansambala i negovanju publike Kolarca, zbog čega su koncerti besplatni. 

Nemanja i prijatelji 

Nemanja Radulović nastupa u subotu zajedno sa svojim dugogodišnjim saradnicima i prijateljima sa kojima deli scenu – orkestrom Dabl Sens (Double Sens), violinistkinjom Tijanom Milošević (u Bahovom duplom koncertu), Majom Bogdanović na violončelu i pijanistkinjom Lor Favr – Kan. Na programu su klavirska trija Rahmanjinova i Hajdna, dok će u drugom delu koncerta biti izvedena odabrana dela J. S. Baha. Karte za ovaj nastup, kao i drugi 7. februara rasprodate su tokom jednog prepodneva.