Koliko smo hrabri da se borimo za istinu i demokratiju: Premijera predstave “Ućutkivanje Sokrata” večeras u Bitef teatru

Ovaj komad stiže pred našu publiku samo dve godine posle londonske gala premijere, i prvog premijernog prikazivanje na 19. međunarodnom Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu krajem avgusta, kada je obeležio značajan uspeh.

Na konferenciji za novinare, pored reditelja, “Ućutkivanje Sokrata” predstavili su Bojan Dimitrijević koji igra naslovnu ulogu, Sanja Ristić – Krajnov (Sokratova žena Ksantipa), Jelena Stupljanin (njegova ljubavnica Aspazija), Jugoslav Krajnov (trgovac i pripadnika najnižeg sloja, čuvar u zatvoru), Miloš Latinović, direktor Bitef teatra, i kostimografkinja Marina Vukasović Medenica.

Dramu Hauarda Brentona preveo je Đorđe Krivokapić, a predstava je urađena u koprodukciji sa Centrom za kulturu Tivat.
Kako je istakao Bradić, ovaj komad najviše govori o demokratiji, o situaciji u kojoj je čitav svet, kada se suočavamo sa pretećim talasima populizma, i svim nevoljama koje to donosi.

– Izbor Bitef teatra da na repertoaru ima ovu predstavu čini mi se pogodan, jer smo svedočili Bitef festivalu koji je pokazao kako pozorišni autori traže paralele između antičkog i ovog vremana, pokušavajući da na taj način uđu u dijalog i progovore o svemu što nam se događa. Ovaj tekst je nastajao pre nekoliko godina, kada su se u svetu dešavale mnoge stvari slične onom dobu u kojem je Sokrat živeo – Bregzit, pandemija, ratovi…

I tada je demokratija bila krhka kao danas, i čini nam se važnim da ispričamo ovu storiju o Sokratu, o hrabrosti, dostojanstvu, stradanju, ali i ostajanju pri svojim uverenjima do kraja – rekao je Bradić.

Za Bojana Dimitrijevića Brentonov tekst je fantastičan, pametan, vešt, sceničan i beskrajno potreban, i baviti se temom Sokrata jeste ogromno zadovoljstvo, ali proces rada nije lak.

– Kako raditi neki lik koji glumca prevazilazi u svakom aspektu? Voleo bih da kažem da sam kroz sve probleme i muke koje sam imao suočivši se sa tako moćnim karakterom i filozofom, uspeo da sebe učinim boljim. Ali, bojim se da nije tako. Uspeo sam da se suočim sa ličnim ograničenjima i limitima, jer pokušavati da u sebi otkriješ tog čoveka jeste nemoguća misija.

Čitava istorija protkana je Sokratovim mislima i delom. Nije ostavio nijednu zapisanu rečenicu, a mi, evo, dve hiljade i nešto godina kasnije radimo i predstavu o njemu – istakao je Dimitrijević.

Ksantipu, prema rečima Sanje Ristić Krajnov, znamo samo kao goropadnu i zlu ženu, kako je predstavljena.

– Ne verujem da je ijedan čovek samo loš ili samo dobar. Tako se i Ksantipa nalazi pritisnuta između dva principa, jer se uvek, kada je reč o ženi, postavlja pitanje da li je ona ovo ili ono, ne razmišlja se o tome da može biti i jedno i drugo. Njen lik u drami otvara mnoga pitanja: šta je važnije – porodica ili država, gde je mesto žene u odnosu na društvo – ognjište ili aktivizam – navela je Krajnov o junakinji koju igra.

Sokratova ljubavnica, jaka, opasna i pragmatična Aspazija, za Jelenu Stupljanin, kako je izjavila, bila je veliki izazov, i privilegija je igrati njen lik.

– Pozivi da radimo ovakve komade mi daju snagu i samopouzdanje da sam na dobrom putu i kao žena i kao glumica. Ova uloga me je nadahnula. O Aspaziji se govori da je bila moćna, ali i opasna. A zašto opasna? Zato što je govorila istinu bez zadrške. Ta istina je dolazila sa marginalizovane društvene pozicije, u mnogim zemljama i danas potlačene žene.

Aspazija je istorijska ličnost, ali se o njoj malo zna, kao i o tolikim drugim ženama u istoriji. Ona iskače iz vremena u kojem živi, ali ne iskače iz našeg vremena. Mislim da će ova predstava mnogima koji osećaju da žele nešto da kažu, a nemaju prostor za to, dati vetar u leđa da to učine, i zato je ona aktuelna i važna – istakla je Jelena Stupljanin.

U „Ućutkivnju Sokrata“ Jugoslav Krajnov igra „narod“.

– To su likovi iz najnižeg društvenog sloja. Jedan je antipod Sokratu – jednostavan čovek, trgovac obuzet svojim obavezama i željama, a drugi je čuvar u zatvoru i dželat, prizeman, čovek koji nema nikakva viša stremljenja. Pitanje je koliko su oni hrabri, i koliko misle da su hrabri, a koliko smo to i mi, zaista.

Sebi svakodnevno postavljam to pitanje, i nisam siguran da bih kao Sokrat u ovom našem društvu mogao da izdržim ni nedelju dana. Verovao je u slobodu, moral, veru, poštenje, empatiju, a toga je sve manje danas. Voleo bih da je drugačije – rekao je Krajnov o svom doživljaju ove predstave.

Prema rečima Miloša Latinovića, ove predstave ne bi ni bilo bez podrške Centra za kulturu Tivat, na čemu je zahvalan, a kako je istakao, Brentonov komad spada u programsku liniju zainteresovanosti Bitef teatra.

– „Ućutkivanje Sokrata“ nas vodi u antičku Atinu, ali govori o onome što je i danas problem. Ova priča neupitno referiše na vreme sadašnje, a jedan od problema jeste negiranje intelektualaca i bilo kakve kritičke reči u društvu, odnosno, nedostatak odnosa prema onome što drugi saopštava, što često ne slušamo i često nipodaštavamo – objasnio je Latinović.

U autorskoj ekipi predstave su i kompozitorka Aleksandra Vrebalov, Dijana Marojević koja je bila zadužena za scenski govor, dizajner svetla Radomir Stamenković, i dizajner zvuka Zoran Jerković.