Kolone ljudi kao na rok koncertu ili na građanskim protestima: Predstavljen novi roman Miodraga Majića „Pod tuđim suncem“

Kako je odmah na početku večeri prokomentarisao pesnik i književni kritičar Gojko Božović, koji je pored Majića,  dramskog pisca i profesora Fakulteta dramskih umetnosti Nebojše Romčevića govorio o romanu „Pod tuđim suncem“, „kolone ljudi bile su kao na rok koncertu ili na građanskim protestima“.

A u Bitef art kafeu nije bilo dovoljno mesta ni za stajanje, pa je Majićevo obraćanje započelo zahvalnošću „svim divnim ljudima koji su došli u ovolikom broju, posebno onima koji su želeli da budu tu, ali su, nažalost, ostali napolju.

Njegov novi roman, kao i prethodne, objavio je Vulkan, najznaimljivije delove čitao je glumac Vojislav Brajović, a govoreći o njegovom nastanku, Majić je rekao:

– Kad završim rad na nekom rukopisu uvek mi se neke nove ideje motaju po glavi, razmišljam o nečemu što me negde progoni, a ovaj put su to bili neki ljudi, neki likovi koje mi guramo pod „tepih“, koji su neka „naličja“ ovog društva, kao što smo i mi, većina nas večeras, neka „naličja“. Mene je posebno zanimala vizura ljudi koji su bili spremni ili koji su dali najviše što čovek može da da za ovo društvo danas, i kako bi oni gledali i kako gledaju na ovo za šta su svoj život davali ili dali – kako oni koji su bili u prethodnim ratovima, tako jednako i oni koji su bili u prethodnim generacijama: šta bi nam rekli ti ljudi kad bi ustali iz grobnica, oni koji su prošli golgotu, kad bi nas pogledali i kad bi videli koga biramo, koga dovodimo za ministre vojne, koga postavljamo na najviša mesta u državi za koju su oni generacijski stradali. Iz te ideje je krenulo moje razmišljanje – istakao je Majić.

Naglašavajući da kroz svoja dela istražuje ono što pojedinac skriva duboko u sebi, a što ga sprečava u ličnom i društvenom napretku, Majić je sebe opisao kao pisca koji se bavi tim „naličjima“, pokušavajući da razotkrije unutrašnje barijere pojedinca. Njegov kritički pogled na društvo i introspektivni pristup otvaraju teme koje su često neprijatne, ali ključne za razumevanje lične i kolektivne stagnacije.

Prema rečima Gojka Božovića, pred nama je još jedna knjiga Miodraga Majića, koju ćemo pročitati u jednom dahu.

– Glasovi njenih junaka odjekivaće snažno i kada sklopite korice, zato što ćete u njihovim pričama prepoznati stvarnost naših dana, ali i sudbine pojedinaca koji ne odustaju od svojih istina i kada im život dodeli uoge gubitnika. „Pod tuđim suncem“ je triler koji postaje društveni roman i slika društva koja se pretvara u zastrašujuću predstavu prepoznatljive stvarnosti – rekao je Božović, koji je napisao i predgovor za roman.

Kako je istaknuto, priču „Pod tuđim suncem“ Majić započinje jedne kišne noći, u taksiju broj 382, kada Kosta Rašić, penzionisani oficir, odluči da krene put Krfa. Nakon što je prodao kuću u kojoj je odrastao kako bi vratio dugove, prvi put će zakoračiti van granica svoje zemlje, tragajući za istinom, koja mu je jedino preostalo utočište. Slučajan susret s Marijom, taksistkinjom koja te noći postaje njegov saputnik, predodrediće sve ono što će se dogoditi pod TIM tuđim suncem…

Glavni junak Kosta zapravo simboliše univerzalnu potragu za smislom i istinom, a putovanje zarad novog početka nosi težinu emocionalnog tereta. Jer, Majićev junak prodaje svoju prošlost kako bi se oslobodio dugova, ali i unutrašnjih demona. A Marija je sušta suprotnost, zato što Rašića njena želja za bekstvom od sebe i sopstvenog života istovremeno privlači i udaljava.

Dijalog dvoje saputnika, ispunjen neotkrivenim emocijama, otkriće suštinu ljudske patnje i nade, otvoriti prostor za refleksiju o gubicima, snovima i istinama koje često ostaju skrivene. Pričom o Kostinom i Marijinom putu pisac ukazuje na univerzalne teme izgubljenosti, potrage za identitetom i suočavanja s izazovima koje život donosi…

Potreba Nebojše Romčevića je, kako je naglasio, da se obrati publici kao čitalac.

– Neću pokušati da rastumačim roman, nego ću pokušati da razumem događaje i njegove junake, jer mi se sve vreme javljala slika groblja, groblja koje je razrovano dubokim blatom.To osećanje da izbori u životu nisu naši, ali sramota jeste. Nešto što je nekim prethodnim generacijama bilo kao najsvetije, kao najvažnije, to nešto što će biti spasonosno onima koji dolaze posle nas, to je toliko značajno. Iskustva junaka ovog romana su zapanjujuće i moja lična iskustva, biće zapanjujuće i vaša lična iskustva.

– Bili ili ne bili u rovovima, mi smo prošli kroz jednu ogromnu golgotu, i na kraju tog puta nema pravde. Naprotiv, ima još veće, teže i besmislenije nepravde. U ovoj priči svaka generacija je, zapravo, nosila teret prethodne generacije – istakao je Romčević.

Moderator razgovora bilaje novinarka Ivon Jafali, koja je podsetila i na Majićeva ranija dela- romane „Deca zla“, po kojem je snimljena i istoimena TV serija, bestseler „Ostrvo pelikana“ i „Rudnik“, kao i na njegovu zbirku priča „U ime naroda“.