Koloplet snova

Bilo je zaista osvežavajuće ugledati stotine i stotine fanova kako sa dirljivom pažnjom i autentičnim oduševljenjem pravih hodočasnika dream pop žanra dočekuju svoje najnovije heroje. Oni su Tesa Marej i Greg Hjuz, a njihov sastav Still Corners je tokom otprilike dvanaestak godina postojanja, kroz četiri zapažena studijska izdanja promovisao svoju sopstvenu verziju novog psihodeličnog zvuka. Iako će vam se taj zvuk na prvi, pa i na drugi pogled možda učiniti više nego dobro znanim, sačekajte bar još koji trenutak sa donošenjem konačnog zaključka. Kada iščile svi oni snažno memorisani Anđelo Badalamenti-Džuli Kruz-Dejvid Linč parfemi na koje Still Corners bude sećanja, ostaje zdrava i poletna muzika mladih i radosnih ljudskih bića, koji su svoju tinejdžersku očaranost art rock delatnicima poput Velvet Underground ili Leonarda Koena i Dejvida Bouvija, pretočili u stvarnost najnovijih vremena, na ipak ne tako modernom električnom pogonu.

Still Corners kao bend, jednim svojim kreativnim delom rekonstruišu zapravo stare elektronske prakse muzičkih vizionara iz druge polovine prethodnog veka. Odblesci tih sada već drevnih, opojnih eksperimenata, kojima je naslućeno jedno čitavo buduće razdoblje popularne kulture, ali na daleko čovekoljubiviji način nego danas, predmet su savremene potrage Tese Marej i Grega Hjuza. Uz sve to, zanosnost naracije Džoni Mičel, velike heroine Marejeve po njenom sopstvenom priznanju, te omamljenost velikim prostranstvima i zamišljenom geografijom nekih još neupoznatih urbanih predela, viđenih okom filmske kamere – okvir su za muzička sanjarenja sastava Still Corners. Otuda su oni na svom prvom susretu sa beogradskom publikom ponudili iznenađujuće estetski monolitan koncert – sav satkan od vilinskih uspomena na osamdesete, a pre svega na sazvučja Cocteau Twinsa, sa laganim retro pop primesama tipa Krisa Ajzaka. Obe ove linije su se zavodljivo usaglašavale kako je nastup trajao i kretale kao reka noseći nas u predele određene samo emocijama, dok su bubanj i gitara dodavali rokersku okosnicu pesmama, a klavijature i glas Tese Marej izazivale osećaj začaranosti.

Mada se za dream pop ovog tipa obično navodi da je potekao od legendarnih Mazzy Star, na aktuelnom nastupu Still Corners (organizator koncerta Charm Music Serbia) bilo je jasno da je nama vremenski bliži, i dalje aktuelni američki bend Beach House, glavno uporište ovakvih izvan-vremenskih umetničkih poduhvata – primetna je slična ideja sa preplitanjem ženske i muške stvaralačke energetske osnove, kao i muzički okvir kog možemo nazvati neo-pop-psihodeličnim. Danas je to poseban žanr koji cveta u bašti ‘jutjuba’ i interneta, negovan samo pažnjom svoje verne publike. Ipak, bez obzira na pomenuta poređenja, Still Corners imaju dovoljno svojih dobrih pesama, te sa lakoćom otresaju sve navedene uticaje sa ramena dok nastupaju, podižući tok svog koncerta punom snagom i stalno uvis, do trijumfalnih ovacija posle zasluženog bisa. Bili smo u indie pop bajci sa srećnim završetkom i izašli ozareni i moćni iz ovog kolopleta snova.