Komad koji je uzdrmao pozorišni svet i društvenu svest

Na sceni nacionalnog teatra „Nora“ je do sada ima dve premijere – 1889. i 1921. godine.

U najnovoj produkciji naslovnu ulogu igra glumica Nada Šargin. Lik njenog supruga Torvalda Helmera tumači Nenad Stojmenović, dok su ostale ostale uloge poverene: Hadži Nenadu Maričiću, Katarini Marković, Goranu Jevtiću i Jeleni Blagojević.

Za ovaj komad u prevodu LJubiše Rajića, scenografiju je uradio Branko Hojnik, a kostime Ivana Vasić.

Kompozitorka je Irena Popović Dragović, dok je Tatjana Mandić Rigonat odgovorna i za izbor muzike.

– „Nora“ je prvi dramski bestseler, prevratnička drama koja je pronela Ibzenovu slavu širom sveta, uzdrmala pozorišne scene i savest ondašnjih građana, inspirisala mnoge umetnike, pokrenula polemike koje i danas traju. Zbog „Nore“ je mladi osamnaestogodišnji DŽojs počeo da uči norveški kako bi Ibzena čitao u originalu, a u Kini naziv za feminizam izveden je iz Norinog imena. Feminizam je noraizam ili norizam. Bizarna je činjenica da sto godina „Nore“ nije bilo na repertoaru Narodnog pozorišta. To njeno scensko izgnanstvo je zapanjujuće. Danas, u vremenu kada žene širom sveta govore NE raznim oblicima zlostavljanja i stega izaziva polemike, podozrenje ili aklamacije i neophodno je igrati „Lutkinu kuću“. „Nora“ je nulta pozicija – ključna drama od koje se polazi, iz koje se razvija svako razmišljanje na temu pobune žene – stav je Tajane Mandić Rigonat.

Ona je na najavnoj konferenciji za novinare povodom večerašnje premijere naglasila da je „Ibzen naslikao ženu suočenu sa dubokom dramom, ali veliku i snažnu da se ponese s njom i preuzime odgovornost za svoj život, postavljajući suštinsko pitanje samoj sebi: ko je ona, objekat ili subjekat, šta su njene misli, a šta naučeni, nametnuti obrasci ponašanja o braku, muško-ženskim odnosima, porodici, društvu“.

– Nora je prva koja je rekla: NE hipokriziji, patrijarhalnoj dogmi, a da je pisac ipak nije odveo u propast, ludilo, samoubistvo. Ona nije ni Ana Karenjina ni Ema Bovari. U Norin lik Ibzen je upisao nalog koji je dao i sebi i drugima: Postati svoj! – naglasila je Tatjana Mandić Rigonat.
U njenom rediteljskom „iščitavanje“ Ibzenovog komada, čiji su temelji u egzistencijalničkoj filozofji, „Nora“ je inscenacija u 21. veku u kome novac kao i u Ibzenovo veme ima status „zlatnog teleta“. Prema rečima rediteljke, na svakom pojedincu je da „sam preispita svoju ličnu poziciju i odabere da li će biti čovek jata ili će rizkovati status jeretika koji misliti svojom glavom“.

Inspiracija

Ibzenova inspiracija za „Noru“ bila je je istinita priča njegove poznanice Laure Petersen, udate za profesora književnosti Viktora Kilera. Za razliku od Nore, Ibzenova poznanica se, posle zatvaranja u azilu za umobolne i oduzimanja dece, na kraju ipak pomirila sa suprugom, dok se pisac mučio kako da završi svoj komad.