Komemoracija Vlasti Velisavljeviću: Prvi i jedini dobitnik nagrade „Dobar čovek“

Njemu je srce bilo otvoreno za sve. Imati čoveka koji ume da se smeje na svoj račun, to je božji dar – tim rečima je glumac Vojislav Voja Brajović ukazao na veličinu preminulog kolege Vlaste Velisavljevića, u čiju čast je juče održana komemoracija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Velisavljević je sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

Brajović je ovom prilikom izrecitovao stihove pesme „Ti se ne boj više“ i kazao da je te stihove pre četiri stotine godina svome Vlasti napisao Vilijam Šekspir.

Glumci su se na komemoraciji prisećali bezbrojnih dogodovština koje su proživeli sa Vlastom i prepričavali anegdote.

Glumica Branka Petrić kazala je da je osmeh Vlaste Velisavljevića ponekad delovao kao osmeh nekakvog đavolka, koji toliko mnogo zna o svetu koji ga okružuje da mu na kraju sve to deluje smešno, ali i da u tome ima sačuvano toliko dobrote i ljubavi. Ona je istakla da je glumcima bilo žao što predstava „Buba u uhu“ (koju je Vlasta igrao preko 1.500 puta) nije ušla u Ginisovu knjigu rekorda.

– Ti si tvojim životom uspostavio svoju knjigu rekorda u koju bi mali broj mogao da se upiše ili gotovo niko. Tvoje godine, tvoje neprekidno uspešno glumačko trajanje do poslednjeg časa, svežina, radost, radoznalost, energija, dobrota, kolegijalnost, bez imalo glumačke sujete, tvoja skromnost sa punim osećanjem da znaš ko si i šta si. Mnogi su vežbali svoju duhovitost šaleći se sa tobom, ali si uvek uzvratio pravom merom – istakla je Petrić.

Ona je takođe istakla glumčev osećaj za stil. Komentarišući njegovo oblačenje rekla je da nikad greške u boji, u obliku je nije bilo, ako su tregeri crveni, odmah bi ugledala i crvene čarape. Ako je oko vrata nešto crno-belo, takve su patike. Kako kaže, na njene komplimente Velisavljević bi odgovarao smeškom.

– Nezaboravan dijalog između tebe i Nebojše Glogovca u „Hamletu“. Osećalo se koliko te Nebojša voli i kao Hamlet i kao Nebojša. Ono najvažnije, životna ljubav – tvoja supruga Nada. Najedanput čujem: „moja Nada“, a pričao si nam i o ćerci i unucima – prisetila se glumica.

Ona je prenela i reči iz dalekog Izraela, koje je uputila njihova koleginica Vesna Latinger.

„Mom divnom, dragom drugu, kolegi i prijatelju, gotovo pola veka smo drugovali na sceni, u kafani, pozorišnom salonu, turnejama i odjednom tebe nema. Daleko sam i nemam sa nekim da podelim tugu, uspomene, smeh, zajedničke doživljaje među nama mnogo puta prepričavane. Kako ću bez radosti i nade da čekam leto kada ćemo se ponovo videti. Ako se nebeske udaljenosti ne iskazuju kao ove zemaljske, eto mene. Stići ću jednog dana gore iz Svete zemlje, a vi me čekajte podeljenih karata. Kažu da među prijateljima ništa nije konačno“, prenela je Petrić reči glumice Vesna Latinger.

– Vozili smo se na pecanje, zaustavlja nas policijska patrola, to su bile one „ne povratile se“ godine, a on urla sa zadnjeg sedišta: „Druže, pustite nas, mi smo otporaši“ – prepričao je glumac Vojin Ćetković jedan od događaja koji je proživeo sa Vlastom Velisavljevićem.

Prisetio se i toga kako je sa glumcem Nikolom Đuričkom smislio da dodele nagradu za dobrog čoveka.

– Predložio mi je Đuričko, boga mi, davno, da mi tada mladi glumci dodelimo nagradu koja će se zvati Dobar čovek – ispričao je Ćetković dodavši da mu je Đuričko objasnio da biti dobar glumac nije vrednost, pogotovu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali da je biti dobar čovek – dobar glumac, zaista prava egzotika. Trebalo je „zamoliti nekog slikara ili vajara, koga ne možemo platiti, da smisli idejno rešenje za nagradu“. Bistu bi dodelili mladi glumci kome je izabranik nagrade pripomagao, koje je bodrio i primio ih u taj ozbiljni svet glume.

– Predlog je bio Vlasta Velisavljević, apsolutno bez potrebe za obrazloženjem. Predložili smo ushićeni upravi pozorišta koja nam je nam objasnila da to i ne ide baš tako. Vlasto, što se nas tiče, ti si prvi i jedini dobitnik te nagrade – Dobri čovek Vlasta – kazao je Ćetković.

Glumac Dragan Mićanović naglasio je da je bila radost „družiti se sa Vlastom“. Kako kaže, obožavali su ga, i on je njih obožavao – da igra sa njima i da se igra sa njima.

– U poslednje dve tri podele igrali smo zajedno u JDP i na kraju predstave – ide poklon. Stanemo svi u vrstu, poklanjamo se kao ansambl, i onda svako od nas ima individualan poklon ka publici, dva tri koraka napred, poklon, aplauz. Sad vama ne mogu opisati taj osećaj koji smo imali kada Vlasta krene dva tri koraka napred, ovo pozorište se pretvaralo u stadion, to su bile ovacije. Svaki put, svako veče. Publika ga je obožavala – istakao je Mićanović.

On je primetio da taj aplauz nije bio samo zahvalnost publike na dobro odigranoj ulozi, iako je „Vlasta bio nepogrešiv“.

– Mislim da je publika bila oduševljena energijom, dečijom razdragranošću koju je on nosio sa sobom. Te vesele oči, taj šeretski osmeh, bio sam svedok te dečije igre i dobrote koja je isijavala iz njega. Kada bi postojala neka jedinica mere za dobrotu, to bi bio Vlasta – konstatovao je Mićanović.

Video-obraćanje uputili su Zdravko Šotra, Milan Lane Gutović i Dragoljub Mićunović.

Upravnica JDP-a Tamara Vučković prisetila se nedavnog razgovora sa Velisavljevićem na komemoraciji glumca Ivana Bekjareva. On joj je tom prilikom rekao da želi da njegova komemoracija bude vesela. Na kraju je pušten video-intervju o Vlastinom životu, a prisutni su se oprostili od glumca isprativši ga dugim i iskrenim aplauzom.

Ti se ne boj više

Ti se ne boj više ni žege ni znoja

Niti razbesnele vejavice zimi –

Zemaljska si posla posvršavo svoja

I otišo kući kad zaradu primi.

I sva mladež zlatna u neki će mah

Ko i dimničari dospeti u prah.

Ti se ne boj više silničke obesti –

Ne može ti ništa ni tiranska vlast –

Ne brini se šta ćeš obući i jesti –

Tebi su sad isti i trska i hrast.

Svi učeni i moćni u neki će mah

Krenuti za tobom i dospet u prah.

Ti se ne boj više munjinoga bleska,

Nit izdaje, laži, niti ljute psovke;

Ti se ne boj više ni gromovog treska;

Sve je za te prošlo – i smeh i jadikovke.

Sve ljubavi mlade u neki će mah

Krenuti za tobom i dospet u prah.