Lekcija kroz filmsku formu ili kako nas zavode trejlerima u holivudskom stilu: „Konačna bitka“ Mladena Miljanovića (FOTO)

Nakon projekcije održan je razgovor sa Mladenom Miljanovićem, koji je vodila Mišela Blanuša, šefica Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi MSU.

“Jedna od stvari koja je inicirala ovaj filmski projekat bio je konflikt u Ukrajini, i nakon toga na Bliskom istoku. Zapravo, normalizacija konflikta u javnoj sferi” rekao je Mladen Miljanović, uz konstataciju da diskurs konflikta u javnoj sferi biva normalizovan i samim tim opšte prihvatljiv.

“Sa druge strane, svi su odmah počeli da se svrstavaju na jednu ili na drugu stranu. To je generisalo rezultat da, ako mi sad uspemo da pobijemo ove druge, koji god oni bili, sve je rešeno. Mi koji smo to prošli već smo svedočili tome, i to je jedno blesavo, besmisleno razmišljanje”, istakao je Mladen Miljanović u razgovoru nakon projekcije.

“Sa druge strane, koji su zapravo alati te normalizacije konflikta?”, zapitao se Miljanović.

“Gledao sam i beležio one u filmskom jeziku, jer kad izabereš medijum, već si izabrao i poruku. Jezik koji je postao dominantan u regrutaciji onih koji bi trebalo da idu u rat zapravo je jezik Holivuda i blokbaster filmova, i to je jedna čitava ideologija zavođenja”.

Mladen Miljanović je naveo kako je razmišljao o tome da društvo iz kojeg dolazi treba da pruži neku vrstu lekcije u ovom trenutku, i da odgovor na vreme u kome živi.

“Razmišljao sam kako da dam neku vrstu lekcije kroz filmsku formu, a sa druge strane da pokušam da zavedem tim istim jezikom, sve one kojima se zavodi u maniru trejlera – imitacije holivudskih blokbastera. Četiri čina su četiri različite priče, gde nisu bitni ljudi koji su došli na kasting jer film ne postoji, već je sve to napravljeno zbog ljudi koji su žiri. Pozicija i strategija žirija u ovom filmu je bila strategija sigurnog prostora, koji će se dati ljudima koji su sve to već proživeli”, naveo je autor filma “Konačna bitka”.

Ovo je ujedno prvo muzejsko prikazivanje filma, koji će nakon Beograda biti prikazan u Parizu, Budimpešti, Pertu, Berlinu i Sidneju.

Projekat, prikladno nazvan The Final Battle, odvija se kako u stvarnosti tako i u svojoj konačnoj bioskopskoj manifestaciji kroz poziv za kasting. Ovaj poziv za kasting kroz formu trejlera, koji podseća na klišeirane holivudske fraze, najavljuje produkciju onoga što se reklamira kao blokbaster, sa najvećom zaradom, usredsređen na tematiku finalne bitke.

Od istorijskih sukoba poput bitke kod Kane (216. pne) i bitke kod Vaterloa (1815.) do novijih sukoba kao što je Staljingradska bitka (1942.), trejler nabraja ove bitke pored manjih lokaliteta u Bosni i Hercegovini: Bihać, Trebinje, Bijeljina i Doboj, gde se odvija kasting za ovaj zamišljeni film.

Subverzivni pristup savremenoj umetnosti

Mladen Miljanović rođen je 1981. u Zenici, u tadašnjoj Jugoslaviji, a srednju školu završio je u Doboju.

Posle srednje škole pohađao je Vojnu školu rezervnih oficira. 2002. godine upisao je Akademiju umjetnosti u Banjoj Luci, odsek slikarstvo.

Pored umetničke prakse i istraživanja, kao redovni profesor predaje predmete iz grupe umetnosti novih medija na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci.

U ranoj fazi umetničke prakse bio je uključen u međunarodnu selekciju umetnika mlađih od 33 godine „Mlađi od Isusa – direktorijum umetnika” od strane kustosa Novog muzeja u Njujorku Laure Hoptman i Masimilijana Đonija, učestvovao je na 55. Venecijanskom bijenalu, 15. video bijenalu u Busanu i nedavno 13. Kairu Bijenale između ostalih grupnih izložbi.

Njegove samostalne izložbe i projekti bili su u MUMOK-u – Beč, Galeriji MC – Njujork, ACB galeriji – Budimpešta, Galeriji Antje Vaks – Berlin, Nova Galerija Grac i mnogim drugim.

Njegov konceptualni i često provokativni pristup dovodi u pitanje sopstveno okruženje i uslove života: s jedne strane na njegov rad utiče iskustvo odrastanja tokom rata i njegovih posledica u uništenoj, osiromašenoj, etnički i teritorijalno podeljenoj i spolja izolovanoj zemlji.

S druge strane, to je njegovo formalno obrazovanje (Vojna škola rezervnih oficira i rad u radionici nadgrobnih spomenika).

Posledice rata i znanja stečena u vojnoj školi čine osnovnu referentnu oblast njegovog stvaralaštva kao umetnika.

Od osnovnog obrazovanja kao slikar, sada kombinuje performativne i konceptualne strategije u pluralistički, društveno angažovani i subverzivni pristup savremenoj umetnosti. U

tom pristupu umetnost nije cilj, već alat.

Program umetničkog filma u Muzeju savremene umetnosti posvećen je pokretnoj slici, videu i filmu kao sve popularnijoj i neprestano razvijajućoj umetničkoj formi, sa idejom da ponudi živopisan prikaz odabranih umetnika i njihovih dela koji su inspirisani filmom kao medijem i osećaju potrebu da ga tumače i odgovore na svoj način. Urednica programa je Maja Kolarić, direktorka MSU, a koordinatorka programa Kristina Armuš.